"Lažni rat" u Formuli 1

Konkretno, dobro upućeni izvori više puta su tvrdili da je Red Bulov novi interni projekat pogonske jedinice poprilično ispod nivoa na kom bi trebalo da bude, dok se za Mercedes kaže da je u najboljoj formi.

Iako to može, ali i ne mora da bude tačno, vredi se podsetiti da su se uoči uvođenja hibridnih pogona 2014. pojavile slične priče, tada o tome da je Mercedes pronašao rešenje za probleme sa ERS-H sistemom koji je zadavao muke svim ostalim proizvođačima motora i pokazalo se da su bile potpuno tačne.

Dok je ERS-H izbačen iz novih pravila upravo iz tog razloga, zahtev da elektonski sistem obezbedi 50% ukupne snage doneo je nove izazove, posebno u pogledu raspodele dostupne energije tokom kruga.

Pre pet godina Red Bul je krenuo u veliku kampanju zapošljavanja kako bi izgradio sopstveni odsek za razvoj pogonskih jedinica, nakon što je Honda nagovestila povlačenje iz F1.

Jakub Porzycki/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Uprkos učešću Forda i dovođenju visokih stručnjaka, naročito iz Mercedesa, uključujući tehničkog direktora Bena Hodžkinsona, bilo je izuzetno ambiciozno očekivati da će odmah moći da naprave konkurentan pogonski sklop praktično od nule.

Ali, Red Bulov savetnik za motosport, Helmut Marko, iako je oprezno govorio o tome gde bi se nova pogonska jedinica mogla naći u odnosu na konkurenciju, bio je izričit da će veštine Maksa Ferstapena doneti presudnu prednost.

"Interno smo zadovoljni, ali kao i ostali, ne znamo planove i uspešnost naših konkurenata. Nije sve u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem, tu su i gorivo, baterija i sam bolid. A postoji i ono za šta mislim da je naša velika prednost. Vozač mora da bude pametan i promišljen u korišćenju energije iz baterije. A postoji jedan vozač koji može da bude brz i da razmišlja. Tako da bi to trebalo da nam bude prednost", kaže Marko.

Iako nije pomenuo Ferstapena po imenu, jasno je da je mislio na četvorostrukog svetskog šampiona, jer on, kao i svi istinski veliki vozači, troši toliko malo mentalnog napora na samu vožnju da mu ostaje ogroman "prostor u glavi" za strateško razmišljanje tokom trke.

Bolidi iz 2026. godine postaviće sasvim drugačije i veoma složene zahteve pred vozače, što objašnjava negativne reakcije nakon njihovih prvih testova u simulatoru.

IPA, Independent Photo Agency Srl / Alamy / Profimedia

Pored aktivne aerodinamike, biće uveden i "override mode", režim koji omogućava kratkotrajno dodatno oslobađanje energije, praktično kao efekat DRS-a.

Očekuje se i mnoštvo nijansi u samom podešavanju bolida, kao i u njihovom upravljanju na stazi.

Nova pravila su direktno povezala upravljanje energijom sa aerodinamikom: biće veoma teških odluka u pogledu nivoa potiska, a jednom kada su na stazi, i u pogledu toga gde sakupljati energiju, a gde je oslobađati.

"Ogroman posao i ima ga mnogo", rekao je glavni inženjer Red Bula Pol Monahan, na pitanje koliko je projekat za 2026. bio kompleksan i koliko posla preostaje u dva meseca pre nego što bolidi prvi put izađu na stazu.

"Dve vrlo jednostavne reči koje sve sažimaju. Neke stvari su već zacrtane. Motori su u proizvodnji. Veliki delovi bolida su u proizvodnji. Naterati bolid da pouzdano odvozi krugove u simulaciji pokazalo se poprilično teškim, ali nekako ćemo biti spremni za Barselonu (prvo testiranje, iza zatvorenih vrata, 26–30. januara). Kao i svi ostali. Koliko ćemo biti spremni – videćemo. A onda nas čeka pravi uspon, 2026. je velika planina, ali tu je za sve nas. Da li ćemo prvi stići do vrha ili ćemo stići kada su drugi već tamo – to je deo sporta. Ishod nije unapred poznat. Neizvestan je, i mislim da možemo biti konkurentni sledeće godine", kaže Monahan.