Kako piše Basketnews, Evroliga će poput NBA lige uvesti novi finansijski pravilnik sa "salary cap" i porezom na luksuz.
Ekipe sa A licencom će morati da potroše minimum 32% novca prosečno zarađenog u poslednje dve godine, plaćaće porez na luksuz ukoliko pređu 40% potrošenog novca u skladu sa zaradama.
Najveći limit biće na 60% uz više naknade, a radi se o istorijskoj promeni za evropsku košarku jer ćemo ovakav sistem videti po prvi put.
Zašto je Evroliga ovo uradila?
"Uskladiti ciljeve zainteresovanih strana upućivanjem na minimalne i maksimalne nivoe plata sa kolektivno ostvarenim prihodima klubova, jačanjem komercijalnog partnerstva između njih. Promovisati održivost i konkurentsku ravnotežu uspostavljanjem raspona troškova igrača koji su jednaki za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnih prihoda klubova. Da spreči neprikladne prakse praćenjem usklađenosti svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima pre registracije igrača svake sezone. Povećati transparentnost među timovima koji učestvuju. Takođe je važno napomenuti da će gornja granica plata koegzistirati sa već aktivnim propisima o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, kao što je sistem zaostalih obaveza ili kontrole ukupne finansijske pozicije klubova", navodi Evroliga prema pisanju Basketnews.
EPA-EFE/RONALD WITTEK
Kada "salary cap" stupa na snagu je ono što sve zanima, a ukratko rečeno, biće to od sezone 2027/28 prema objavi Evrolige.
Tranzicioni period kreće od sezone 2024/25, dakle predstojeće, kada će klubovi morati da se adaptiraju na nove regulacije i meriti progres tokom naredne dve sezone sve dok pravilnik i zvanično ne stupi na snagu.
"Salary cap" odnosno kontrolisani budžet biće računat po tome koliko svaki klub sme da potroši novca godišnje u skladu sa zaradama u poslednje dve sezone, kao što je navedeno na početku teksta.
Gledaće se zarada od marketinga i prodaje, zarade na dan utakmice i treća kategorija je stavljena pod "ostalo" što daje dosta fleksibilnosti.
Postojaće tri nivoa plata: Niski nivo, osnovni i visoki.
Pedja Milosavljevic / STARSPORT
Niski nivo je najjednostavniji, tim mora da potroši 32% zarade kada se saberu poslednje dve godine. Primera radi, ako je tim zaradio 10 miliona evra moći će da potroši 3,2 miliona evra na igrački kadar.
To je, naravno za timove sa A licencom, oni koji nemaju A licencu imaće manji dozvoljeni procenat potrošnje na izgradnju tima.
Osnovni nivo će dozvoliti ekipama da potroše 40% zarada u istom periodu, a to neće uključivati dva najplaćenija igrača, igrače mlađe od 23 godine, igrače povređene na duži vremenski period, igrače koji su u timu duže od tri godine (nebitno da li su vezane ili ukupno) i igrače sa prosečnom zaradom.
Ovo poslednje je najkomplikovanije jer takozvani "medium-range exception" znači "Puna plata jednog igrača u timu, bazirana na minimumu i maksimumu osnovne plate u procentima", tako da nije baš najjasnije šta su ovime hteli da kažu.
Primer koji su dali: Ako je tim zaradio 20 miliona evra, prosečna zarada u ovom pravilu je 600.000 evra.
Visoki nivo zarade je sličan osnovnom, ali ima dve ključne razlike. Prva je dozvola da tim sa A licencom potroši 60% zarade, ali dva najplaćenija igrača ne ulaze u izuzetak, dok u osnovnom ulaze.
Ako tim potroši 6 miliona na tim, neće se računati plate za igrače mlađe od 23 godine, igrače povređene na duži vremenski period, igrače koji su u timu duže od tri godine (nebitno da li su vezane ili ukupno) i igrače sa prosečnom zaradom.
Trenutno A licencu imaju: Barselona, Real Madrid, Baskonija, Olimpija Milano, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Žalgiris Kaunas, Bajern Minhen, Asvel, Panatinaikos i Olimpijakos.
Photo by Nikola Gligic/Starsport.rs
Kazne iliti penali će postojati baš kao i u NBA ligi gde će timovi koji pređu granicu plaćati porez na luksuz i on će se odnositi na osnovni nivo i visoki nivo budžeta.
Novac koji timovi plate za porez na luksuz biće raspoređen ostalim timovima koji nisu prešli zadate granice budžeta.
Srpska košarka dobila je još jedan razlog za zadovoljstvo na američkom tlu. Asim Đulović odlično je započeo svoju koledž karijeru u NCAA ligi, pošto je u prvim nastupima za Batler pokazao da bi mogao da bude jedno od najprijatnijih iznenađenja sezone.
Trener Aston Vile Unaj Emeri potvrdio je da razgovara sa čelnicima kluba o novom ugovoru, nakon što je sa predsednikom Nasefom Savirisom održao sastanak na kojem je razmatrana dugoročna strategija i budućnost ekipe.
Crvena zvezda je upisala veliku pobedu u Atini, savladavši Olimpijakos 62:57. Zvezda je ispustila +22, ali je Džons u poslednjem minutu trojkom prelomio duel.
Crvena zvezda je upisala veliku pobedu u Atini, savladavši Olimpijakos 62:57. Zvezda je ispustila +22, ali je Džons u poslednjem minutu trojkom prelomio duel.
Nova sezona Evrolige počela je uz odličnu posetu, a najveći broj gledalaca zabeležen je u Atini. Duel Panatinaikosa i Pariza pratilo je čak 17.013 navijača.
Crvena zvezda je protiv Inter Eskaldesa uz dosta muka izbegla blamažu (2:1). Nije sve tako crno, bilo je i svetlih tačaka u vidu Mateja Gaštarova i Vladimira Lučića.
Crvena zvezda je upisala prve bodove u ovosezonskom izdanju Lige konferencije, ali igra izabranika Alberta Rijere nije nešto oko čega ima razloga za zadovoljstvo.
Novi električni BMW i3 prešao je 1.213 kilometara bez zaustavljanja radi punjenja, što predstavlja novi rekord za električne automobile ovog proizvođača.
Hyundai ne odustaje od automobila na vodonik, ali priznaje da su visoka cena i nedostatak stanica za punjenje najveće prepreke. Ipak, ključno pitanje ostaje da li će uspeti da privuče dovoljno kupaca.
Novo otkriće bezbednosnih stručnjaka iznenadilo je korisnike, s obzirom na to da je reč o softveru koji se inače ne smatra opasnim. Propust u njegovom kodu omogućava izvršavanje komandi na daljinu.
Komentari 20
Pogledaj komentare Pošalji komentar