Ljubimac crno-bele publike u razgovoru za Mozzart sport je izneo svoje viđenje Partizana, koji se okrenuo ka novom kursu i vratio se sopstvenoj školi.
"To je uvek nezahvalno, jer svako slovo se tumači ovako i onako, ali je ujedno i omliljena tema. Dešavanja na utakmici sa AEK-om su ostavila snažan utisak na mene. Navijači su napunili stadion posle dužeg vremena, atmosfera je bila sjajna, video sam mlad tim, verovatno najmlađi od osnivanja kluba, suze u očima dečaka, sinergiju dece i navijača i nesrećno ispadanje od Kiprana za mene nije važno. Bitnije od prostog rezultata je što sam video put."
Ipak, željni su i dobrih rezultata...
"Prognozirati je nezahvalno iz poštovanja prema kolegi treneru i ljudima koji vode klub, a svakodnevno se suočavaju sa problemima koje nije nimalo lako rešiti. Ovo je tek početak puta. Naravno da neće biti lako, jer je Partizan možda previše demokratičan klub, gde svako ima mišljenje kako bi trebalo da se vodi, trenira, igra, navija... Nije potrebno očekivati čuda. Nije moguće da se promeni situacija za tri meseca, šest meseci ili godinu dana, pa ne znam na osnovu čega ljudi očekuju ekspresne promene. To možda može u slučaju nekih klubova pojačanih arapskim kapitalom, ali i njima ne ide baš lako. Svima ostalima je potrebno vreme da bi sproveli ideje. Video sam ono što je pravi Partizan, to je pozitivno. Ljudi bi trebalo da znaju da smo tek na početku puta, nikako na kraju. Bar smo počeli."
Otkrio je i u kakvom pravcu on vidi Partizan.
"Ne radi se ovde o Danku, Peđi ili Rasimu, kao što ni ranije nije o Vazuri ili Ilijevu, koga znam od deset godine, nego o putu kojim ide klub. Za mene je mnogo bolji pravac u kome nema 15 stranca, nego veliki broj igrača iz podmlatka, pojačanih najboljim srpskim igračima iz drugih klubova, povratnicima koji nude igrači kvalitet i pesronaliti igrača, uz nekoliko stranaca sposobnih da prave razliku, kao što su u jednom trenutku bili Dijara, Žuka, Moreira i Kleo, a kasnije Leonardo, Everton ili Tavamba. Dakle, ne 18 legionara, nego tri, četiri, pet. To je put. Partizan je u jednom trenutku potpuno izgubio identitet, nekim momcima van naših granica ni imena nismo zapamtili. Ne karikiram, stvarno je tako. Smenjivali su se nedovoljno kvalitetni stranci, gomila prosečnih naših igrača, a malo ih je bilo iz škole. Partizanova publika sjajno prepoznaje te situacije, pa tako i ovu na početku novog puta. Naravno da rezultat ne može odmah da dođe, ali tim ima potencijal i perpsektivu, a na Mijatoviću i Lazoviću je da pronađu način kako da talentovane momke ojačaju prisustvom nekog dobrog stranca ili povratnika sjajnih igračkih i ljudskih vrednosti."
Objasnio je i kako je došlo do odlaska iz CSKA.
"Razišli smo se posle fantastične sezone kad je trebalo ići dalje. Razne stvari su se provlačile, ali je istina da sam se zbog uvećanja poreza sa 15 na 22 posto i promene kursa rublje, a u ugovoru su isplate vršene po srednjem kursu, saglasio da dobijam platu po fiksnom kursu. To znači da bi u narednoj sezoni moja plata bila manja nego u prošloj u kojoj smo osvojili Kup Rusije. Iz toga se vidi da moji motivi za napuštanje CSKA nisu bili finansijski. Rekao sam da nije problem da revidiramo ugovor na način da imam za deset posto manju platu. To je činjenica, ali... Ušao sam u poslednju godinu ugovora, sa mladom ekipom, a govorili smo ranije o projektu na duge staze. Ne idu u istu rečenicu projekat na duge staze i ugovor na još samo 12 meseci. Plus je u ugovoru bila klauzula na kojoj nisam ja insistirao, već CSKA, da ako neko plati određen iznos mogu da idem."
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar