Panter pričao o srpskom pasošu: "Odnos Partizana i Zvezde je više od sporta"

Panter je, najpre, prokomentarisao rivalstvo između Partizana i Crvene zvezde.

"Uvek kažem da moraš fizički da budeš tamo i osetiš to, takvo je moje mišljenje. Možeš ti to da vidiš na internetu, da slušaš od prijatelja, trenera, ali kada si fizički tamo pred punom Partizanovom ili Zvezdinom Arenom osetiš i razumeš magnitudu onoga što ljudi osećaju i koliko je sve intenzivno na i izvan parketa. Postoji mnogo događanja i izvan terena, pogotovo koja se odnose na publiku, a ti moraš da ostaneš fokusiran na košarku koja i jeste glavna stvar, tako da postoji mnogo delova slagalice", započeo je Panter.

Usledilo je pitanje da li je moguće iskustvo srpskog derbija uporediti sa nečim drugim.

"Iskreno, to nije moguće. Najbliže tome je ono što rade Panatianikos i Olimpijakos. Jednostavno, nemoguće je uporediti sa bilo čim drugim jer je odnos Partizana i Crvene zvezde više od sporta. Možeš da odeš na Lejkerse protiv Seltiksa, da govoriš o Golden Stejtu i Klivlendu, ali ono što se ovde dešava ne može da se uporedi sa nečim iz NFL-a, MLB-a, NBA-a. Postoje mnoge druge stvari koje utiču na igru koje generalno nisu bitne, ali jesu ako govorimo o utakmici", rekao je Amerikanac i dodao:

"Tome doprinose navijači, očekivanja ljudi čiji je način života takav da se poistovećuju sa svojim klubom i timom pre nego što smo mi (igrači) bili tamo, oni dišu, žive za tim, kulturu. To je ono što pravi zavisnost, ali u isto vreme i stavlja određenu težinu".

Photo by Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Pričao je Panter i o srpskom pasošu.

"To se dogodilo još dok sam bio u Crvenoj zvezdi, nisam ga dobio kada sam bio u Partizanu. Bilo je to pre nego što nas je kovid pogodio i ako se dobro sećam u mojoj četvrtoj godini profesionalne karijere. Bio sam u Olimpijakosu kod Dejvida Bleta. Napustio sam ih i otišao u Crvenu zvezdu koja mi je dala pasoš. Sezonu posle sam prešao u Milano i tek posle toga sam otišao u Partizan. Tako da sam ja već imao srpski pasoš, odnosno pre dolaska u Partizan. Uvek sam slušao o tome da imam pasoš i da mogu da igram za nacionalni tim, ali iskreno ne brinem o tome. Drago mi je zbog te činjenice. Počeo sam da shvatam kako funkcionišu stvari u Evropi. Posmatrao sam to kao dobru priliku i nastavio sam da radim".

Bio je u oba kluba, ali je bolje igrao u crno-belom dresu, a kao ključnu je isticao timsku hemiju na parketu i van njega.

"Moja najbolja godina je ona u Partizanu. Mislim na onu drugu u kojoj smo bili Zek, Matijas, Dante, Jam, Danilo, Džejms... Taj tim je sve radio zajedno, bili su tu još Tristan, Trifa, bukvalno smo sve radili zajedno. To je razlog zbog čega mi je to bila i najbolja godina van terena. Bili smo prava familija, ostali smo to i sada. I dalje smo u kontaktu. Imali smo zajedničke momente, izlazili smo napolje svi zajedno. Postojale su situacije u kojima se meni nešto ne radi, ali ću učiniti to jer moj "brat" voli to da radi. To je ono što nas je učinilo toliko bliskim. Prve godine smo igrali Evrokup, a onda smo u drugoj svi već bili zajedno. Naravno tu su i Aleksa i Smajli, znali smo koji nam je sistem. Znali smo Željka i šta on želi od nas. Počeli smo sezonu sporo, a onda smo povukli prekidač i sve ostalo se zna", zaključio je bivši kapiten Partizana.