Ko je Slaviša Stojanović?

Odrastao je u ljubljanskom naselju Štepanjsko, čuvenom po velikom broju stanovnika iz drugih republika bivše Jugoslavije.

„Slavetova“ igračka karijera defanzivca bila je prilično kratka, a u prvoj ligi Slovenije je postigao 4 gola na 119 utakmica.

Sa terena se povukao u 29. godini da bi preuzeo mlađe kategorije svog matičnog kluba, ljubljanskog Slovana.

Rezultati su stigli odmah, u vidu dve titule u prvoj sezoni (u konkurenciji do 16 i do 18 godina), a prviu seniorski posao imao je u drugoiligaškoj ekipi Livar iz Ivančne Gorice. Posle godinu dana preselio se u Domžale, gde će tokom šest sezona potvrditi kvalitet i ostaviti dubok trag u slovenačkom fudbalu.

Stojanović je Domžale preuzeo kada su igrali u drugoj ligi, u prvoj sezoni osvojio prvo mesto u tom rangu i odmah poveo ekipu ka vrhu prve slovenačke lige. Posle dva druga mesta (razliku za Goricom smanjio sa 13 na samo 2 boda za godinu dana), Domžale su bile spremne za korak više.

U naredne dve sezone klub iz mesta na severnom obodu Ljubljane osvojio je dve titule i jedan superkup. U prvoj sezoni ostavili su drugoplasiranu Goricu za 17 bodova, bili neporaženi u prvih 27 kola (sa još pet mečeva bez poraza u finišu prethodne sezone i dalje drže rekord lige) i primili samo 29 golova (niko drugi manje od 46), od čega 6 u jednom meču sa vicešampionom kad je prvenstvo već odavno bilo odlučeno. I u sledećoj brojevi su bili slični, ekipa je dvaput na strani slavila sa po 6:0 i proslavila novu titulu.

Tog leta Stojanović je dovođen u vezu sa Zvezdom, jer se pominjalo da bi mogao da postane deo stručnog štaba Zdenjeka Zemana. Međutim, nisu se sporazumeli, Stojanović je bio spreman da dođe kao asistent, a Zeman mu je namenio drugu ulogu, pa se odlučio da preuzme ekipu Celja.

Sa tim klubom potpisao je četvorogodišnji ugovor, počelo je dobro, a tim se do samog finiša borio za titulu. Međutim, zbog užasne finansijske situacije prvenstvo je završeno sa pet vezanih poraza i Celje je palo na četvrto mesto.

„Neki igrači su na treninge dolazili stopom, drugi vozom, trenirali smo u nemogućim uslovima i snalazili se za hranu, pitajući kuda sve to vodi“, pričao je Stojanović, koji je u međuvremenu tužio „Grofove“ zbog duga od 45 hiljada evra – za sve vreme u klubu nije dobio nijednu platu. „Nisam mogao ništa da zahtevam od igrača, bio sam srećan što uopšte dolaze na trening. Ne bi bilo u redu da ih kažnjavam, a i da hoću, čime da ih kaznim, kad nisu dobili ništa“, pitao se on tada.

Spas za njega je pronašao sa neočekivane strane – pozvao ga je šest godina stariji Srečko Katanec i ponudio mu mesto asistenta selektora Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dobio je raskid ugovora sa klubom i krenuo sa Katanecom. Na toj funkciji zadržali su se do septembra 2011. Tim se u te dve godine kvalifikovao za Azijski kup nacija, gde su završili takmičenje u prvoj fazi, dok su na Zalivskom kupu bili prvi u grupi, ali su ispali u polufinalu.

Samo mesec dana posle povratka iz Emirata Stojanović je neočekivano dobio mesto selektora Slovenije, pošto je njegov prethodnik Matjaž Kek napustio to mesto neposredno posle čuvene pobede nad Srbijom u Mariboru. Stojanović je na klupi nacionalnog tima proveo 13 meseci, a na 9 odigranih utakmica Slovenci su zabeležili dve pobede – nad Rumunijom u prijateljskoj (4:3) i Kiprom u kvalifikacionoj utakmici za SP (2:1). Sa samo tri boda iz četiri meča kvalifikacija NZS je smenila Stojanovića i na klupu postavila Srećka Kataneca.

Prvi put od kada je pre decenije i po počeo trenersku karijeru bio je bez angažmana u prethodnih sedam meseci.