Ideja je bila da u odjavnom tekstu iz Madrida prenesem pet različitih utisaka sa Partizanovog gostovanja Hetafeu, ali je preovladao najveći, iz naslova.
Više o njemu ste mogli da pročitate u skeneru učinka igrača i trenera, ali je utisak takav da, kako bi se reklo kolokvijalno, ne možemo da mu se otmemo ni jutro nakon meča.
Jer, kada protivniku na njegovom terenu postigneš gol za 1:1, dobiješ igrača više, imaš utakmicu praktično pod kontrolom i onda za nekoliko minuta primiš dva gola – teško je pronaći drugi opis osim samouništenja.
A ipak, Madrid nije doneo samo razočaranje.
Doneo je i neke zanimljive slike, od kojih će neke ostati mnogo duže od samog rezultata 3:1.
Nije se baš prvi meč u Madridu odvijao po zamislima trenera poznatog po tvrdoći i taktičkoj besprekornosti, ali je na kraju Hose Bordalas trijumfalno napustio "Koliseum"
U jednom trenutku, negde oko 75. minuta, među novinarima koji su pratili utakmicu pojavilo se sasvim logično pitanje: da li bismo sada potpisali 1:1?
Nastao je tajac. Niko nije znao šta da kaže.
Sa jedne strane, imao si igrača više protiv ekipe koja je upravo bila ozbiljno uzdrmana. Sa druge, 1:1 na gostovanju u predgrađu Madrida, uz revanš u Humskoj, delovao je kao rezultat koji se ne odbija.
Da li biti "alav" i krenuti po pobedu ili sačuvati "goluba u ruci"? Partizan nije izabrao nijednu od te dve opcije.
Izabrao je treću – da sam sebi izvuče tepih ispod nogu.
I to više nije izolovan slučaj. Primljen gol od Mačve sa igračem više. Poraz od Radničkog 1923 na svom terenu posle više od sat vremena sa igračem više. Sada ista priča i u Hetafeu.
Počeće protivničke ekipe namerno da dobijaju crvene kartone protiv Partizana, možda je to najlakši način da ga pobede.
Šalu na stranu, ovde više nije problem samo taktika, pojedinačna greška ili loš dan jednog igrača. Ovo već liči na obrazac.
Kada Partizan dobije ono što mu utakmica ponudi, često kao da ne zna šta će sa tim.
U Madridu mu je fudbalska sreća ponudila gotovo sve: gol Seka, poništen penal, crveni karton Abkara, stativu Unala i igrača više. I baš tada, kada je trebalo samo biti pametan, usledio je novi pucanj u sopstvene noge.
To je mnogo više od fudbalskog problema.
I ne, nije sramota, ali za ovakve stvari bi ozbiljno trebalo angažovati i sportskog psihologa.
FK Partizan/Miroslav Todorović
2. Grobari za svaku pohvalu
Ako je na terenu Partizan ostavio gorak ukus, na madridskim ulicama njegovi navijači nisu.
Krenuli su iz Fuenlabrade, mesta koje za Partizan nije samo tačka na mapi madridskog predgrađa, već jedno od svetih mesta njegove evropske istorije.
Tamo je Košarkaški klub Partizan u sezoni 1991/1992., zbog sankcija i nemogućnosti igranja u Beogradu, igrao svoje evropske utakmice kao domaćin. Iz Fuenlabrade je počeo put ka Istanbulu i jedinoj evropskoj tituli u istoriji kluba.
Simbolika je bila gotovo savršena.
Grobari su od Fuenlabrade do Hetafea prevalili oko devet kilometara metroom, pretvorivši put do stadiona u svojevrsni crno-beli korteo.
Koliko god su Hetafe i njegovi navijači sada omraženi u Partizanovom svetu zbog onoga što se dogodilo na terenu, postoji nešto što im se ne može oduzeti.
Više puta pre, tokom, pa i nakon utakmice, sa tribina se čulo:
"Kosovo – Srbija!"
Utakmica je imala sve elemente evropskog fudbalskog naboja, ali je taj trenutak bio nešto sasvim drugačije.
U vremenu u kojem su političke i nacionalne teme gotovo neizbežne na stadionima, takav gest dela navijača Hetafea prema gostima iz Srbije bio je upečatljiv i verovatno jedan od detalja koji će se duže pamtiti od pojedinih fudbalskih poteza.
Ovde ću vam ostaviti i video sa utakmice, jer neke stvari nema potrebe dodatno objašnjavati. Samo ih treba videti i čuti.
4. Mitroviću, više ne igraš za Hetafe
Lepo je što se Stefan Mitrović vratio "kući". Lepo je što se zagrlio sa Bordalasom, bivšim saigračima i ljudima iz kluba u kojem je ostavio trag.
Fudbal je takav. Ljudi se vraćaju na mesta na kojima su bili srećni, sreću stare prijatelje i normalno je da postoji emocija.
Ali postoji trenutak kada se prošlost mora ostaviti po strani. A taj trenutak je bio onda kada je kročio na teren "Koliseuma"
Jer Mitrović više ne igra za Hetafe. Sada bi trebalo da gine za grb Partizana.
Zato je scena na kraju utakmice, kada su mu navijači Hetafea skandirali ime, a on im srdačno uzvratio i otišao da se rukuje sa njima, ostavila prilično neprijatan utisak.
Ne zato što čovek ne sme da pozdravi ljude sa kojima je delio svlačionicu. Naravno da sme.
Ali postoji razlika između pozdrava i situacije u kojoj, naočigled celog svog sadašnjeg tima, srdačno otpozdravljaš tribini koja slavi pobedu protiv ekipe za koju danas igraš.
Pogotovo posle utakmice u kojoj si, objektivno, bio daleko od nivoa koji se očekuje od jednog od najiskusnijih igrača Partizana.
U skeneru sam već napisao da je u nekoliko navrata delovalo kao da ispod dresa Partizana nosi majicu Hetafea. Ne samo zbog reakcija prema domaćim navijačima, već i zbog pojedinih situacija na terenu.
To mora mnogo bolje. Jer sada nije vreme za nostalgiju.
Hetafe je prošlost. Partizan je sadašnjost.
I Partizan od Mitrovića mora da dobije vođu, oslonac i čoveka koji će prvi stati ispred metka kada stvari krenu loše. U Madridu je, nažalost, bilo obrnuto.
FK Partizan/Miroslav Todorović
5. Španci u šoku – već pričaju o "paklu" u Beogradu
Ovo mi je možda i najzanimljiviji utisak iz razgovora sa španskim kolegama posle utakmice.
Nisu slavili kao da su dobili 3:1 utakmicu koju su potpuno kontrolisali. Naprotiv.
Pitali su se kako su je uopšte dobili. Jer su i oni videli ono što smo videli mi.
Hetafe je imao Partizan na konopcima u prvom poluvremenu, ali se utakmica potpuno promenila. Posle izjednačenja i crvenog kartona Abkara, crno-beli su imali ogromnu šansu.
U jednom trenutku je delovalo da je Partizan taj koji kontroliše utakmicu. A onda – dva gola u završnici i 3:1.
Španci zato ne kriju da ih revanš u Humskoj pomalo plaši. Ne zato što veruju da će Partizan odjednom postati Barselona.
Već zato što znaju šta znači igrati evropski revanš pred punim stadionom u Beogradu, protiv ekipe koja nema više šta da čuva.
A posebno kada toj ekipi treba da se zapali samo jedna iskra. Jedan rani gol. Jedan duel. Jedna odbrana. Jedna dobra reakcija sa tribina. Jedan trenutak u kojem će 30.000 ljudi poverovati da je moguće.
FK Partizan/Miroslav Todorović
Partizan zato još nije mrtav.
Daleko od toga, 3:1 jeste ozbiljan udarac, ali nije rezultat koji zatvara priču. Posebno ne kada se revanš igra u Humskoj, pred punim stadionom.
Već nekoliko dana pre utakmice interesovanje za karte bilo je ogromno – Partizan je objavio da je prodato 15.000 ulaznica, uz očekivanje da stadion bude ispunjen do poslednjeg mesta.
Ali sada su navijači na potezu. Ne da budu heroji samo kada se pobeđuje. Nego upravo sada.
"Kad je teško i kad je tuga"
Igrači, naravno, moraju da budu mnogo bolji nego u Madridu. Ali biće mnogo lakše ako sa tribina dobiju vetar u jedra, a ne klipove pod točkove.
Partizan je u revanšu imao energiju, publiku, prilike, momentum i rezultat koji je dugo držao živim nadu da je veliki preokret moguć. Ali evropski fudbal ima ružnu osobinu – pamti samo ono što si uradio, a ne ono što si mogao
Upravo zbog tog Požarevljanina Saleta, kome su pevali da ga vole "više od keve i ćaleta", veći je fokus na tome da on ostane na klupi, pa makar i nije dovoljno kompetentan da bude trener, i bude na braniku Partizana
Pobeda bi crno-belima donela skor 3:0, još veće samopouzdanje i jasan signal ostatku Evrolige da ova ekipa može da pobeđuje i na zahtevnim gostovanjima.
Jirgen Klop zato nije dobio zadatak da napravi samo još jednu dobru reprezentaciju. Dobio je zadatak da vrati osećaj da je Nemačka ponovo – Nemačka. A to će biti mnogo veći posao od same taktike.
"Stisnite se, nema obećanja dok se ne završi proces. Mi u ovom trenutku ne diktiramo i ne dajemo obećanja koja ne može niko da garantuje", rekao je selektor Veljko Paunović pred Nemačku.
Automobil ne postaje beskoristan nakon stotina hiljada kilometara, ali preskupa zamena baterije mogla bi da učini starije električne automobile neisplativim za popravku.
Organizatori izbora za Svetski automobil godine objavili su listu od 56 kandidata za 2027, a čak 27 dolazi iz Kine. Među kandidatima je iznenađujuće malo američkih modela.
Dacia bi od naredne godine mogla da počne proizvodnju simpatični električni Hipster u Kini. Model bi trebalo da bude manji i jeftiniji od Springa, uz bateriju od oko 15 kWh.
Sporazum o priznanju prekršaja omogućava vozačima da za određene saobraćajne prekršaje dogovore blažu kaznu, a u pojedinim slučajevima i da izbegnu ili skrate zabranu upravljanja vozilom.
Američka tehnološka kompanija OpenAI saopštila je da njen generativni asistent za veštačku inteligenciju ChatGPT koristi više od 1,2 milijarde ljudi svake nedelje.
Za sada nije poznato kada bi Astra 6.1 mogla da bude objavljena, niti da li će OpenAI nakon dodatnih testiranja promeniti njeno ponašanje ili odložiti lansiranje na duži period.
Kineski AI agenti u kontrolisanim eksperimentima pokazali su ponašanja poput obmanjivanja, zaobilaženja ograničenja i prikrivanja neuspeha - baš kao i njihovi rivali iz SAD.
O GTA 6 se već godinama govori kao o potencijalno najvećem lansiranju u istoriji zabavne industrije, kako po očekivanjima, tako i po novcu uloženom u razvoj. Rockstar dodatno podgreva ove priče.
Komentari 10
Pogledaj komentare Pošalji komentar