Bitlsi, fudbal i rok end rol

"Zdravo momci, osećate li se bezbedno na ulici ovako kasno sa tim šalovima oko vrata i kačketom na glavi?"

To je prvo pitanje koje vam padne na pamet kada živite u zemlji gde na tako nešto navijači rivala ne gledaju blagonaklono.

Jedan odgovara "Opusti se druže, ti se ne osećaš bezbedno?", a drugi krupniji dodaje kroz smeh "Ima me, snašao bih se u nevolji!"

Dan pred utakmicu između Crvene zvezde i Liverpula na Albert doku nedaleko od centra grada tu su dvojica momaka koji kao da nemaju nijednu brigu na svetu.

Posle kratkog razgovora i priče o tome ko je kriv za "kanal" formu Junajteda, Murinjo ili igrači, veseli navijači "Đavola" nastavljaju svojim putem.

Na liverpulskim dokovima sve nekako deluje kao u filmu sa radnjom iz 19. veka jer šetnja obalom, između Mersija i duguljaste zgrade od cigala ostavlja baš takav utisak, sve dok se ne naleti na nešto moderniju zgradu na kojoj piše "Muzej Liverpula".

Odmah pored je i impozantna zgrada luke, kao i "Royal liver" zgrada. Između te dve zgrade noćno svetlo prema vodi baca četiri senke.

Četiri momka koja su nešto iza polovine prošlog veka postala jedan simbol grada - Bitlsi. Na svakom koraku se u Liverpulu može naći nešto povezano sa čuvenim bendom.

Bitlsi, pomorci, fudbal i rok end rol stvaraju utisak kao da su neka vrsta "svetinje" lučkog grada na obali Atlantika. U blizini je i muzej posvećen Bitlsima, ali Liverpulci nisu zaboravili ni Bilija Fjurija koji je dobio spomenik tu na doku.

Fjuri je bio poznat kao "britanski Elvis" i grad je želio što je osamdesetih prerano umro od srčanog udara.

Vetar koji tu na obali nemilice šiba, nekako sam navodi i skreće posetioce ka unutrašnjosti grada gde su neke od značajnijih znamenitosti poput ulice Metjuz, Kraljevskog teatra, Centralne biblioteke, zdanja Svetog Džordža. Baš u ulici Metjuz nekako vetar slabi na mestu gde se spajaju rok kultura i sport.

U njoj se jedan do drugog nalazi nekoliko pabova gde su svirke i utakmice rutina u smeni muzike i navijanja.

Odatle su Bitlsi počeli kao golobradi klinci u klubu "Cavern" da menjaju svet, a sada iz jednog od lokala u obližnjoj uzanoj ulici dopire zvuk horske pesme, manje grupe momaka.

Zbog oštrog akcenta je teško utvrditi da li je Evertonova ili Liverpulova, ali se kroz puste ulice jasno razaznaje da je navijačka. U tom trenutku nailazi prekoputa čovek u četrdesetim i pita za upaljač i pravac do svog hotela na, ovog puta poznatom akcentu.

Na pitanje odakle je kaže "iz Srbije" i postaje jasno je da tu može da bude samo zbog utakmice. Dok hodamo tražeći hotel kaže da se zove Vlada i da živi i radi u Čikagu godinama kao vozač poslovnih ljudi.

"Prestao sam nekako da pratim Zvezdu baš posle Barija i prvi put sam posle dugo vremena otišao na utakmicu kada je Robi (Prosinečki) pobedio Partizan", kaže Vlada.

2012?

"Tako nešto, tad sam došao bio kući posle sedam godina. Bio sam prošle godine na Arsenalu, pa sam nastavio do Liverpula jer volim i njih, igrali su u ligi utakmicu".

Dodaje kako se nada da Zvezda neće da primi mnogo golova i da će da postigne neki se rukujemo i rastajemo.

Nešto dalje odatle odatle, na zgradi Kraljevskog pozorišta istaknut je veliki natpis "Rock of the ages" i tu će nekoliko dana na sceni najvećeg dvoetažnog pozorišta za 2.350 ljudi biti rok muzike, što delom priča i o karakteru ovog starog grada koji datira još iz 13. veka.

Jedan od simbola Liverpula je i njegova luka, a koliko se cene pomorci i brodovlasnici svedoče i biste ili spomenici u njihovu čast. Ironično ili ne, luka ga je učinila značajnim gradom ali je kroz nju u potrazi za boljim životom ka Americi pošlo devet miliona ljudi iz raznih delova Engleske i Evrope.

Otišli su i Bitlsi koji su svoj poslednji koncert u pozorištu u Liverpulu odsvirali još 1965. godine.

Međutim, grad ih nikada nije osudio, niti zaboravio. Kao da im duguje večnu zahvalnost jer su Makartni, Star, Lenon i Harison od Ken ostavili dovoljan trag pre nego su otišli.

U Liverpulu su ostali Gudison i Enfild, oni ne idu nigde. I mada na dan utakmice Zvezde i "redsa", osim najave prenosa meča u jednom pabu, ne deluje kao da će se utakmica uopšte igrati, tek kad se pesma sa "kopa" spusti ka terenu podsetiće nas koliko je fudbal uz sve ostale stvari važan deo identiteta ljudi odavde.