Dobar utisak nije dovoljan: Liga šampiona traži gotovo savršenstvo

Crno-beli jesu izgledali dosta bolje i konkurentnije u odnosu na prvi duel u Ligi šampiona, gde su objektivno bili apsolutni autsajderi protiv ekipe Fihsea, koja je pretendent na titulu prvaka Evrope za tekuću sezonu. 

Očelivalo se da protiv Porta, Partizan izgleda mnogo bolje i što je dobro to se obistinilo, međutim tu su i dalje neki momenti koje crno-beli moraju da poprave ne bi li uspeli da dođu do bodova u Ligi šampiona, koji bi u ovoj konstalaciji snaga bili veliki kao kuća.

Moraju da se spuste greške, kojih je i na ovom meču bilo dosta i koje su znatno pomagale rukometašima Porta da naprave razliku na terenu, koju Partizan nije na kraju mogao da stigne. 

Plašili smo se nove katastrofe, jer je u jednom trenutku Porto delovao potpuno nezaustavljivo sa raspoloženig Augustinsonom na golu, pa Partizan nije uspevao da pronađe rešenje kako da dođe do pogotka. Ali kako se utakmica bližila kraju, tako su gosti iz Beograda uspevali da pronađu rešenja i uvedu meč u neizvestan finiš. 

Bio je Partizan u dva navrata na samo dva gola zaostatka, ali u presudnim trenucima falilo je malo koncentracije da se utakmica bolje privede kraju i da se dođe makar do boda. 

Ipak i ovako je Partizan ostavio dobar utisak, znatno bolji nego što je bio slučaj protiv Berlina, pa je sada jasno da kada Portugalci dođu u Beograd, to može biti lepa prilika da se napadnu prvi bodovi u Ligi šampiona. 

Imao je Raul Gonzales problema i sa povređenim igračima za ovaj meč, pa tako na terenu nismo videli Nikolu Crnoglavca, koji je specijalista za sedmerce kod crno-belih.

Sve ovo spada u jedno veliko učenje i ovakvo sticanje iskustva može biti od velike važnosti za naredne utakmice i naredna iskušenja, koja će Partizan imati u najeltinijem takmičenju u Evropi. 

Sada sledi mali odmor, jer će Partizan svoju narednu utakmicu u ovom takmičenju odigrati sedmog oktobra, kada u Beograd stiže još jedan rukometni gigant, a to je Vesprem, koji ove sezone je možda i glavni kandidat za osvajanje Lige šampiona. 

Biće to velika škola i velika prilika za crno-beli, jer u toj utakmici neće imati mnogo toga da izgube, a samo mogu mnogo da dobiju. 

Učinak igrača Partizana 

Joav Lumbroso – sedam golova. Najbolji pojedinac Partizana i igrač preko kojeg je išao najveći deo napada crno-belih. Uz sedam pogodaka zabeležio je i pet asistencija, pa je direktno učestvovao u gotovo polovini golova svog tima.

Lumbroso je ubrzavao igru, koristio prostor između portugalskih defanzivaca i uspevao da individualnim rešenjima pokrene ekipu posle veoma lošeg početka. U završnici je napravio i nekoliko grešaka, uključujući neprecizno dodavanje prema Vagneru u važnom trenutku, ali se odgovornost koju je preuzimao ne može osporiti. Bio je motor Partizanovog napada.

Vladislav Kuleš – pet golova. Kuleš je pokazao koliko njegov snažan šut sa distance može da znači Partizanu u Ligi šampiona. Kada nije bilo dovoljno prostora za prodor ili saradnju sa pivotom, beloruski bek je predstavljao najvažniju pretnju preko odbrane Porta.

Pet pogodaka je veoma dobar učinak, ali Partizanu je u završnici bio potreban još izraženiji doprinos iskusnog beka. Ima kvalitet da postane jedna od glavnih napadačkih opcija crno-belih, posebno u utakmicama u kojima protivnik zatvori sredinu i primora ekipu Raula Gonzalesa da napada spolja.

Lazar Anđelković – pet golova. Jedna od najzrelijih partija mladog krila na velikoj evropskoj sceni. Anđelković je postigao pet golova, bio siguran kada je dobijao loptu i nije bežao od odgovornosti u trenucima kada je Partizan pokušavao da uhvati priključak.

Posebno je važno što je pogađao i u završnici, uključujući realizaciju sedmerca kada je svaki napad imao ogromnu težinu. Igrao je mirno, bez prevelikog respektovanja rivala i potvrdio da Partizan na njegovoj poziciji ima igrača na kojeg može ozbiljno da računa.

Tobijas Vagner – četiri gola. Austrijski pivot postigao je četiri pogotka i vodio veliku borbu sa centralnim delom odbrane Porta. Dobro je koristio situacije kada su Lumbroso i ostali bekovi uspevali da privuku dvojicu čuvara i spuste mu loptu na liniju od šest metara.

Njegov pogodak u 57. minutu vratio je Partizan na samo dva gola zaostatka i sačuvao nadu u preokret. Vagnerov učinak nije vidljiv samo kroz broj golova, pošto je blokovima, duelima i kretanjem stvarao prostor saigračima. Jedan od najkorisnijih igrača crno-belih u Portugalu.

Migel Sančes-Migaljon – dva gola. Španski reprezentativac poznat je pre svega kao izuzetan defanzivac, ali je protiv Porta pokazao da može da pomogne i u napadu. Dva puta se upisao u strelce, koristeći situacije u kojima mu se otvorio prostor posle dužih akcija Partizana.

Njegov najveći doprinos ipak ostaje igra u odbrani, energija i mogućnost da pokrije više pozicija. Sančes-Migaljon je igrač čiji se učinak ne može procenjivati isključivo kroz golove, ali su njegova dva pogotka predstavljala vredan dodatak u utakmici u kojoj je Partizanu bio potreban doprinos što većeg broja rukometaša.

Sergej Ivanov – dva gola. Ivanov je postigao dva pogotka, ali nije uspeo da u kontinuitetu nametne svoj snažan šut sa bekovske pozicije. Porto je dobro izlazio na njega i otežavao mu da pronađe dovoljno prostora za neometan pokušaj.

Kada je bio precizan, pokazao je da može da rastereti Lumbrosa i Kuleša. Za veći doprinos biće mu potrebno više kontinuiteta i odlučnosti, jer Partizan protiv ovakvih protivnika mora da ima još jednu stalnu pretnju sa distance.

Ilija Abutović – jedan gol. Abutovićev pogodak predstavljao je bonus, jer je njegova osnovna uloga bila vezana za organizaciju i čvrstinu odbrane. Iskustvom je pokušavao da poveže centralni blok i zaustavi saradnju bekova Porta sa pivotima.

U završnici je zaradio isključenje u veoma nezgodnom trenutku, kada je Partizan još imao priliku da se približi i napadne bodove. Njegovo prisustvo ostaje izuzetno važno, ali crno-beli u ključnim minutima moraju da izbegnu situacije u kojima ostaju sa igračem manje.

Milija Papović – jedan gol. Papović je iskoristio jednu od malobrojnih prilika koje je dobio i uspeo da se upiše u strelce. Nije imao veliku napadačku ulogu, ali je pokazao spremnost da doprinese kada mu se ukaže šansa.

Za mladog igrača ovakvi minuti u Ligi šampiona imaju veliki značaj. Njegov naredni zadatak biće da se izbori za veću ulogu i postane pouzdana opcija u rotaciji, posebno u utakmicama u kojima Partizan mora da održava visok tempo svih 60 minuta.

Miloš Kos – jedan gol. Kos je postigao jedan pogodak, ali nije mogao da pruži doprinos kakav bi se očekivao od igrača njegovog kvaliteta. Očigledno je da još nije na svom maksimumu, pa Partizan nije mogao u punoj meri da koristi njegovu prodornost, snagu i šut sa pozicije levog beka.

Čak i sa ograničenim učinkom pokušavao je da preuzme deo odgovornosti i rastereti Kuleša. Potpuno spreman Kos značajno bi proširio napadačke mogućnosti Partizana, jer je sposoban da donese golove, iznudi isključenja i napravi višak igrom jedan na jedan.

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Mladen Šotić – bez gola. Nije uspeo da se upiše u strelce. Na levom krilu je ovoga puta prednost imao Migel Sančes-Migaljon, pa Šotić nije dobio dovoljno lopti niti veliku ulogu u završnicama napada.

Pokušavao je iskustvom i komunikacijom da pomogne ekipi, ali je njegov napadački doprinos izostao. Partizanu će u nastavku takmičenja biti potrebni i Šotićevi golovi, posebno u utakmicama u kojima je neophodno ravnomerno rasporediti minutažu i teret između dvojice levih krila.

Ivan Mićić – bez gola. Mićić je deo minuta proveo u velikoj borbi sa snažnim centralnim defanzivcima Porta, ali nije uspeo da dođe do pozicije iz koje bi zatresao mrežu. Partizan nije dovoljno često uspostavljao saradnju sa njim na crti, pa je njegova uloga uglavnom bila vezana za blokove, otvaranje prostora bekovima i igru u odbrani.

Raul Gonzales, Partizan je u Portugalu izgledao organizovanije i konkurentnije nego na premijeri protiv Fihsea, što pokazuje da je Raul Gonzales dobro iskoristio vreme između dve utakmice. Crno-beli su posle veoma lošeg početka uspeli da promene ritam, poprave odbranu i u završnici priđu Portu na samo dva gola zaostatka.

Španski stručnjak pronašao je postavu koja je vratila ekipu u utakmicu, ali ostaje pitanje zbog čega je Partizan ponovo morao da juri veliku razliku. Nedostajalo je i više mirnoće u odlučujućim napadima, kada se ukazala prilika za potpuni povratak.

Pozitivno je što je čak devet igrača postizalo golove i što napad nije zavisio isključivo od jednog rukometaša. Gonzales, međutim, mora da pronađe način da ekipa od prvog minuta igra sa intenzitetom koji je pokazala tek nakon što se Porto odvojio. Napredak je očigledan, ali Partizan sada mora dobre periode da pretvori u kompletnu partiju i prve bodove u Ligi šampiona.