Povratak Željka Obradovića u Partizan u leto 2021. godine predstavljao je jedan od najvećih trenutaka u modernoj istoriji kluba, a skoro pet godina kasnije – došlo je vreme za rastanak.
Posle gotovo tri decenije, 2021. godine najtrofejniji evropski trener seo je ponovo na crno-belu klupu i odmah naglasio da dolazi da gradi – ne da krpi.
Njegov povratak bio je više od potpisanog ugovora; bio je signal početka ozbiljnog projekta čiji su ciljevi dugoročni, strateški i osmišljeni tako da Partizan vrati tamo gde je nekada bio.
Prva sezona bila je udar temelja. Rezultati nisu imali težinu kao kasnije, ali su doneli disciplinu, sistem, novi standard i jasnu viziju.
Partizan je počeo da menja navike, da se vraća profesionalizmu i ambiciji, a igrači su počeli da usvajaju ono što je oduvek bilo zaštitni znak Obradovićevih ekipa – intenzitet, odgovornost i jasan identitet. Klub se tada spremao za mnogo veće stvari.
Druga sezona donela je ključni pomak. Partizan se vratio u Evroligu, što je već po sebi označilo povratak starog identiteta, ali ono što je usledilo pretvorilo je priču u ozbiljan evropski fenomen.
Sezona 2022/23 postala je jedna od najjačih u modernoj eri kluba. Beogradska arena je postala najveća košarkaška pozornica u Evropi. Rekordi posećenosti padali su iz utakmice u utakmicu, atmosfere su "putovale" svetom, a Partizan je ušao u plej-of Evrolige kao ekipa koju više niko nije potcenjivao.
Četvrtfinalna serija protiv Real Madrida postala je deo košarkaškog folklora. Partizan je poveo 2–0, igrao najbolju košarku u Evroligi, a drama i preokret u petoj utakmici samo su pojačali utisak koliko je klub bio blizu odlaska na Fajnal-For.
Paralelno, stigla je i prva velika nagrada – osvajanje ABA lige 2023. godine. Trofej je dočekan kao simbol povratka, prva titula u regionu posle deset godina i potvrda da je projekat sazreo. Obradović je vratio Partizan na mapu, ne samo rezultatski, već i kulturološki.
PEDJA MILOSAVLJEVIC/STARSPORT
Stabilnost, rekonstrukcija i nova potvrda projekta
Treća sezona donela je izazove, odlazak ključnih igrača i turbulentne periode, ali i potvrdu da projekat nije kratkoročan.
U proleće 2024. godine Željko Obradović je produžio ugovor na još dve godine i tada istakao da je Partizan "njegov klub, njegov grad, njegova ljubav". Ta odluka bila je znak da klub ostaje veran istom pravcu, uprkos promenama u sastavu i izazovima koje donosi Evroliga.
Srdjan Stevanovic/Starsport.rs
Sezona 2024/25 donela je najveću rekonstrukciju tima u njegovoj eri, uz dolaske koji su promenili izgled cele ekipe.
Iako se Partizan suočio sa periodima prilagođavanja, nije ostvario plasman ni u plej-in ni u plej-of elite, ali je kraj ipak doneo nekakvu potvrdu ispravnog puta – trofej Superlige Srbije pod palicom Bogdana Karaičića i osvajanje ABA lige 2025. godine, što je bila osma regionalna titula u istoriji kluba.
Time je projekat dobio novu težinu, Partizan je učvrstio status najtrofejnijeg tima u regionu, a Obradović potvrdio da njegova vizija ima kontinuitet i domet koji prelazi jednu sezonu.
Trogodišnja EL licenca, zvučna pojačanja i – rastanak?
Dobijanjem trogodišnje licence za Evroligu, Partizan je tokom 2025. godine zvanično ušao u red stabilnih učesnika elitnog evropskog takmičenja.
Ta odluka otvorila je klub u smeru dugoročnijeg planiranja i predstavljala svojevrsnu potvrdu kontinuiteta projekta koji je započet Obradovićevim povratkom.
Uprava i stručni štab odlučili su da zadrže okosnicu ekipe, igrače koji mogu da "nose" sistem, ali i da tim nadograde ozbiljnim pojačanjima na ključnim pozicijama. Naglašeno je da se ide u novu sezonu sa ambicijom da se napravi iskorak, a iz kluba se nailazilo na izjave koje su budžet za ovu sezonu okarakterisale kao "istorijski".
Ulazak u sezonu 2025/26 doneo je nastavak ritma na dva fronta – Evroligi i ABA ligi.
Partizan je ušao sa jasnom idejom da gradi na postojećim temeljima, delovalo je da će biti zadržana prepoznatljiva energija i identitet igre.
Očekivalo se da će se nova pojačanja brzo uklopiti u sistem, a atmosfera oko ekipe ostala je na očekivano visokom nivou. Klub je faktički nastavio tamo gde je prethodne sezone stao: sa stabilnim budžetom, jasnom strukturom, punom arenom i ambicijom da se drži korak sa evropskim vrhom.
Peđa Milosavljević/Starsport
Ipak, to se izgleda nije ispunilo, kada govorimo o Evroligi. Partizan posle 13 kola ima učinak od 4-9 i kada govorimo isključivo o skoru, to i nije najgori koji su crno-beli ostvarili, pogotovo ako se prisetimo prošle sezone i famoznih 2-8.
Međutim, ovoga puta se čini da se radi o mnogo dubljem problemu. Odnos igrača prema grbu, Obradovićev autoritet i na kraju – ono što vidimo na parketu, igra.
Poslednji poraz od Panatinaikosa u Atini izgleda da je kap koja je prelila čašu. Obradović je ponudio/podneo ostavku, usledila je mini drama sa sastancima i informacijama između njega i kluba, a na kraju se sve završilo zvaničnom rastankom.
I time je zvanično zatvoreno jedno od najintenzivnijih poglavlja modernog Partizana – u svakom smislu.
Karlik Džons, košarkaš Partizana, govorio je o povratku na teren i odlasku Željka Obradovića iz kluba, nakon pobede nad Zvezdom (79:76) u prvom ovosezonskom derbiju.
Google već nekoliko godina nudi prilično koristan alat koji skenira dark web kako bi pronašao bilo trag procurelih ličnih informacija. Sada, objavljeno je da se ovaj alat gasi.
Komentari 18
Pogledaj komentare Pošalji komentar