Klubovi poput Panatinaikosa, Olimpijakosa, Anadolu Efesa, Fenerbahčea i Žalgirisa mogli bi da imaju ključnu ulogu u definisanju nove strukture takmičenja.
Prema izvorima specijalizovanog portala BasketNews, rukovodstvo Evrolige priprema analizu više scenarija koji bi mogli da stupe na snagu ukoliko liga bude proširena na 22 tima.
Ipak, razgovori su za sada u veoma ranoj fazi i konačne odluke još nisu ni blizu.
Neizvesnosti oko broja učesnika
Srdjan Stevanovic
Jedan od glavnih razloga za oprez jeste činjenica da broj učesnika u budućnosti još nije definitivan.
I dalje postoje brojna otvorena pitanja, uključujući moguć povratak ruskih klubova u takmičenje, dugoročnu budućnost Monaka u Evroligi, kao i status izraelskih timova.
Pored toga, Evroliga i njeni akcionari razmatraju stabilnost postojećih članova i potencijalni ulazak novih klubova.
Zbog svih tih faktora, konačan model takmičenja još je daleko od usvajanja.
Nasumični žreb – najmanje verovatna opcija
Jedan od razmatranih scenarija podrazumeva podelu timova u konferencije putem nasumičnog žreba.
Međutim, ovaj model se smatra najmanje verovatnim.
Razlog je to što bi takav sistem mogao da smanji broj tradicionalnih derbija, zanemari logističke i putne zahteve klubova, ali i dodatno zakomplikuje raspored utakmica.
Organizacija kalendara i dostupnost dvorana mogli bi da postanu ozbiljan problem ukoliko bi raspored bio određen slučajnim izborom.
Zbog toga se kao realnija opcija nameće geografski model koji bi smanjio troškove i vreme putovanja, a istovremeno zadržao regionalna rivalstva.
Prema informacijama BasketNewsa, Evroliga trenutno analizira nekoliko geografskih modela za scenario sa 20 ili 22 ekipe.
Najveći izazov predstavlja povlačenje granice između dve konferencije.
Posebno su problematični klubovi koji se nalaze u "sredini mape" Evrolige, poput Žalgirisa iz Kaunasa, Olimpijakosa iz Pireja, Panatinaikosa iz Atine, Bajerna iz Minhena i Virtusa iz Bolonje.
U jednom predlogu grčki klubovi Panatinaikos i Olimpijakos bili bi smešteni u Zapadnu konferenciju zajedno sa Real Madridom, Barselonom, Baskonijom, Valensijom, Monakom, Parizom, ASVEL-om i Virtusom.
U tom slučaju bi Istočnu konferenciju činili Žalgiris, Bajern, Partizan, Crvena zvezda, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Hapoel Tel Aviv i Dubai.
Druga verzija predviđa suprotan raspored – da grčki klubovi budu deo Istočne konferencije zajedno sa Partizanom, Crvenom zvezdom, Efesom, Fenerbahčeom, Makabijem, Hapoelom i ekipom iz Dubaija.
Model pod uticajem politike
ABA/Dubai Basketball
Jedan od scenarija uzima u obzir i aktuelne političke okolnosti.
Pošto se pojedini mečevi između turskih, izraelskih i klubova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata već igraju na neutralnim terenima, razmatra se i opcija da se ti timovi razdvoje u različite konferencije.
Prema tom modelu, istanbulski klubovi mogli bi da budu u Zapadnoj konferenciji sa Real Madridom, Barselonom, Baskonijom, Valensijom, Monakom, ASVEL-om, Olimpijom Milano i Parizom, dok bi izraelski klubovi ostali u Istočnoj konferenciji.
Kako bi funkcionisala tabela?
Pored podele na konferencije, Evroliga razmatra i način vođenja tabele.
Jedna mogućnost je zadržavanje jedinstvene tabele za sve timove, uprkos igranju u konferencijama.
Druga opcija je uvođenje posebnih tabela za svaku konferenciju, po uzoru na format Evrokupa.
Pravilo domaćin–gost
Prema predloženom sistemu, timovi bi igrali dvokružni ligaški sistem protiv rivala iz svoje konferencije.
Protiv ekipa iz druge konferencije igrala bi se po jedna utakmica.
Raspodela domaćinstava za te mečeve u početku bi bila određena na osnovu konačnog plasmana iz sezone 2025/2026, dok bi se u narednim sezonama domaćinstva rotirala, kako bi svaka ekipa gostovala na svakom terenu najmanje jednom u dve godine.
Očekuje se da će naredni sastanci čelnika Evrolige biti ključni za definisanje buduće strukture takmičenja, ali odluka o proširenju lige i uvođenju konferencija još nije doneta.
Nova noć u NBA ligi donela je nekoliko zanimljivih duela, ubedljivu pobedu Los Anđeles Lejkersa u gradskom derbiju, dramatičan trijumf San Antonio Sparsa posle produžetka, kao i veliki preokret Njujork Niksa protiv Čikago Bulsa.
Njegov potez otvorio je novo pitanje o odnosima unutar azijskog fudbala i načinu na koji nacionalni savezi usklađuju sopstvene stavove sa politikom međunarodnih fudbalskih organizacija.
Nikola Jokić, srpski centar, je u noći za nama zabeležio 200. tripl-dabl u regularnom delu sezone u karijeri, predvodeći Denver Nagetse do pobede nad Nju Orleans Pelikansima rezultatom 104:91.
Nova sezona Evrolige počela je uz odličnu posetu, a najveći broj gledalaca zabeležen je u Atini. Duel Panatinaikosa i Pariza pratilo je čak 17.013 navijača.
Jovanović je potom postavio pitanje odgovornosti domaćih stručnjaka i razloga zbog kojih srpski treneri nisu uspeli da zadrže kontinuitet na klupama Partizana i Crvene zvezde.
Nova noć u NBA ligi donela je nekoliko zanimljivih duela, ubedljivu pobedu Los Anđeles Lejkersa u gradskom derbiju, dramatičan trijumf San Antonio Sparsa posle produžetka, kao i veliki preokret Njujork Niksa protiv Čikago Bulsa.
Njegov potez otvorio je novo pitanje o odnosima unutar azijskog fudbala i načinu na koji nacionalni savezi usklađuju sopstvene stavove sa politikom međunarodnih fudbalskih organizacija.
Košarkaši Partizana gostuju Asvelu u Vilerbanu u osmom kolu Evrolige (20h), sa željom da nastave sa dobrim rezultatima i potvrde da mogu da pobeđuju i na gostujućem terenu.
Crvena zvezda je protiv Makabija stigla do 100 poena i pobede od 22 razlike, a statistika pokazuje da nije reč samo o raspoloženom pojedincu, već o napadu koji je funkcionisao u svakom segmentu.
Policija na Univerzitetu Florida Polytechnic u gradu Lejklend dobila je neobično pojačanje: električnu letelicu Jetson One koja izgleda kao veliki kvadrokopter, a može da prevozi jednu osobu.
Albanija podstiče kupovinu električnih automobila poreskim olakšicama, uključujući oslobađanje od 20 odsto PDV-a za određene nove modele. Rezultat je nagli rast registracija, uz dominaciju kineskih proizvođača.
Prenosni radari mogu da mere brzinu sa udaljenosti veće od 500 metara, a pojedini uređaji snimaju i vozila koja su ih već prošla. Evo kako funkcionišu različiti sistemi kontrole saobraćaja.
Komentari 14
Pogledaj komentare Pošalji komentar