Budućnost je zakucala na vrata

Zna se da je poslednji utisak uvek najjači i zato partija "orlova" na "Filips areni" može da raduje. Ne zbog toga što su izgubili "samo" 2:1, već zbog činjenice da je Holandija grcala i patila (što je Ćavi i priznao) da bi preživela naše nalete.

A to je svima bilo nezamislivo nakon očajne partije u Minhenu protiv Nemačke i potpune inferiornosti Srbije u svim segmentima igre.

Protiv Holandije su svi do jednog bili rešeni da to isprave i u tome su uspeli. A usput smo i lansirali dvojicu igrača koji će predstavljati temelj nove generacije srpske reprezentacije.

Stefan Gudelj, koji u Crvenoj zvezdi nije odigrao nijedan minut na međunarodnoj sceni, bačen je u vatru i iz nje je izašao kao bolji igrač.

Još veći utisak od njega ostavio je Mihajlo Cvetković, strelac gola za Srbiju i tvorac jednog od najboljih driblinga koje je naša selekcija videla u ovom veku. Ako ne i od onog Piksijevog protiv Španije na Mundijalu 1990.

Njih dvojica bi, uz nekolicinu već integrisanih momaka, trebalo da predstavljaju zalog za budućnost srpskog fudbala. A ovom njihovom partijom ona je već stigla.

Yannick Verhoeven, Parallax Pictures / Alamy / Profimedia

Golman i odbrana:

Vanja Milinković-Savić – Neće biti da je živi zid kriv za prvi gol, kao što je Vanja sugerisao, nego isključivo njegova odluka da ne postavi više od dva igrača u bloku. Bio je nesiguran kod nekoliko visokih lopti, što mu nije svojstveno, a mogao bi na dušu da mu ide i drugi gol "lala". Vredi istaći njegov spektakularan pokušaj da savlada kolegu Ferbrugena na drugoj strani, dok je u finišu više bio u protivničkom kaznenom prostoru nego svom jureći gol. Izvodio je čak i aute, ali nije vredelo.

Kosta Nedeljković – Njegova krivulja forme u dresu Srbije ide uzlaznom putanjom i ove večeri se može reći da je bio na nivou desnog beka kakav nam nedostaje. Pokušao par puta da se trka sa Van de Venom, ali tu bi se tu verovatno namučili i Hakimi ili Poro. Ono što mu je evidentno potrebno jesu utakmice u nogama, koje bi morao pod hitno da počne da sakuplja u dresu Rendžersa.

Stefan Gudelj (do 79. minuta)– Paunovićevo iznenađenje ove večeri, ali je Zvezdin štoper pokazao da nije bez razloga dobio priliku za debi. Šta više! Iako je od 13. minuta svojom lošom procenom igrao sa javnom opomenom "na leđima", često je svojim intervencijama sakupljao aplauze i pohvale. Neretko je podsećao na svog starijeg kolegu Pavlovića, pa tako i početkom drugog poluvremena kada je odneo loptu skroz napred i umalo upisao asistenciju za Cvetkovića. Definitivno jedan od onih koji će predstavljati budućnost srpskog fudbala.

EPA/KOEN VAN WEEL

Srđan Babić – Toplo, pa hladno. Išlo je ka tome da bi mogao da dobije prelaznu ocenu za večerašnju partiju, a onda je potpuno zaspao na drugoj stativi i omogućio Zirkzeu da ubaci loptu u mrežu za 2:1. Povratkom Nikole Milenkovića teško će igrati toliko minuta kao što je u ovom "prozoru" Lige nacija.

Strahinja Pavlović – Interesantno je videti ga u ovoj ulozi levog štopera i levog beka, u zavisnosti od faze igre naše selekcije. To ga je još više vodilo na protivničku polovinu gde je kombinovao sa Aleksom Terzićem, takođe levim bekom. U mnogim situacijama nije bio na svom nivou, skrivio dva prekršaja u opasnim zonama, a i koketirao je sa drugim žutim kartonom. Ipak, ako znamo da je bio povređen pred put u Minhen i Ajndhoven, zaslužuje samo još jedno veliko 'bravo' jer je po ko zna koji put pokazao da je pravi "vojnik" Srbije.

Aleksa Terzić (do 74. minuta) – Centaršut za Cvetkovića je bio izvrstan i zbog toga mu se piše veliki plus pored imena. Ali, kada su u pitanju ostali segmenti igre, nije bilo tako. Više je "duvalo" po njegovoj strani u odbrani, a nekada je čak i predaja lopte prvom do sebe bila problematična. Narandžasto, imajući u vidu obe utakmice protiv "Oranja", nije baš njegova omiljena boja.

Vezni red i napad:

Saša Lukić – Još se traže startni vezisti Srbije, ali u tim rotacijama uvek će biti mesta za premijerligaškog vezistu. Ove večeri je imao veliku ulogu u bitkama sa "lalama" i pretrčao najviše odigravši svih 90. minuta. Nije se preterano isticao konkretnim potezima, ali kad to pa jeste? Generalno, dobra njegova utakmica.

Aleksandar Stanković (do 66. minuta) – Od njega je krenula akcija kod gola Srbije, kao i još nekoliko drugih sa ne tako slavnim završetkom. Na momente je pokazivao kvalitet koji je potreban reprezentaciji. Šteta je što nije mogao više od ovoga, jer je evidentno da mu fale utakmice i minuti koje, nažalost, u Interu nema.

Tanjug/AP Photo/Patrick Post

Lazar Samardžić (do 74. minuta) – Želimo više ovakvih njegovih partija. Protiv Nemačke nije počeo jer je imao temperaturu, a ove večeri igrao je sa dosta samopouzdanja. Pretio je sa distance, strahovali su Holanđani od njegovog driblinga i kontrole lopte koja je neosporna. Čekamo samo da opet bljesne i donese konkretan učinak kao, recimo, prošle godine u Beču.

Dušan Tadić (do 66. minuta) – Četvrta njegova utakmica u 10 dana – u 38. godini, kapa dole. Svaki opasan napad Srbije išao je preko njega, a pravu magiju pustio je spojivši Strahinju Pavlovića sa golom krajem prvog poluvremena. Njegov povratak jeste bitan i obradovao je mnoge u samom timu "orlova", ali nažalost, moraćemo da počnemo da se navikavamo na život bez njega. Po drugi put.

Mihajlo Cvetković – Ako je budućnost srpskog fudbala počela, neka bude svetla kao partija ovog 19-godišnjeg momka. Ima sve: brzinu, igru glavom, šut levom i desnom, dribling. Pitajte Kupmajnersa (pa nek nije defanzivac još hiljadu puta), kako je na parkingu "Filips arene" posle zalamanja napadača Anderlehta. Šteta je što ta lopta nije ušla u mrežu, bila bi za televizijske špice naših emisija, ali će ući sigurno još dosta puta u deceniji i kusur pred nama. Taj dribling bacio je u senku i prvenac koji je Cvetković upisao – za istoriju. I budućnost.

Tanjug/AP Photo/Patrick Post

Izmene:

Nemanja Maksimović (od 66. minuta) – Kada je u presingu, sjajan je. Kada je sa loptom u nogama, gotovo beskoristan. Ali nije mu za suditi na osnovu ovih nešto manje od pola sata na terenu.

Luka Jović (od 66. minuta) – Opet je mogao da bude heroj sa klupe, samo da je ušla jedna od dve šanse do koje je došao. Ovog puta ostao je bez učinka.

Filip Kostić (od 74. minuta) – Pokušao par puta u završnici da centrira napadačima, ali bez uspeha.

Andrija Živković (od 74. minuta) – Viđali smo ga na obe strane terena, ali se ni on nije proslavio centaršutevima za saigrače.

Nemanja Gudelj (od 79. minuta) – U trećem minutu nadoknade je poslao "projektil" koji je Ferbrugen krajnjim naporom i refleksom skrenuo u korner. Šteta, bio bi to evrogol za prvi bod Srbije.

Tanjug/AP Photo/Patrick Post

Selektor:

Veljko Paunović – Nervozan je selektor, videlo se to kod prigovora litvanskom sudiji kao i kada se tri dana ranije posvađao sa Jirgenom Klopom i odbio da se pozdravi. Svakome bi smetala nula posle četiri utakmice, a čak šesti uzastopni poraz u prethodna četiri meseca. Ali mora biti i zadovoljan jer ovom utakmicom proces o kom govori dobija na značaju, kao i karakterom koji su njegovi izabranici pokazali jer se nisu predali na tacni favorizovanom rivalu. Kao što jesu neke druge selekcije. Pritom, konačno je Paunović skupio kuraž da baci u vatru one igrače od kojih se očekuje da nose ovu reprezentaciju ubuduće. I to bi trebalo češće da radi, pošto mnogima fudbalski "peščani sat" curi, a dolazi vreme novih, mladih lica. Imamo ih, očigledno.