Formula 1 moli za pomoć

Trka Formule 1 za Veliku nagradu Bahreina trebalo je da bude vožena u nedelju u 9 ujutru po našem vremenu na stazi Sepang u Maleziji.

Umesto trke, ljubitelji auto-moto sporta dobili su sramne scene i višesatno čekanje da se pokrenu vozači. A zbog čega? Zbog kiše.

Da, dobro ste pročitali, takmičenje koje je skupilo milione fanova baš zbog trka u kišnim uslovima je sada sve zaustavilo dok se padavine ne zaustave.

Pogotovo smo na stazi Sepang imali mnogo legendarnih nastupa i takmičenja, a sada... Sada nam se organizatori Formule 1 smeju u lice dok naivno čekamo da trka počne.

U 2026. godini nismo imali gotovo nijednu trku po kišnim uslovima. Sada je u Maleziji kiša počela da pada, plave gume (pneumatici za vožnju po kiši) nisu ni razmatrani.

Videli smo zelene, gume za promenljive vremenske uslove, a kada se staza pročistila i gume za suvo, ali gume za kišu nijednog trenutka.

Zato se postavlja pitanje – zbog čega gume za kišu uopšte postoje ako se nikada ne vozi kada kiša padne? Setimo se najveće sramote u modernoj istoriji Formule 1.

Kada se trka za VN Belgije, čuveni Spa Frankošamp vozio samo jedan krug pod vozilom bezbednosti, a da je trka trajala skoro 5 sati i da su za to svo vreme ljudi stajali na kiši, a vozači bili u garažama.

Kiša je u nedelju stala (početak kasnio skoro sat vremena zbog toga), vozači su izašli na krugove zagrevanja i odmah su u problemu bili vozači poput Maksa Ferstapena i Luisa Hamiltona koji zamalo da ni ne počnu trku.

Serhio Peres je situaciju nazvao "neprihvatljivom", dok je Lando Noris opisao sve kao "užasno" i rekao da "ne bi smelo da bude toga, kada je reč o elektronskom delu" s obzirom na to da je problem bio povezan sa novom generacijom bolida Formule 1, koji koriste 47% električne energije.

Nikolas Tombazis, FIA direktor, sada je objasnio da je Formula 1, pošto ove sezone praktično nije imala takmičarsku vožnju u pravim kišnim uslovima, bila zatečena reakcijom pogonske jedinice na izuzetno sporu vožnju bolida u tom trenutku.

Zbog toga je bilo neophodno izvršiti ažuriranje softvera, što je dovelo do kašnjenja od 53 minuta pre nego što je trka ponovo pokrenuta.

"Nismo uspeli da testiramo softver onoliko detaljno koliko bismo želeli, jer je ove godine bilo veoma malo vožnje po kiši, a splet okolnosti doveo je do aktiviranja ove greške.

U osnovi, tokom kruga za zagrevanje neki bolidi su išli veoma sporo, gotovo su se zaustavili. Došlo je do efekta harmonike između bolida, a neki su gotovo potpuno stali. Ta greška je sprečila ponovnu isporuku snage i onemogućila bolide da ponovo krenu. Mislim da bismo, da smo imali malo više testiranja, verovatno uspeli da je otkrijemo na vreme i izbegnemo ovakvu situaciju", objasnio je.

Tombazis je pohvalio reakciju FIA i brzinu kojom je problem otklonjen.

"Kada se problem pojavio, naši ljudi su veoma brzo shvatili šta se dešava i morali su da rade pod velikim vremenskim pritiskom kako bi pripremili ažuriranje softvera, koje je potom prosleđeno timovima, a timovi su morali da ga instaliraju u svoje bolide. Sve to trajalo je oko 20 minuta. Gledaocima koji su čekali trku, kao i svima ostalima, možda je delovalo kao pet sati, što je razumljivo, i zbog toga nam je žao. Ali mislim da je reakcija bila prilično brza imajući u vidu problem sa kojim smo se suočili", kaže direktor FIA.

Ipak, nisu svi bili toliko uznemireni zbog problema koji su zadesili pojedine bolide. Fernando Alonso, koji je završio osmi, našalio se na kraju neobično dobrog dana za Aston Martin-Hondu:

"Ove godine sam imao 50% odustajanja, a nikada nisu zaustavili trku zbog nas", uz osmeh kaže Španac.

Prosto i jednostavno, zbog konfiguracije novih bolida koji su izgleda skrojeni za gradske staze poput Madrida ili Las Vegasa ne možemo da vidimo trku po kiši.

Zato će ljubitelji ovog sporta ostati uskraćeni za maestralne performanse vozača poput Maksa Ferstapena u Brazilu 2016. godine ili onoga što je Šumaher uradio 1996. godine u Španiji.

Pa sam spektakl u Japanu 2007. godine je dovoljan razlog da poželite trku po kiši, a da ne pričamo o Airtonu Seni koji je nadimak "Kišni čovek" dobio baš zbog takvih majstorija.

Sebastijal Fetel je 2008. godine u Toro Rosu prvi put u karijeri pobedio na stazi Monca u Italiji, a da li bi se to dogodilo da nisu bili takvi uslovi?

Iste te godine je Luis Hamilton na Silverstonu imao vožnju za pamćenje....

Sigurno će se ljudi u komentarima setiti i nekih drugih trka po kiši koje su obeležile njihovo praćenje ovog sporta i načina na koji su se divili nekom Frencenu, Raikonenu ili bilo kome drugom.

Ovo je surov sport, vozači rizikuju život svaki put kada izađu na pistu i sednu u taj bolid, ali zar nije u tome sva čar ovoga? Spoznaja da je to sport samo za odabrane.

I tu ne mislim samo na skupoću bavljenja trkanjem već na nadljudske sposobnosti i reflekse poput spajdermena koje imaju ovi ljudi dok im je telo izloženo naporima krajnjih granica.

Jedno od tih napora je i vožnja po kiši, a to je stvar koju ove godine nismo videli nijednom. Jasno, zbog elektronike i konfiguracija novih bolida, ali zar nije greh ubiti najuzbudljiviji element trkanja?

Zamislite da trke izdržljivosti poput 24 časa Le Mana budu prekinute zato što je pala kiša.

Mokra staza menja sve. Prvo vozač mora da ode i da promeni gume, a onda i ponašanje, način dodavanja gasa, kočenje, ulazak i izlazak iz krivine. Sve se to uči i sve je to do znanja vozača.

Danas vidimo kišu i odmah sve staje. Kako je rekao komentator Arenasport kao da gledamo tenis i čekamo da bolidi Formule 1 odu u halu i sledi potpuno zaustavljanje takmičenja.

Savremeni bolidi su mnogo brži nego što su ranije bili. Sama komponenta pogonske jedinice im to omogućava jer kombinuje snagu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, turbokompresora, generator kinetičke energije, elektromotor i bateriju odnosno elektroničku jedinicu.

Zbog te brzine je količina vode koju bolidi izbacuju izuzetno velika i može potpuno smanjiti vidljivost vozača koji se nalazi iza tog bolida, a tu je i prijanjanje pneumatika gde su posledice grešaka i lošeg kočenja daleko veće i opasnije nego kada se vozi po suvom asfaltu.

Ako Formula 1 predstavlja sport za odabrane i sport gde se ispituje granica mogućeg na svakom koraku zbog čega su ta ispitivanja zaustavljena?

Zbog vozača nije sigurno jer se oni sami bune i govore da su te stvari pogrešne, vidite i sami na početku teksta šta su rekli. Setimo se i nedavno završene trke u Madridu i koliko su vozači bili besni na FIA i F1 jer ih niko nije ni pitao za mišljenje pre puštanja staze u kalendar.

Novac, novac i još novca. To deluje da je jedini moto organizatora. Gledaoce ne zanima trkanje samo u idealnim uslovima. Zanima ih spektakl.

Umeće vozača da pokaže šta zna protiv svih prepreka, precizno planiranje i sprovođenje strategija u delo. Ferari se kockao sada u nedelju sa gumama za suvo i na kraju ipak imao podijum.

Trojica najboljih vozača na Sepangu bili su Maks Ferstapen, Luis Hamilton i Fernando Alonso. Zajedno imaju 13 šampionskih titula i nisu tek tako oni bili najbolje ocenjeni na stazi koja ceni i poštuje umeće i kažnjava čak i najmanju grešku.

Kiša je nekada mogla da padne na nekoliko minuta i poremeti planove i donese najveći mogući spektakl, a sada smo zarobljeni u konfiguracijama, standardima i procedurama pa umesto trkanja dobijamo čekanje i iščuđavanje zbog čega se nešto ne preduzme.

Neće biti preduzeto. Sve dok se ne dogodi neka vrsta revolucije u ovmom sportu. 

Svako ko kaže da postoje gume za ekstremno mokru stazu su u pravu, ali mi njih više ni ne vidimo. Poslednji put su korišćene u Brazilu 2024. godine, a poslednja trka vožena kompletno po kiši je bio Brazil 2016. godine.

Čemu služi oprema koju gotovo nikada ne možemo da vidimo u stvarnim trkačkim uslovima?

Formula 1 se tako našla između dve vatre. Sa jedne strane nalazi se bezbednost vozača, koja mora biti prioritet. Sa druge strane nalazi se suština sporta – takmičenje u nepredvidivim i teškim uslovima.

Problem nije u tome što Formula 1 ne bi trebalo da bude bezbedna. Problem je u tome što granica između opravdane bezbednosti i prevelikog izbegavanja rizika nije uvek jasna.

Možda rešenje nije u tome da se vozači jednostavno pošalju na stazu po svaku cenu. Rešenje bi moglo da bude u razvoju boljih pneumatika, boljeg odvođenja vode, boljeg načina procene vidljivosti i sistema koji bi omogućio da se trka nastavi i kada uslovi postanu teški, ali još uvek prihvatljivi.

Jer prava čar Formule 1 nije samo u tome ko ima najbrži bolid. Ona je i u tome ko najbolje reaguje kada se uslovi promene. Kada kiša počne da pada, nestaje deo prednosti koju donose savršeno podešavanje automobila i predvidiva strategija. Tada vozač mora da pokaže osećaj, hrabrost, koncentraciju i sposobnost prilagođavanja.

Moderna Formula 1 mora da pronađe odgovor na ovo pitanje inače će izgubiti mnogo više od publike. Izgubiće dušu.