Sale, lafe – može li još taj Hetafe?

U većini klubova na svetu su navijači ti koji traže odlazak čelnika kada su rezultati loši, a ispostaviće se da je samo u Humskoj moguće videti dijametralno suprotnu situaciju.

Trenutno je stanje takvo da uprava odlazi sama od sebe, kao i trener Saša Ilić koji je verovatno jedina istinska legenda kluba, jer su rezultati nikada gori – a navijači ih mole da ostanu.

Tako ćemo ove večeri na dupke punom stadionu umesto "Uprava, napolje!", slušati gromoglasno "Sale, ostani".

Upravo zbog tog Požarevljanina Saleta, koga vole "više od keve i ćaleta", a koji je u nedelju uveče poželeo da ode iz svoje kuće, pred revanš sa Hetafeom od koga zavisi klupska egzistencija veći je fokus na tome da on ostane na klupi, pa makar i nedovoljno kompetentan za trenera, bude na braniku Partizana.

Radi se o tome da je klub u takvoj dubiozi da čak i kada odu svi iz njega, a ako ostanu pri svojoj reči to će se desiti strahovito brzo, niko neće želeti da u njega uđe.

Bilo u rukovodeće organe ili u sportski sektor.

I tu zapravo dolazimo do suštine paradoksa u kojem se Partizan nalazi.

Navijači nisu slepi za ono što se događalo od početka sezone. Naprotiv. Četiri boda iz prvih pet prvenstvenih utakmica, najgori start u poslednjih gotovo 40 godina, tri uzastopna poraza u Superligi, problemi sa disciplinom stranaca, kašnjenja na treninge, nedovoljno kvalitetan prelazni rok i utisak da se problemi iz dana u dan samo gomilaju – dovoljno je razloga da se postavi pitanje odgovornosti.

I odgovornost je upravo ono što su uprava i Ilić odlučili da preuzmu.

Samo je problem u tome što u Partizanu danas nema jasnog odgovora na ono drugo pitanje: ko dolazi posle njih?

To je razlog zbog kojeg se njihova odluka ne doživljava kao normalna posledica loših rezultata, već kao potencijalno novi početak bez ikakve garancije da će biti bolji od onoga što se upravo završava.

Partizan je previše puta poslednjih godina pokušavao da probleme rešava tako što bi menjao ljude, a ne sistem. Menjali su se treneri, uprave, igrači, sportski direktori, legende i strategije, ali je klub iz jednog ciklusa ulazio u drugi sa sve manje novca i sve manje prostora za grešku.

Zato danas ostavka nije samo pitanje toga da li je neko pogrešio.

Pitanje je šta se događa dan posle ostavke. A taj dan dolazi već u petak.

Hetafe – više od utakmice

Srđan Stevanović/Starsport

Ukoliko uprava i Saša Ilić zaista odu, Partizan će morati da pronađe ljude koji će preuzeti klub u jednom od najosetljivijih trenutaka njegove novije istorije. A to nije posao za nekoga ko želi samo funkciju.

Potreban je čovek ili tim koji zna gde se nalazi novac, kako će se zatvoriti finansijska konstrukcija, ko će voditi sportski sektor i, možda najvažnije, kako će se uopšte obezbediti dovoljno vremena da se napravi nešto održivo. A vremena nema.

Zato Hetafe postaje mnogo više od običnog fudbalskog protivnika.

Prvi meč u Madridu pokazao je i zašto je ova utakmica istovremeno toliko teška i toliko važna. Partizan je izgubio 3:1, ali je u jednom trenutku imao 1:1 i igrača više. Imao je situaciju iz koje je mogao da napravi potpuno drugačiji dvomeč, ali je umesto toga u završnici primio još dva gola.

Sada mora da pobedi sa najmanje dva gola razlike kako bi izborio produžetke, odnosno sa tri za direktan prolaz.

Na papiru je Hetafe veliki favorit, a zadatak nemoguće ostvariv. Ali u stvarnosti Partizan nema mnogo šta da izgubi. I upravo bi to mogla da bude njegova najveća prednost.

Jer, ako nekim čudom izbaci Hetafe, odjednom se menja gotovo sve.

Klub dobija evropsku jesen. Dobija ozbiljan novac i nekoliko utakmica protiv jakih protivnika. Isto tako i mogućnost da igrače predstavi u evropskom takmičenju i eventualno ostvari dodatne prihode kroz njihovu prodaju, rezultate, ulaznice i televizijska prava.

Sa prolaskom dalje, uprava koja je najavila odlazak dobila bi argument da nije baš sve što je urađeno bilo pogrešno, a Ilić bi dobio dokaz da ekipa koju je preuzeo, ipak, ima kakav-takav potencijal.

Igrači bi dobili samopouzdanje, a navijači razlog da još jednom poveruju da sezona može da se spase. 

Naravno, ništa od toga ne bi izbrisalo četiri boda iz prvih pet kola. Ne bi poništilo nedisciplinu, niti bi rešilo finansijske probleme.

Ali bi dalo "veštačko disanje" klubu koji u životu, izgleda, sada jedino održavaju navijači. I legenda kojoj se klanjaju.

"Jer je Sale samo jedan..."

Srđan Stevanović/Starsport

Ilićev najveći problem je što možda jeste prerano ušao u ulogu prvog trenera Partizana. Biti legenda kluba i biti dobar trener nisu ista stvar, niti jedno uslovljava drugo.

Da nije dovoljno biti bivši veliki igrač kluba, to smo valjda, godinama i decenijama unazad apsolvirali. Koliko ih je samo potrošeno, pa i ukaljano na različitim funkcijama u Partizanu...

Potrebno je znati kako se vodi ekipa, kako se rešavaju problemi u svlačionici, kako se upravlja pritiskom, kako se priprema utakmica i kako se igrači drže pod kontrolom. Za sve to Ilić tek treba da izgradi svoj trenerski autoritet.

Ali, Sale je, ipak, Sale. On ima tu magiju u sebi da mu navijači sve (ili skoro sve) mogu oprostiti. I sami su pevali godinama: "Jer je Sale samo jedan…"

Zato je paradoks i u tome što čovek, koji je verovatno došao prerano na mesto trenera, može baš sada da bude najvažnija figura Partizana.

Ne zato što je najbolji trener kojeg klub može da ima. Nego zato što je trenutno čovek kojeg najveći broj navijača želi da vidi na toj klupi. Zaslužio je to decenijama provedenim u klubu.

I zato bi jedna velika noć protiv Hetafea mogla da promeni njegovu odluku u petak, a možda i trenersku karijeru.

Sam eventualni plasman u Ligu konferencije bio mnogo više od sportskog uspeha. A, ako već postoji neko ko bi mogao da bude glavni junak takve priče, onda je to upravo čovek kome će iz 30.000 grla biti upućena centralna poruka, a koja je i zvaničan slogan aktuelne Partizanove sezone:

"Meni je vredan".

Peđa Milosavljević/Starsport