Zašto je fudbal i dalje najljudskija igra na svetu

Suze Livana Komenensije nakon što je postigao prvi gol za Kurasao u istoriji svetskih prvenstava i zagrljaj njegovih saigrača i nemačkih fudbalera na sredini terena, bez obzira na rezultat.

Oduševljenje golmana Vozinje, čije su odbrane sprečile moćnu Španiju da pobedi u prvoj utakmici.

Takvi trenuci nas još jednom podsećaju da je sport mnogo više od rezultata, piše AIPS.

Nije sve u lopti

Kako je svojevremeno primetio meksički pisac Huan Viljoro, televizija je uglavnom usmerena samo na kretanje lopte.

Međutim, da bismo zaista razumeli smisao sporta, moramo proširiti pogled i obratiti pažnju na sve što se dešava na terenu, ali i daleko izvan njega.

Jedan takav trenutak postao je viralan na društvenim mrežama. Na putu ka stadionu, švedski navijači zastali su kako bi zagrlili meksičke majke koje tragaju za nestalom decom.

Bio je to jednostavan gest, ali onaj koji je spojio radost fudbala i bol žena čije su živote zauvek obeležili gubitak i neizvesnost.

Upravo u takvim trenucima Svetsko prvenstvo dobija smisao koji prevazilazi samo takmičenje.

To je duh koji je inspirisao osnivače antičkih Olimpijskih igara u Grčkoj, koji su želeli da okupe najbolje mlade ljude iz suparničkih gradova-država kako bi se susretali na sportskim terenima, a ne na bojnim poljima.

Vozinja

Bilo je nemoguće ostati ravnodušan pred emocijama četrdesetogodišnjeg Vozinje, skromnog električara i čoveka koji je najveći deo karijere proveo u nižim ligama, dok je govorio o partiji života protiv Španije.

Taj uspeh posvetio je baki i deki koji su ga odgajili, kao i majci koja u početku nije mogla da doputuje jer nije imala novca za put.

Fudbal je svetu približio jednu od bezbroj priča o odricanju i žrtvi.

Dirnuo je čak i stroge američke imigracione vlasti, koje su njegovoj majci odobrile vizu i omogućile Vozinji neprocenjiv trenutak da podigne pogled ka tribinama i ugleda je kako ga s ponosom posmatra.

To je ista emocija koju oseća diplomac kada primi diplomu, radnik kada ostvari životni cilj ili dete koje igra fudbal bilo gde na svetu.

Kurasao na mapi sveta

A šta reći o Livanu Komenensiji? Koliko često jedan igrač rasplače čitavu naciju?

Naciju koja nije imala dovoljno domaćih fudbalera da sastavi konkurentan reprezentativni tim, pa je morala da traži igrače povezane sa ostrvom preko roditelja i baka i deka širom sveta.

Iako nema bogatu sportsku tradiciju, Kurasao se iznenada našao pod reflektorima svetske javnosti. Ne zato što je izgubio 7:1 od fudbalskog giganta poput Nemačke, već zato što je prvi put u istoriji zakoračio na najveću pozornicu svetskog fudbala.

Tanjug/AP Photo/Eric Gay

Pokojni papa Franja često je govorio da je fudbal najlepši sport na svetu:

"Lopta postaje sredstvo koje poziva stvarne ljude da dele prijateljstvo, da se sretnu na zajedničkom prostoru, pogledaju jedni druge u oči i odmere svoje sposobnosti. Dragi prijatelji, fudbal je timska igra; u njemu se ne može uživati sam.

Igra vas čini srećnim jer vam omogućava da izrazite svoju slobodu. Takmičite se s radošću, slobodno, jednostavno zato što u tome uživate. Jurite san, a da pritom ne morate postati šampion. Povelja o pravima dece u sportu potvrđuje pravo svakog deteta da ne mora da bude šampion.“

Sličnu poruku poslala je i bivša svetska šampionka u badmintonu Karolina Marin tokom posete pape Lava XIV Španiji.

"Danas živimo u svetu opsednutom učinkom i uspehom po svaku cenu, gde se ponekad čini da su važni samo novac i rekordi. Nasuprot tom pritisku, sportisti žele da brane čistu radost igre, zadovoljstvo igranja radi samog igranja. To je isti san koji smo imali kao deca, vođeni samodisciplinom. To je tihi napor svakodnevnog treninga kada vas niko ne gleda.“

Lekcije izvan terena

I dok je FIFA usmerena na rekorde posećenosti, televizijsku gledanost i komercijalnu vrednost svojih takmičenja, fudbal i dalje nudi lekcije koje prevazilaze golove, trofeje i statistiku.

To su lekcije koje se nalaze izvan terena, izvan stadiona i izvan granica država.

Priče o žrtvi, istrajnosti i nadi koje nas podsećaju da na kraju nismo protivničke ekipe.

Svi igramo za isti tim – tim čovečnosti.