Francuska 1938: Poslednja bitka pred rat

Austrija se kvalifikovala za nastup u završnici, ali su jedini Austrijanci koji su igrali u Francuskoj bili oni koji su nosily dres Nemačke.

Špance je "eliminisao" građanski rat, a do Evrope nisu došle reprezentacije Argentine i Urugvaja.

Svetsko prvenstvo bilo je dobro organizovano, stadioni su, uglavnom, bili novi i moderni, a ideja celog šampionata bila je da pokaže da je takmičenje i druženje moguće iako je bilo jasno da je planeta na putu da zarati.

Južnoamerikanci su se potrudili da još jednom "vrate dug" Evropljanima za 1930. godinu, učestvovali su samo Brazilci, a pojavile su se i selekcije Kube i Indonezije. Kubanci su čak uspeli da dođu do polufinala.

Reprezentacija Jugoslavije nije se kvalifikovala. Poljaci su u Varšavi pobedili sa 4:0, u Beogradu je bilo 1:0 za Jugoslovene, ali se selekcija Poljske plasirala u završnicu i odigrala jedan od najzanimljivijih mečeva u istoriji svetskih prvenstava.

Poljaci su u Strazburu igrali sa selekcijom Brazila, gubili sa 1:0, 3:1 i 4:3 ali su uspeli da u poslednjem minutu izjednače.

U dodatnih 30 minuta Brazil je došao do pobede, 6:5, uz tri gola Leonidasa, a jedina uteha Poljacima dugo je bio jedini čovek koji je postigao četiri gola na jednoj utakmici – Vilimovski.

Domaćini su verovali da bi mogli da nastave tradiciju i iskoriste svoje terene da bi osvojili titulu, ali je prepreka u četvrtfinalu bila Italija.

Branioci titule su u osmini finala tek posle produžetka savladali Norvežane, ali su u Parizu bili sigurniji protiv Francuza, 3:1, uz dva gola Silvija Piole.

Pravi rat viđen je u četvrtfinalnim duelima bilo je 1:1 i 2:1, a bilans prve utakmice bio je – trojica isključenih, dvojica igrača prebačenih u bolnicu!

U polufinalnim utakmicama igrali su Italija i Brazil, odnosno Mađarska i Švedska. U Marseju su bolji bili Italijani, a značajno im je pomogao selektor Brazila Pimenta odlukom da najveću zvezdu tog vremena, Leonidasa “sačuva za finale”.

U Parizu su Mađari nagovestili da stvaraju veliki tim koji će samo zbog II svetskog rata ostati nedovoljno poznat, priznat i trofejan. Šveđani su ‘prečicom’ stigli do završnice.

U kvalifikacijama su izgubili od Nemaca a pobedili početnike iz Finske i Estonije, u osmini finala nisu imali protivnika jer je Austrija nestala posle anšlusa.

U četvrtifnalu su pobedili reprezentaciju Kube sa 8:0, a prvi ozbiljan rival bili su im Mađari. I bilo je 5:1 za preteču ‘lake konjice’.

Kada su u finalnoj utakmici igranoj pred 60.000 na "Parku prinčeva" u Parizu Italijani pobedili Mađare sa 4:2 i postali prva reprezentacija koja je osvojila dve titule prvaka sveta ostala je nada da će sledeća bitka za titulu prvka sveta uslediti za četiri godine.

Nije bilo tako, usledile su drugačije i krvavije bitke, a Vitorijo Poco i Olivieri, Foni, Rava, Serantoni, Andreolo, Lokateli, Biavati, Meaca, Piola, Ferari i Kolauzi bili su poslednji prvaci do 1950. godine.