Gde bi Partizan bio kad bi utakmica trajala 85 minuta?

Jer upravo je finiš postao najveći neprijatelj crno-belih.

U tri utakmice Partizan je dva puta poražen, a jednom je ispustio pobedu zbog golova primljenih u završnici, ističe se u analizi Mozzart sporta.

I svaki put je scenario bio gotovo isti – kada je trebalo sačuvati rezultat i mirno privesti utakmicu kraju, usledio je pad koncentracije i potpuni raspad sistema.

U Madridu se dogodio spoj svega što je Partizan želeo da izbegne. Hetafe je ostao sa desetoricom, crno-beli su imali priliku da naprave senzaciju, a sudija nije ranije svirao kraj.

Umesto istorijskog rezultata, Partizan je doživeo brodolom u poslednjim minutima i izgubio sa 3:1.

Sofascore

A upravo je to ono što najviše boli. Partizan je bio na putu da ostvari nešto što mu niko nije prognozirao.

U Španiji nikada u svojoj dugoj istoriji nije uspeo da odigra nerešeno, a kamoli da pobedi.

Ovaj tim, uz sve kritike i procene da je jedan od najslabijih u poslednjih nekoliko decenija, imao je priliku da promeni istoriju.

Sve je bilo tu. Igrač više. Prečka Žea. Stativa Čumića. Velika šansa Roganovića. Nervozni Hetafe koji je sve više osećao da bi mogao da ostane bez pobede.

I onda – pomračenje. Umesto da zatvori utakmicu, Partizan je u samo četiri minuta primio dva gola i od odličnih 1:1 stigao do očajnih 1:3.

Isti film protiv Zemuna

Problem nije nastao u Madridu.

Počelo je još u prvom kolu protiv Zemuna. Partizan je teško stekao prednost od 2:1, ali je sve prosuo u 93. minutu, kada je domaćin stigao do izjednačenja.

Bio je to ujedno i jedini bod koji je Zemun osvojio ove sezone. Ekipa iz Gornje Varoši je u međuvremenu promenila trenera, dok je Partizan već tada dobio prvo upozorenje.

Nije ga, međutim, dovoljno ozbiljno shvatio.

IMT kaznio crno-bele u 91. minutu

Sličan scenario viđen je i protiv IMT-a u Humskoj.

Partizan je više od pola sata jurio zaostatak, a Vukotić je u 89. minutu uspeo da izjednači na 1:1.

U takvoj situaciji obično sledi završni pritisak i pokušaj da se u preostalim minutima stigne do preokreta.

Ovoga puta crno-beli nisu uspeli ni da sačuvaju ono što su već imali.

Lebi je u 91. minutu iskoristio potpunu neodlučnost Partizanove odbrane i doneo Traktoristima pobedu od 2:1.

Dakle, ponovo isti problem – gol u samom finišu i izgubljena utakmica.

Radnički je samo pokazao šta Partizan čeka

Protiv Radničkog iz Kragujevca nije bilo kasnog gola, ali je i ta utakmica ponudila dovoljno razloga za zabrinutost.

Ekipa Feđe Dudića igrala je čitavih sat vremena sa igračem manje, uspela da sačuva prednost od 1:0 i odnese sva tri boda iz Humske.

Uz to, Kragujevčani su imali dve velike prilike da pobedu učine još ubedljivijom.

Drugim rečima, Partizan nije uspevao da kazni protivnika ni kada je imao idealne uslove za to.

A onda je došao Madrid.

Kada imaš sve, a ostaneš bez ičega

Partizan je u duel sa Hetafeom otišao kao autsajder.

Da je neko pre utakmice ponudio crno-belima poraz od dva gola razlike, verovatno bi mnogi takav rezultat prihvatili kao podnošljiv minus pred revanš u Beogradu.

Ali fudbal je ponudio nešto sasvim drugo.

Partizan je u drugom poluvremenu imao igrača više. Imao je prečku Žea, stativu Čumića, kolosalnu priliku Roganovića i još nekoliko situacija u kojima je mogao da napravi potpuni preokret.

Imao je čak i protivnika koji je počeo da paniči. Sve je bilo na tacni. Samo je trebalo uzeti.

FK Partizan

I upravo tu je Partizan ponovo zakazao. Od 1:1 do 1:3 stigao je za samo tri minuta.

Nije problem samo u tome što je izgubio. Problem je način na koji je izgubio.

Poraz od 4:0, u utakmici u kojoj je protivnik bio apsolutno bolji, možda bi boleo manje.

Ovako, Partizan je imao sve uslove da napravi senzaciju, a onda je praktično sam sebi oduzeo rezultat.

Partizan prvo mora da pobedi sebe

FK Partizan

Manjak koncentracije? Umor? Strah od poraza? Psihološki pritisak?

Psiholozi bi verovatno mogli da pronađu nekoliko razloga zbog kojih se Partizanu treći put u kratkom periodu dešava da u samoj završnici ispusti ono što je imao u rukama.

Ali činjenice ostaju:

• protiv Zemuna primljen je gol u 93. minutu za 2:2.
• protiv IMT-a primljen je gol u 91. minutu za 1:2.
• protiv Hetafea dva gola stigla su u poslednja četiri minuta za poraz od 1:3.

To više nije samo slučajnost. To je obrazac.

A takav obrazac je posebno opasan pred revanš sa Hetafeom.

Dva gola zaostatka ne moraju da znače kraj evropske priče. Partizan će narednog četvrtka imati 90 minuta da pokuša da nadoknadi minus pred svojim navijačima.

Ali pre nego što krene u lov na Hetafe, moraće da reši mnogo veći problem. Moraće da pobedi samog sebe.

Jer ovaj Partizan deluje kao ekipa kojoj protivnik ponekad uopšte nije potreban. Kada treba pritisnuti dugme za samouništenje, crno-beli kao da uvek pronađu način da ga pronađu.

A ako žele da nadoknade 1:3, za početak će morati da nauče kako da utakmicu – završe.