SAD 1994: Dopingovani Maradona, Bađo "heroj" Brazila i ubistvo Eskobara

Dobio ga je Brazil, ali će sliku Roberta Bađa koji je promašio odlučujući jedanaesterac u finalu i presrećnih Brazilaca koji su pobedu posvetili velikom vozaču Formule 1 Aertonu Seni koji je te godine poginuo neposredno posle šampionata u senku baciti vest o ubistvu u Kolumbiji.

Reprezentativac te zemlje Andreas Eskobar ubijen je u Medeljinu zbog toga što je autogolom u utakmici sa domaćinom eliminisao svoj tim.

Dijego Armando Maradona bio je dopingovan, gluplji i tužniji način da se Veliki Dijego oprosti od svetskih prvenstava teško je zamisliti.

I pored toga što su u svetu fudbala bili potpuni autsajderi Amerikanci su od Svetskog prvenstva napravili istinski spektakl, organizacija je bila vrhunska a stadioni od istočne do zapadne obale – puni.

Selekcije novonastale Jugoslavije nije bilo ni u kvalifikacijama, ali se iz predtakmičenja pamti i prepričava sudbina Francuza.

U poslednja dva kola ušli su da 'overe' plasman u završnicu, izgubili kod kuće od Izraela, a u poslednjoj utakmici i od Bugara, golom Kostadinova u sudijskoj nadoknadi vremena.

I ostali bez plasmana.

U Americi nije bilo ni Engleza i Portugalaca, a Argentinci su kroz baraž sa Australijancima uspeli da se plasiraju na šampionat.

Predvođeni povratnikom Maradonom pregazili su debitante Grke, ali je doping test posle te utakmice okončao karijeru Dijega Armanda.

Heroji te grupe bili su fudbaleri Nigerije, a kao i Argentinci i Italijani su sa trećeg mesta u grupi otišli u osminu finala.

Prvi put se na prvenstvu pojavila reprezentacija Rusije, a dva poraza u prva dva kola zaboravljena su kada je u trećm Oleg Salenko postigao pet golova u duelu sa Kamerunom.

Sve bi, možda, bilo drugačije da polovina ekipe zbog bojkota trenera Sadirina nije ostala u Moskvi.

Kamerunci nisu uspeli da ponove podvig sa prethodnog prvenstva, ali je Rože Mila uspeo da sa 42 (zvanično upisane) godine postane najstariji učesnik završnice.

Njegov saigrač Rigobert Song nije postao najmlađi učesnik, ali jeste najmlađi isključeni igrač – imao je 17 godina.

Odličan utisak ostavile su dve selekije sa Balkana. Rumuni su u grupi bili prvi, Bugari u svojoj drugi, a i u fazi eliminacija dobro su se držali. Rumuni su pobedili posrnule Argentince, a u četvrtfinalu tek posle jedanaesteraca izgubili od Šveđana.

Bugari su otišli korak dalje, penalima protiv Meksika, u utakmici koja je kasnila petnaest minuta jer je na zagrevanju pukao okvir gola.

U četvrtfinalu su najavili krizu nemačkog fudbala, bar kada su svetska prvenstva u pitanju. Stoičkov i Lečkov postigli su golove za plasman u polufinale.

Nemci su otišli kući posle četvrtfinala a Štefan Efenberg zbog nediscipline još u toku takmičenja po grupama.

U završnici su Bugari igrali sa Italijom, posle loših igara u grupi Italijani su u osmini finala igrali sa Nigerijom.

Gubili su do 88. minuta, izjednačio je Roberto Bađo, postigao gol u produžetku i ‘azuri’ su prošli.

Bađo je odlučio i četvrtfinale, drugi gol za svoj tim postigao je u 89. minutu. I u polufinalu Bađo, dva puta, finale za Italiju.

Sa druge strane došao je Brazil. Siguran u grupi, jedva sa Amerikancima u osmini finala, teško sa Holanđanima u četvrtinalu i još jednom jedva u polufinalu, sa Šveđanima.

Finale je bilo teško, tvrdo, bez puno pokušaja da se postigne gol. Brazil je bio bolji, ali u finišu kao da su i jedni i drugi bili sigurni da sa penala pobeđuju. Finale je prvi put u istoriji odlučeno tek posle izvođenja jedanaesteraca.

Za nove prvake sveta promašio je Marsio Santos, za Italijane Barezi, Masaro i baš Roberto Bađo. Prebacio je gol i propustio priliku da ‘sam’ donese titulu svojoj reprezentaciji.

Titulu je osvojio Karlos Alberto Pareira, a za Brazil su u finalu igrali: Tafarel, Žorginjo (Kafu), Aldair, Marsio Santos, Branko, Mazinjo, Mauro Silva, Dunga, Zinjo (Viola), Bebeto i Romario.

Ronaldo, tada Ronaldinjo Gaučo, presedeo je ceo šampionat na klupi.