Jedna sekunda do ŽOC-a VIDEO

U drugom polufinalu Panatinaikos je odradio posao bez velike drame, pa će danas protiv PAOK-a igrati utakmicu za trofej. Ipak, iza rezultata 100:99 i 90:69 krije se mnogo zanimljivija slika – gde su trenutno Partizan, Panatinaikos i njihove nove ekipe.

Atina je ovog vikenda trebalo da ponudi ono zbog čega se ovakvi turniri i pamte.

Partizan u novoj eri. Panatinaikos sa Željkom Obradovićem na klupi. Andrea Trinkijeri protiv kluba u kojem je ostavio dubok trag. Nik Kalates u drugačijem dresu, ali na mestu koje ga i dalje na neki način vezuje za Beograd.

I onda je košarka rešila da napiše drugačiji scenario.

PAOK je u poslednjoj sekundi pobedio Partizan 100:99 i izbacio ga iz trke, dok je Panatinaikos nekoliko sati kasnije savladao Burg 90:69 i zakazao susret sa Soluncima.

Tako je izostao meč koji je cela Atina očekivala – prvi susret Obradovića i Partizana nakon razlaza koji je obeležio leto.

Ali možda baš zbog toga ovaj turnir više govori o obe ekipe nego što bi jedan veliki, emotivni okršaj mogao da govori.

Partizan je izgubio utakmicu koju je imao

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Najlakše je poraz Partizana svesti na poslednju sekundu. Na Fostera. Na trojku. Na Nik Kalatesa koji je promašio zicer, pa ipak napravio ono što plejmejkeri rade kada utakmica ulazi u poslednji napad – pronašao slobodnog čoveka.

Ali problem crno-belih nije nastao u poslednjoj sekundi. Nastao je mnogo ranije.

Partizan je imao 99:95 i posed 35 sekundi pre kraja. Imao je utakmicu praktično u svojim rukama. Umesto da je zatvori, izgubio je loptu, zatim nije kontrolisao defanzivni skok, a PAOK je dobio još jednu priliku. Kalates je promašio, ali je lopta ponovo završila kod njegovih saigrača. Foster je ostao sam u uglu i nije pogrešio.

Takve stvari u pripremnom periodu ne nose bodove, ali nose lekcije.

Đoan Penjaroja upravo je na to ukazao posle meča: Partizan je pokazao dobre stvari, posebno timsku igru, ali je u odbrani imao propuste i u završnici nije dovoljno kontrolisao utakmicu. Uz to, crno-beli su igrali bez Žofrija Lovernja.

To je možda i najvažniji zaključak iz ovog poraza.

Partizan izgleda kao ekipa koja već ima ideju, ali još nema dovoljno automatizama. To je normalno za sastav koji je ovog leta doživeo ozbiljne promene. U dobrim momentima lopta ide brzo, bekovi kreiraju, ima različitih opcija i dovoljno individualnog kvaliteta da se napad ne pretvori u improvizaciju jednog čoveka.

Karlik Džons je završio sa 14 poena i pet asistencija, Kevarijus Hejs sa 18, Nikola Tanasković sa 16, a Itan Tompson sa 13. Nije bilo jednog igrača koji je pokušavao da reši sve sam. Upravo suprotno – Partizan je dugo izgledao kao ono što Penjaroja želi da napravi.

Ali onda je došla treća četvrtina.

PAOK je pojačao intenzitet, Partizan nije dovoljno dobro odgovorio i prednost je otišla na drugu stranu. Crno-beli su se vratili, čak i poveli u završnici, ali nisu uspeli da stave tačku.

I tu se vidi razlika između ekipe koja je dobro pripremljena i ekipe koja je već potpuno uigrana.

Partizanu još treba vremena.

PAOK nije došao u Atinu da bude dekor

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Možda je baš to najveće iznenađenje večeri.

PAOK je pre dolaska u Atinu imao šest pobeda u pripremnom periodu, uključujući trijumf nad Armanijem iz Milana. Andrea Trinkijeri je napravio ekipu koja nije došla da se slika sa evroligašima, već da ih testira.

I to se videlo.

Džedi Osman je Partizanu napravio problem od prvog minuta. Završio je sa 27 poena, šest skokova i četiri asistencije, uz čak deset iznuđenih faulova. Markus Foster je dodao 25, uz sedam pogođenih trojki.

A onda – Kalates.

Bivši Partizanov plej nije odigrao savršenu utakmicu. Naprotiv, završio je sa šest poena, četiri asistencije i pet izgubljenih lopti. Trinkijeri se posle utakmice našalio na njegov račun, ali je u isto vreme upravo Kalates napravio potez koji je rešio utakmicu.

To je ona neobična lepota ove večeri u Atini – igrač koji je mogao da bude tragičar završio je kao deo pobedničke akcije.

A onda je izašao Željko

Drugi polufinalni meč imao je sasvim drugačiji ritam. Panatinaikos je Burg praktično slomio za 20 minuta.

Na poluvremenu je bilo 51:31, a završilo se 90:69. Silvan Fransisko je imao 18 poena, pet skokova i pet asistencija, Mathias Lessort 15 poena i sedam skokova, dok je Lefteris Mantcokas ubacio 12 uz 4/5 za tri.

Ali rezultat je ovde manje zanimljiv od okolnosti.

Željko Obradović se vratio na klupu Panatinaikosa u dvorani u kojoj je ostavio jedan od najdubljih tragova svoje trenerske karijere. Telekom centar je dobio ono što je čekao – Obradovića na domaćoj klupi, pred publikom koja je vrlo dobro znala šta taj trenutak znači. Oko 14.000 ljudi bilo je na tribinama koji su najtrofejnijeg evropskog trenera poydravili gromoglasnim aplauzom i skandiranjem – Obradović.
 

 

I upravo zato je utakmica protiv Burga bila mnogo više od obične pripreme.

Obradović nije imao kompletan sastav. Nije bilo Kostasa Slukasa, Kendrika Nana, Najdžela Hejs-Dejvisa, Nike Rogavopulosa ni Mustafe Fala. Ipak, Panatinaikos je odigrao dovoljno dobro da se utakmica već na poluvremenu praktično pretvori u kontrolisanu probu.

To je važan detalj.

Nije bilo potrebe da se igra svih 40 minuta na maksimumu. Panatinaikos je napravio razliku, kontrolisao nastavak i sačuvao energiju.

A onda dolazi ono što ovaj turnir čini posebno zanimljivim.

 

PAOK protiv Željka, Partizan protiv Burga

Umesto Partizana protiv Obradovića – PAOK protiv Obradovića.

Umesto emotivnog finala – sudar Trinkijerija i Panatinaikosa.

A Partizan će za treće mesto igrati protiv Burga.

Paradoks je što će crno-beli danas imati možda korisniju utakmicu nego što bi je imali u finalu.

Protiv Burga nema istorijskog naboja koji bi progutao košarku. Nema pitanja o Obradoviću, nema simbolike. Ostaje samo teren.

A Partizanu upravo to treba – da vidi kako reaguje posle utakmice koju je praktično imao, koliko dugo može da drži visok intenzitet, da popravi odbrambeni skok, da kontroliše završnicu, da pronađe način da iz prednosti ne uđe u paniku i da Penjaroja dobije još jedan odgovor pre početka Evrolige.

Ono što ostaje 

Pavlos Janakopulos je ove godine trebalo da bude priča o povratku Željka Obradovića i mogućem prvom susretu sa Partizanom.

Na kraju je postao priča o nečemu mnogo običnijem, ali za obe ekipe mnogo važnijem – o čistoj košarci.

Partizan je pokazao dovoljno da se vidi potencijal nove ekipe, ali i dovoljno slabosti da se zna gde je posao još nedovršen. PAOK je pokazao karakter, kvalitet i ono što Trinkijeri najviše traži – reakciju kada utakmica počne da klizi. Panatinaikos je, sa druge strane, u svom domu napravio ono što se od domaćina očekuje i ušao u finale bez prevelike potrošnje.

I možda je baš zato šteta što Partizan i Obradović neće stati jedni naspram drugih ovog vikenda.

Jer takav susret bi imao naslov.

Ovaj turnir, međutim, već ima priču.

U Atini je jedna lopta odlučila ko će igrati finale, ali nekoliko detalja mnogo bolje objašnjava gde su Partizan i Panatinaikos pred novu sezonu.

Ono pravo merenje počinje tek kada se ugase svetla turnira i kada priprema prestane da bude priprema.

Tada više neće biti vremena za izgubljenu loptu u poslednjih 35 sekundi.