Kažiprst, Branka Bošnjak

Gost: Branka Bošnjak, kandidat za gradonačelnika Beograda stranke G17 plus
Novinar: Antonela Riha

B92: Široj javnosti postali ste poznati kada ste u jednom serijalu produkcije "Vin" vi jedini izdržali sa prosečnom platom Srbije mesec dana. A sada, u kampanji, postali ste poznati i po svojim porukama, ali i preko spotova na televiziji. Poslednjih dana mnogo se citira upravo to da ste vi iz trećeg razreda prešli u peti razred. Objasnite nam – zašto ste preskočili razred? Šta vam se nije dopalo u četvrtom razredu?

Bošnjak: "Godinu ili dve godine pre nego što sam ja preskočila četvrti razred, donet je neki zakon po kom su napredna deca mogla, na predlog svog učitelja ili učiteljice, da polažu predmet narednog razreda i preskoče taj razred. Moja majka je bila profesor. Kada sam ja bila u trećem razredu – inače, bila sam najmlađa u svom razredu, pošto sam pošla u školu sa šest i po godina – pred kraj školske godine, učitelj je pozvao moju majku i kazao: 'Ona se strašno dosađuje ovde. Ona je mnogo iznad ove dece. Možda bi dobro bilo, ako vi smatrate da je to pametno, da ona polaže četvrti razred i da se nekako uklopi, sa svojim znanjem i potencijalom, sa decom, sa svojom generacijom.' Moji roditelji su dosta razmišljali. Mama, kao prosvetni radnik, imala je rezerve prema tome, ne zbog znanja nego više zbog sociopsihološkog momenta. U školi je odbor o tome razmišljao i analizirao... Ja sam dva meseca pred kraj trećeg razreda učila predmete četvrtog razreda, polagala neke predmete, osim fizičkog, sve druge sam polagala. Kad je počela školska godina, upisala sam peti razred."

B92: Takođe smo saznali da ste bili najmlađi student arhitekture, najuspešniji student generacije i da ste puno radili i da ste imali karijeru koja je vezana i za Beograd. Beogradska arena se pominje, zatim hotel Hajat, razni projekti po svetu. Meni se, povodom toga, nameće pitanje – zbog čega ste posle tako uspešne karijere, kako se predstavlja, ušli u politiku? Šta je bio motiv da izađete iz jedne profesije i uđete potpuno drugačiju profesiju?

Bošnjak: "Ako ne zamerite, ima nekoliko pitanja u vašem pitanju, pa bih ja redom. Zahvaljujući baš tom preskakanju, ja sam sa 17 godina upisala Arhitektonski fakultet. Onda, opet radi poštenja da kažem, ja nisam bila najuspešniji student generacije. Ja sam samo posle treće godine nagrađena kao student generacije te godine. Znači, to je nagrada koja se u toku školovanja dodeljuje jedanput, na trećoj godini studija. Po završetku, prvo što sam želela, to je da pravim profesionalnu karijeru. I ceo svoj radni vek sam ja, zapravo, arhitekta i graditelj. Imala sam sreću da radim u veoma velikim i uspešnim firmama – prvo, u najvećoj fabrici enterijera u zemlji 'Crvena zastava', a potom u 'Energoprojektu'. Sa prvom firmom sam dosta velikih projekata uradila u svetu. Između ostalog, radila sam Ministarstvo teške industrije u Moskvi. Radila sam tri kompleksa bolnica u Iraku. Svaki od tih kompleksa je, zapravo, sastavljen od 14 objekata, znači – tri puta 14. I tada sam radila kompletan enterijer tih bolnica. Kada sam prešla u 'Energoprojekt', naravno da su se neke svetske dimenzije još bolje otvorile. Radila sam projekte, naravno – već kako to 'Energoprojekt' radi – širom sveta. U svojoj karijeri, najvećim uspehom smatram to što sam od svog direktora dobila dve razglednice hotela – tada je bio 'Apolo' u Ugandi, u Kampali – i na osnovu te dve razglednice trebalo je da napravim ponudu, predprojekat i ponudu za adaptaciju, pošto je u to vreme bio građanski rat u Ugandi. Prvo mi je ta misija izgledala nemoguća. Kolege su me kritikovale i rekle: 'Radiš neprofesionalnu stvar. Ne može tako ni da se projektuje, ni da se radi ponuda.' No, ja sam pristala. Ja volim teške izazove. Napravila sam jednu ponudu koja je bila 15-16 miliona dolara, otišla u Ugandu, sama branila – kolege, direktor, svi su se uplašili tog velikog zadatka – i odbranila tu ponudu, u konkurenciji holandskih i nemačkih ponuđača. 'Energoprojekt' je kasnije realizovao taj projekat. Postao je Šeraton."

B92: Da. Ali, posle svega toga što ste radili – da ne nabrajamo sada sve – zašto ste ušli u politiku? Šta je bio vaš interes u tom trenutku da promenite profesiju i da se sada bavite politikom i da postanete kandidat za gradonačelnika, na kraju svega?

Bošnjak: "Zapravo, mene boli pitanje da sam promenila profesiju. Ja smatram da sam ja još uvek arhitekta i to je moja profesija. Moja profesija je graditelj i inženjer. Nikada nisam bila ni u jednoj stranci, ni u jednoj partiji, niko u mojoj porodici, čak ni u Savezu komunista, roditelji i sestre. Ali, '99. shvatila sam da to što ja pešačim ulicama, protestujem, nije dovoljan doprinos. I pojavio se u novinama oglas – 'Stvara se mreža za pomoć građanima Srbije.' To je bio konkurs nevladine organizacije G17. I, krajem '99. godine, od svih nas profesionalaca koji smo položili i neki test, napravljena je nevladina organizacija G17 plus. Znači, ja počinjem da se angažujem i da taj svoj profesionalizam, svoje znanje, nudim građanima širom Srbije. Ja sam u to vreme, kao član nevladine organizacije, obišla Srbiju nudeći neke razvojne projekte, računajući – kada ode Slobodan Milošević, red je da Srbija spremna sačeka neke investitore. Treba raditi svuda. U Beogradu sam radila najviše. I praktično, pripremala Beograd i Srbiju za promenu. E, to je moj način, kako sam ja ušla u politiku, ako se to uopšte može smatrati ulaskom u politiku."

B92: Čuli smo ukratko kako je tekla vaša karijera i sam ulazak u politiku. Ovih dana, gledamo vas svakodnevno i čitamo vaše izjave povodom kandidature za gradonačelnika Beograda. Otprilike smo shvatili šta su svima vama kandidatima prioriteti, ali vi ste među prvima otpočeli famoznu priču o mostovima. Setimo se, pre mesec dana svi su pričali samo o tome. Vi ste govorili, takođe, da Beograd treba da ima još dva mosta. Da li je to bilo vaše obećanje kao gradonačelnika ili mislite da je to potreba koja možda može da se realizuje?

Bošnjak: "Moja priča i priče mojih protivkandidata bitno se razlikuju, kada pričamo o bilo kom razvojnom projektu. Ja sam, kao profesionalac, na razne načine učestvovala u stvaranju generalnog plana grada Beograda, koji je donesen prošle godine. I kao gradonačelnik, ja znam šta će biti moj posao. Znači, moj posao nije da obećavam građanima jedan, dva ili četiri mosta. Daj bože da imamo snage da gradimo onoliko koliko nam mostova treba. Ja nisam nikada rekla – izgradiću. Ja samo kažem da u generalnom planu stoji šta Beograd mora kroz svoje razvojne projekte da uradi kada je u pitanju rešavanje saobraćaja koji prelazi reke. Znači, Beograd po generalnom planu ima zacrtano koje mostove mora da izgradi. Kada pričamo o mostu koji treba da poveže Novi Beograd i Banovo brdo, onda je to već zacrtano u generalnom planu. I ja, kao profesionalac, znam da je moja obaveza da sprovodim taj akt koji se zove generalni plan. Drugi most o kome ja pričam u svojoj kampanji, to je most koji treba da pređe preko Dunava. Da bi Beograd oslobodio Savski amfiteatar železnice, da bi Beograd mogao da siđe na svoje reke, da bi sišao na Savu, moramo da sklonimo železnicu sa obale."

B92: Koji je realni rok da se to uradi?

Bošnjak: "O tom mostu preko Save jedino se može pričati u roku od nekoliko godina. Mi za to nemamo čak ni plansku, projektnu dokumentaciju. Dobar je princip, i ja ću se kao gradonačelnik zalagati za njega, da se tako veliki projekti rade na međunarodnim konkursima. Postoje međunarodni investitori koji su zainteresovani da participiraju troškove u izgradnji tog mosta ili, naravno, interes Evrope da železnički saobraćaj obiđe Beograd i da te opasne i problematične materije ne prolaze kroz Beograd. Vi znate neke od mogućih opasnosti, od prošle i pretprošle godine, sa transportom zapaljivih i otrovnih materija, koje su transportovane, praktično, kroz centar Beograda. Vi znate za taj problem. I svet jeste zainteresovan da ta železnica obiđe oko Beograda. Da bi ona obišla oko Beograda, mi moramo da imamo jedan most na Dunavu, koji će omogućiti da železnički saobraćaj uđe na Prokop sa druge strane."

B92: Ako sam vas ja dobro shvatila, vi ste učestvovali u pravljenju generalnog urbanističkog plana koji je donela sadašnja gradska vlada? Je l’ tako?

Bošnjak: "Moram da vam kažem da je većina arhitekata na raznorazne načine učestvovala u tome. Radi se o hiljadama stručnjaka."

B92: Da li to znači da ćete vi ispoštovati taj plan do kraja, plan koji je donesen, ili ćete nešto menjati? Šta bi bio vaš plan kao gradonačelnika?

Bošnjak: "Taj plan je zacrtan kao razvojni program do 2021. godine. Moja je obaveza, ne da izmišljam obećanja za Beograđane, nego da taj dokument – koji je za nas zakon – samo sprovodim u delo, i to onako kako je predviđeno, kako je zacrtano. Dosadašnje vlade su se utoliko ogrešile o svoje građane što nisu plansku dokumentaciju, koja je za njih bila obavezujuća, sprovodili u delo. Ono što ja obećavam, kao budući gradonačelnik, to je da ću sačiniti razvojni program grada Beograda, ali ne tako što ću ja određivati prioritete nego što ću poštovati dokument koji se zove generalni plan Beograda."

B92: Uvek se postavlja pitanje – odakle pare za te velike projekte koje gradska vlada, po tom planu, namerava da sprovede? Mi znamo kakva je situacija u zemlji trenutno. Vi, takođe, pričate stalno o stranim investitorima. Kako uopšte dovesti strane investitore, kada vidimo da je cela priča stala, čini se, na višem nivou, republičkom?

Bošnjak: "Ja moram da kažem da priča sa dovođenjem investitora nikada nije prestala. Ja sam u svojoj dosadašnjoj praksi bila u prilici da dovodim stalno, u kontinuitetu, investitore koji su zainteresovani da ulažu u Beograd. I zapravo, najviše me čude oni kandidati koji obećavaju da će dovesti investitore kada postanu gradonačelnici. Zaista ne znam šta to znači. Zašto neko ko ima prilike da dovede investitore nije do danas dovodio te investitore? A ja to zaista jesam. Zašto neko misli da ne treba da dovodi investitore ako ne postane gradonačelnik?"

B92: A ko bi bili ti investitori, recimo?

Bošnjak: "Reći ću vam. Ja sam u prethodne dve godine bila u pregovorima sa dva svetska lanca hotela koji su želeli da ulažu u izgradnju nekog hotela u Beogradu. Poslednji koji je otišao neobavljena posla jeste lanac 'Meriot'. Pošto ih znam kroz svoju praksu i kroz projektnu i plansku dokumentaciju s kojom sam radila za njih ranije, ja sam pokušavala da napravim neku sponu između gradske vlade, Direkcije za izgradnju i stranih investitora."

B92: I šta je bio problem?

Bošnjak: "Najveći problem je što grad nije spreman. Grad nije pripremio lokacije za investitore. Kada su stigli, ponuđene su im četiri lokacije, od kojih ne znate koja je problematičnija. I posle, recimo, jednogodišnjih pregovora, grad im je ponudio da taj svoj hotel grade na lokaciji pogođenoj u bombardovanju NATO-a, Republičkog SUP-a u Miloša Velikog. Ta lokacija jeste relativno komplikovana, ali je interesantna za svakog hotelijera, i oni su se odlučili za tu lokaciju. Da bi im grad, posle izvesnog vremena, poslao pismo u kojem kaže: 'Vi ste za nas relativno mali lanac. Nismo u prilici da sarađujemo.' Odbili su saradnju, što je njih veoma začudilo, jer – ukoliko se smatra da ta lokacija pripada nekom malo većem lancu – onda je potpuno prirodno bilo da grad ima pripremljenu neku lokaciju da ponudi 'Meriotu'. A onda je Meriot u čudu odreagovao: 'Kako neko može da odbije bilo koji lanac hotela?' Zna se da kada ti lanci dođu u bilo koji grad, onda oni razmišljaju o tome kako da razvijaju taj grad. Jer, ako neko dođe i napravi hotel od, recimo, hiljadu ležajeva, onda je njegov interes da svakodnevno ima 700 ležajeva punih. Znači, njihova rentabilnost je samo ukoliko imaju 70-75 posto punjenja hotela. Onda oni kažu – tada mi postajemo investitori u vašem gradu i sponzori za raznorazne kulturne, konferensne, sportske manifestacije. I za sada su u čudu. Znači, moje nije da samo nastavim saradnju sa tim lancima sa kojima sam do sada sarađivala. Recimo, ja sam pre sedam godina dovodila grupu grčko-kiparskih investitora. Oni su, kada su obišli Beograd – dovela sam ih i u gradsku vladu, bili su gosti kod gospodina Krunića – oni su videli neke potencijale razvoja Beograda za koje, moram da priznam, ni ja u tom trenutku nisam bila svesna da ih imamo. Na primer, oni su predložili da Beograd postane sportsko-turistički centar, zdravstveno-turistički centar, znajući da je kvalitet zdravstva kod nas na veoma visokom nivou, a da su cene tih usluga potpuno povoljne, da ne pričamo o stomatološkim uslugama itd."

B92: Ali, takođe imamo i ruinirano zdravstvo.

Bošnjak: "Naravno, ali kažem vam šta su oni u svom pismu, posle boravka u Beogradu, napisali. Poslali su gospodinu Kruniću pismo na 17 strana, o tome gde oni žele da ulažu u Beograd. Posle mesec dana, u gradskoj skupštini su mi rekli da nisu odgovorili, jer je pismo bilo na engleskom i niko nije umeo da prevede to pismo, pa sam im onda ja prevela to pismo. Nažalost, moram da konstatujem da ni na to prevedeno pismo nikada nisu dobili odgovor. To isto pismo sam ja uputila novoj gradskoj vladi, obnovljeno, pre četiri godine. Nikada niko nije odgovorio tim investitorima."

B92: Možda zato što je to republička ingerencija. Možda je u tome stvar.

Bošnjak: "Ne, nije."

B92: Ali, da pređemo na jednu drugu temu, vašu temu. Vi stalno govorite o povoljnijim uslovima stanogradnje. Kada to pričate, na šta konkretno mislite?

Bošnjak: "Opet se vraćamo na to da je ingerencija grada da pripremi lokacije. U ovom slučaju, grad je taj koji mora da ima pripremljene lokacije za stanogradnju. U vreme kada sam ja radila u 'Energoprojektu', gradilo se 15, a ponekad i do 20 hiljada stanova godišnje. U prošloj godini, Beograd je izgradio 650 stanova. To je podatak iz Republičkog zavoda za statistiku. Šta znači 650 stanova? Daje mogućnost monopolistima koji su izgradili tih 650 stanova da diktiraju cenu. Kada pričamo o ceni kvadratnog metra stana, onda su analize pokazale da 14 posto postojeće cene zapravo otpada na korupciju. Da biste dobili lokaciju, vi nekom morate da date, da ih na nekakav način stimulišete. Pa kad tražite urbanističke uslove, da bi urbanistički uslovi bili što povoljniji, vi ponovo nekom dajete nekakav 'sivi novac'. U fazi projektovanja, samo dve ili tri kuće mogu da projektuju, pa su onda i cene projektovanja monopolističke. Grade, takođe, samo dve ili tri kuće, pa su i njihove cene znatno više nego što je to realno. I kada to sve saberete dobijete 14 posto cenu..."

B92: A kako vi mislite da presečete taj lanac? Na koji način?

Bošnjak: "Prvo, ja znam koja su mesta korupcije. Kada vi znate ko je taj koji utiče da će neko dobiti lokaciju, vi onda znate i gde da izolujete mogućnost da neko bude potkupljen. Takođe, ako grad bude taj koji će ponuditi veliki broj lokacija, onda će se konkurencija, velika konkurencija i veća ponuda stanova na tržištu, tako razvijati da će direktno uticati na visinu cene. 12 posto cene, postojeće trenutno, čini ta nekonkurentnost u stanogradnji, monopolistički problemi. Četiri posto cene stana sada otpada na sporost birokratije. Znači, od trenutka kada dobijete lokaciju do trenutka kada dobijete građevinsku dozvolu, vaša sredstva su blokirana. To manje-više čini 30 posto postojeće cene."

B92: S druge strane, stalno se priča i svi kandidati to ističu – oko 150 hiljada nelegalno sagrađenih objekata. Vi kažete, to ćete rešiti jeftino i brzo. Šta to znači? Kako, konkretno?

Bošnjak: "Evo, ovako. U prethodnoj godini ja sam održala u Beogradu 40-50 tribina vezanih za legalizaciju, a u Srbiji, recimo, 80-ak."

B92: Da, radili ste na izmenama i dopunama Zakona.

Bošnjak: "Da, ja i moj tim. Koleginica Tmušić, ja i još dvoje-troje ljudi iz moga tima napravili smo predlog izmena Zakona, baš vezano za oblast legalizacije. Kada kažem jeftino, to znači da se mora pravedno birati, selekcionisati koliko koji građanin treba da plati proces legalizacije. Građani koji su, jedan ili dva, tri člana porodice, ceo svoj radni vek ulagali u stambene fondove i nikada ništa nisu dobili od društva, već su odavno otplatili iznos koji bi trebalo da plate u procesu legalizacije. Znači, to su građani koji ne bi smeli da plate ni dinara. Zatim, socijalni slučajevi, ljudi koji su gradeći sobicu, doziđujući svoj kutak za novog člana porodice, gradili, moraju biti potpuno različito kategorisani u odnosu na one građane koji su nelegalno gradeći, zapravo, prodavali stanove na tržištu. Nažalost, prethodni zakon, odnosno postojeći zakon, ali prethodni utoliko što ja želim da se izmeni, ne pravi razliku između te dve kategorije. I zapravo, proces legalizacije ponovo kači one ljude koji su morali sebi da kupe stan i kupili stan koji je nelegalno izgrađen. Investitor koji je izgradio nelegalno i koji je prodao i zaradio na toj gradnji je zaboravljen ovim zakonom. E, u tom smislu, mislim da taj zakon mora da bude pravedan. Kad kažem – brza legalizacija, pod tim podrazumevam da se iznađe način pojednostavljenja procedure legalizacije. Ali, oni koji obećavaju šest meseci, to su ljudi koji nisu profesionalci, koji ne znaju koji su potencijal..."

B92: Koliko vi obećavate?

Bošnjak: "Taj proces će sigurno trajati godinu i po dana, jer se pokazalo da u prethodnih godinu dana, čak i malo više od godinu dana – koliko traje proces, od donošenja prethodnog zakona do danas – praktično je proces lelalizacije obuhvatio svega desetak posto od broja prijavljenih. Znači, mi moramo da budemo svesni koji su potencijali organa uprave. Ti ljudi mnogo i naporno rade u procesu vrednovanja i kategorisanja tih objekata – šta jeste, a šta nije za legalizaciju. Mora se ići postupno, pravedno. Kad kažem – povoljno, jeftino, onda zaista mislim da je interes grada Beograda, a naravno i Srbije, da što pre zaboravi nelegalnu gradnju i da, kada završimo proces legalizacije, po povoljnim uslovima gradimo isključivo uz građevinsku dozvolu i da vrlo rigorozno kaznimo svakog ko tako ne radi."

B92: Stigla su i pitanja vezana za veliku grupu ljudi u Beogradu, a njima se kandidati, čini mi se, ne bave dovoljno – to su podstanari. Ima ih ko zna koliko. Većina njih nije prijavljena. I pitanje je – kako oni da uđu u sistem?

Bošnjak: "Ja se u svakom svom nastupu među prvim kategorijama Beograđana, obratim njima. Ima ih 550 hiljada. Beograd ima 550 hiljada podstanara, što podrazumeva 140 hiljada porodica koje nisu stambeno obezbeđene. Ja sam u procesu pravljenja studija za ulaganje u stanogradnju provela sigurno desetak godina svoje prakse. I model koji smo malopre načeli kroz priču o tome kako smanjiti cenu kvadrata, zapravo je moguć. Stanogradnja mora biti praćena povoljnim kreditima. Kad kažem – povoljnim, onda nekoliko društvenih segmenata mora da napravi zatvoreni lanac. Tek kada se sve te karike dobro povežu, onda je moguće povoljno kreditirati."

B92: Da, ali mnogi ljudi ne mogu uopšte ni da uđu u sistem povoljnog kreditiranja. Evo, čuli smo juče od gospodina Dinkića da će biti osnovana Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita na 20-30 godina, s kamatnom stopom od devet posto godišnje. Velika je kamatna stopa. Mnogi ljudi nemaju para za to. Podstanari su. Kako to rešiti?

Bošnjak: "Tako je. Ali, sad je tek osnovana Nacionalna korporacija. I ja sam podržala taj zakon, i ja sam predlagač tog zakona. Prve godine će biti tih devet posto, ali to je samo zato što su u ovom trenutku u zemlji veliki rizici u kreditiranju, i samo prvi krediti će biti sa devet posto. Ali, to nije jedini model kreditiranja. Evo, pre neki dan smo napravili jedan sporazum u preduzeću 'Beogradski aerodrom', gde smo uspešno povezali nekoliko učesnika u tom poslu. Ukoliko postoji poslovna banka koja hoće da prati jedno preduzeće poput 'Beogradskog aerodroma', onda su ti krediti mnogo dugoročniji. Ukoliko postoji poznati izvođač, ne bilo koji monopolistički, nego neko u koga vi možete imati dugogodišnje poverenje – u ovom slučaju to je Republička građevinska direkcija – ukoliko postoji poznata lokacija, napravljen je sporazum u kome će poslovna banka zaposlenima u 'Beogradskom aerodromu' koji su zainteresovani da reše svoje stambeno pitanje, ponuditi kredit na 40 godina, sa 0,5 pet posto godišnje kamate. Takav sporazum je sačinjen pre nekoliko dana i on je proizvod jednogodišnjeg rada moga tima. U tom slučaju će građani u ovom trenutku, znači ove godine, plaćati 130 evra mesečnu ratu za stan od 80 kvadrata, a već iduće godine ta rata će biti između 70 i 80 evra mesečno."

B92: Ali, vratimo se nakratko na podstanare. Znači, ljudi nemaju taj novac, ne mogu da planiraju na taj način, podstanari su, apsolutno ne postoje registrovani u Beogradu, plaćaju sumanute iznose za mesečnu stanarinu, nemaju mnoga prava koja imaju drugi građani. Teško da će 550 hiljada ljudi da kupi stanove odjednom?

Bošnjak: "Ne, naravno da neće. Ali, lepo ste rekli – ti ljudi plaćaju enormne stanarine kao podstanari."

B92: Kako to da se reši?

Bošnjak: "Ako oni krenu u kupovinu stana da im rata bude sto evra, a to je verovatno mnogo ispod one cene koju plaćaju za zakup, to je praktično ista ili možda znatno niža cena koju oni već sada plaćaju kao podstanari... Šta je tu potrebno? Naravno, potrebno je da se pojavljuju što kvalitetniji garanti za te kredite. U slučaju 'Beogradskog aerodroma', to je onda to preduzeće. Naravno, ti podstanari verovatno jesu ili, srećom, biće deo nekog preduzeća. A naravno, i razvojni projekti idu ka tome da se što više Beograđana zapošljava. Znači, pojavljuje se njihovo preduzeće koje biva garant. Kod Nacionalne korporacije, koja je osnovana i počinje da radi ovih dana, država garantuje kredit. Nema više hipotekarnih kredita nego država garantuje sa iznosom od 80 do 90 posto na vrednost ukupne sume kojom se kreditira kupovina stana. Zašto tako? Ja moram da kažem da su građani Srbije i Beograda veoma dobre platiše, veoma dobre i uredne platiše svojih kreditnih obaveza. Izračunato je – opet, to je statistički podatak – da 96 posto Beograđana redovno izmiruje svoje kreditne obaveze. E, kada je takav slučaj, onda država može da stane kao garant za taj kredit."

B92: Imamo još svega nekoliko minuta za razgovor. Vi ste kandidat stranke G17 plus, čiji je rejting poslednjih meseci u stalnom padu. To pokazuju...

Bošnjak: "A je l’ vi verujete u taj rejting?"

B92: Nema šta da ja verujem ili ne verujem, to su rezultati istraživanja. Recimo, "Stratedžik marketing" kaže da ste, u odnosu na decembarske parlamentarne izbore, od pet zadržali samo dva birača. Da li je vaša kandidatura, zapravo, način da se stekne više birača? Šta očekujete? Da li će se nešto promeniti, kada je vaša stranka u pitanju, posle ovih lokalnih izbora?

Bošnjak: "Ja moram da kažem da sam prilično rezervisana prema svim tim analizama. Vi ste pomenuli..."

B92: Svi političari su rezervisani. To je opšte mesto.

Bošnjak: "To znači da smo verovatno u pravu. Nemoguće je da svi grešimo. Političari dosta greše, to priznajem. Ali, evo, ja kao profesionalac više volim da kažem da sam mnogo malo političar, a mnogo više profesionalac. Ja svoju kandidaturu za gradonačelnika vidim kao svoju preporuku Beograđanima da sam neko ko je 25 godina gradio, projektovao u Beogradu, da sam prepoznavala i znam da prepoznam beogradske probleme i probleme Beograđana, da znam rešenja za te probleme, i znam kako se sva ta rešenja sprovode u delo, i ne samo da znam, nego sam kroz svoju praksu i rešavala sve te probleme."

B92: Koliko ste zadovoljni sadašnjom gradskom vladom? Šta je najbolje što su oni uradili, na primer? Evo i učestvovali ste u nekim projektima koji...

Bošnjak: "Moram da kažem da kada počnem o pozitivnim učincima prethodne vlade, onda nekako uvek ima kraj rečenice. Krenulo se u neke razvojne projekte... mokroluški kolektor započet je pre 20-ak godina i sad je dosta efikasno nastavljena njegova izgradnja. Ali, kada pogledam cene po kojima je izvođen taj projekat, onda uvek imam taj drugi deo rečenice... Kada krenemo u analizu toga šta je sve građeno... naravno, lepo je sređivati centar Beograda, lepo je srediti Ulicu kralja Milana, ali kada znam da je stavljan granit, gde jedna ploča košta sto evra, onda opet imam negativan kraj analize. Ili, recimo, dobro je toplificirati što veći broj krajeva Beograda ili stanova, ali cene po kojima su rađeni ti radovi, premašuju tržišne cene. Onda, desi se da se radi toplifikacija, polažu se šavne cevi, onda se setimo – kada smo već zakopali sve te jarke – da zapravo nema, to nije po propisama, da moraju da budu bešavne cevi, pa vadimo šavne cevi, stavljamo bešavne cevi... Puno se radilo, ali moram da priznam da se nije baš mnogo domaćinski radilo. Nije bilo otvorenosti investicija. Znači, mi sada imamo ponudu da pogledamo koliko je šta koštalo. Nažalost, mi koji smo u tom poslu sve vreme, imamo kontrolu, jer znamo koliko investitori, naše kolege, naši prijatelji, plaćaju pojedine radove koji su bili u organizaciji gradske vlade. Ja moram da kažem da one nikada nisu bile tržišne nego kudikamo preko tržišnih cena."