Evo zašto Brazil nije dominantan kao nekad

Paradoks koji zbunjuje fudbalsku javnost postaje sve očigledniji – zemlja koja izvozi najviše igrača ne može da pronađe formulu za uspeh sa nacionalnim timom.

Prema poslednjem izveštaju CIES Football Observatory, koji je analizirao migraciju fudbalera između 2020. i 2025. godine u 135 liga, više od 3.000 brazilskih igrača trenutno nastupa van svoje zemlje.

Brazil je ubedljivo prvi na svetu po izvozu fudbalera, ispred Francuske i Argentine.

To potvrđuje da Brazil nije prestao da stvara vrhunske igrače. A i generalni stav fudbalskih stručnjaka je da je brazilska liga na najvišem nivou u istoriji.

Naprotiv, evropski i azijski klubovi i dalje masovno dovode brazilske talente. Međutim, reprezentacija ne uspeva da taj kvalitet pretoči u rezultate.

Dve decenije bez svetske titule

Poslednji put Brazil je postao prvak sveta 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, kada je ekipu predvodio Ronaldo Nazario.

Od tada usledila su brojna razočaranja – eliminacija u četvrtfinalu 2010, istorijski poraz od Nemačke 7:1 na domaćem Mundijalu 2014, još dva ispadanja u četvrtfinalu, a na poslednjem Svetskom prvenstvu Brazil nije stigao ni do te faze.

To znači da je šest uzastopnih Mundijala prošlo bez plasmana u finale, što predstavlja najduži period bez najvećeg uspeha u istoriji brazilskog fudbala.

Ni na Kopa Americi situacija nije mnogo bolja.

Brazil je od 2006. osvojio samo jedan trofej – 2019. godine, izgubio je finale od Argentine 2021, dok je na poslednjem izdanju turnira eliminisan već u četvrtfinalu.

Problem nije u talentu, već u razvoju igrača

AGIF / Sipa USA / Profimedia

Jedan anonimni visoki funkcioner brazilskog fudbala smatra da problem nije u selektorima, već u sistemu stvaranja igrača.

"Brazil je prestao da proizvodi fudbalere za šest ključnih pozicija. Danas nam nedostaju desni bek, levi bek, zadnji vezni, centralni vezni, klasični napadač i plejmejker. Drugim rečima, nemamo kvalitetnu 'dvojku', 'peticu', 'šesticu', 'osmicu', 'devetku' i 'desetku'".

Brazil i dalje izbacuje veliki broj ofanzivnih krilnih igrača poput Vinisijusa Žuniora, Gabrijela Martinelija, Estevaa, Rajana ili Antonija, ali gotovo da više ne stvara vrhunske centralne napadače ili klasične organizatore igre.

"Fudbal je ponovo počeo da ceni klasične napadače zahvaljujući igračima poput Erlinga Halanda, a Brazil je u međuvremenu prestao da proizvodi takav profil fudbalera", navodi isti izvor.

Nestao je "žogo bonito"

Mnogi smatraju da je Brazil izgubio i prepoznatljiv stil igre.

Nekadašnji "jogo bonito" (igraj lepo), koji su svetu predstavljali Pele, Garinča, Ziko, Kaka i Ronaldinjo, zamenile su ekipe koje više zavise od individualnog kvaliteta pojedinaca, poput Nejmara ili danas Vinisijusa Žuniora, nego od jasnog kolektivnog sistema.

Za to vreme konkurencija u Južnoj Americi značajno je napredovala.

Pored Argentine, poslednjih godina veliki iskorak napravile su reprezentacije Kolumbije i Urugvaja.

Ančeloti nije glavni problem

Moritz Mueller / imago sportfotodienst / Profimedia

Deo odgovornosti javnost prebacuje na novog selektora Karla Ančelotija, ali u Brazilu smatraju da trener ne može da reši sistemski problem.

"Ančeloti je najveće uspehe ostvarivao sa ekipama punim gotovih zvezda. Sada je dobio reprezentaciju kojoj nedostaju igrači upravo na pozicijama koje Brazil više ne razvija. Nijedan trener ne može da stvori vrhunsku 'devetku' ili 'desetku' ako ih zemlja više ne proizvodi. Ovo je kriza sistema razvoja igrača i za njeno rešavanje biće potrebne godine".

Iako brazilski klubovi od transfera godišnje zarađuju stotine miliona dolara i nastavljaju da izvoze najveći broj fudbalera na svetu, ostaje pitanje da li će reprezentacija uspeti da pronađe novu generaciju koja će vratiti "Selesao" na svetski tron.