Dvojac sa trećim

Od svih favorita na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, uključujući i radikale kojima analitičari daju najviše poslaničkih mandata, nijedan ne bi mogao sam da formira vladu. Kada se zanemare glasovi manjinskih stranaka i Demokratske stranke Srbije (DSS), koji su 2000. ulazili u korpus glasova Demokratske opozicije Srbije (DOS), Demokratska stranka (DS) bi mogla da prikupi nekih 600 hiljada glasova, a kad bi intenzivirala kampanju, možda i više. Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra i poslanički kandidat na listi DS u intervjuu za Danas "proriče" čak 700 hiljada glasova.

Ipak, ni uz takav izborni rezultat, DS ne bi mogla da računa na više od 50-60 mandata. Njen "prirodni" parnjak mogao bi da bude G17 Plus Miroljuba Labusa, koji je iz nje i ponikao i koji joj je programski najbliži. Možda bi Labus, čak, i prešao preko međusobnih nesuglasica, naročito posle priznanja nosioca liste DS Borisa Tadića da je izbor novog guvernera Narodne banke Srbije bio lažiran. Ukoliko G17 Plus ni sam ne osvoji više od 40-50 mandata morao da uskoči neko treći koji bi DS i G17 Plus pridodao svoje mandate za formiranje vlade. Na primer koalicija Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i Nove Srbije Velimira Ilića (SPO-NS), koja je u svim kombinacijama viđena kao moguća rezerva ali koja, za razliku od DS i G17 Plus, zagovara monarhiju i ima drugačiju viziju Srbije i reformi.

Ocenjuje se da je strankama demokratskim predznakom (DS i G17 Plus)  najbliža lista "Zajedno za toleranciju - Čanak, Kasa, Ljajić", koja okuplja regionalne i manjinske stranke. Eventualno bi mogli da dođu u obzir Reformisti Vojvodine Miodraga Isakova, koji okupljaju veći deo preostalih manjinskih grupacija (pod uslovom da osvoje dovoljan broj glasova za ulazak u parlament, što je, prema sadašnjim prognozama, malo verovatno). Ove dve koalicije mogle bi pojedinačno, ali mnogo verovatnije u tandemu, da pokriju razliku u broju poslaničkih mandata koji bi nedostajali DS i G17 Plus za formiranje vlade, a svi zajedno podsećali bi na nešto izmenjenu verziju bivšeg DOS.
U toj, a verovatno i u svakoj drugoj varijanti, nova stranka Otpor i Demokratska alternativa Nebojše Čovića predstavljale bi, pod uslovom da uđu u parlament, onaj "jezičak na vagi" od kojeg bi zavisile odluke. Ako je tačno da su Liberali Srbije napravili savez sa svim preostalim grupacijama, "osim sa đavolom" (kako voli da kaže njihov lider Dušan Mihajlović), onda je moguće da u toku kampanje pridobiju i dosadašnje apstinente i neodlučne, uključujući i homoseksualce i one koje su drugi zaboravili, i pređu prag od pet odsto. Ali, o svim svojim "vezama" Liberali zasad, čini se, previše ne govore, znajući da srpsko biračko telo još nije toliko emancipovano da bi ga takva opcija mogla privući. Ukoliko bi, uz pomoć svojih ciljnih grupa, Liberali ipak uspeli da "osvoje" republički palament, mogli bi takođe nekome da posluže kao "zlatna" rezerva, ili, barem, onaj odlučujući tas na vagi.

Treću kombinaciju činili bi par DS i DSS, ali opet sa nekim trećim. Naime, DSS, kojoj analitičari prognoziraju najbolju izbornu "prođu" posle Srpske radikalne stranke, ne bi mogla da osvoji više od 60-70 mandata. Stoga ni sa DS najverovatnija ne bi imala dovoljno poslanika za formiranje vlade. Međutim, tandem DS i DSS je malo verovatan zbog dugih međusobnih nesuglasica lidera te dve stranke i to jednih sa pozicija vlasti, a drugih - opozicije.

Četvrta moguća, čak vrlo izgledna, varijanta bila bi savez DSS i G17Plus. Naravno, opet sa nekom od rezervnih stranaka, odnosno koalicija. U DSS se potajno nadaju da bi mogli da formiraju vladu sa Draškovićevim SPO. Nije isključeno da bi trojstvo DSS-G17 Plus-SPO možda i moglo da funkcioniše, budući da svaka od ove tri grupacije naginje jednoj više ili manje izraženoj nacionalističkoj opciji. Međutim, razlike u poimanju države i reformi, posebno između G17 Plus i SPO, mogle bi da predstavljaju prepreku u stvaranju ovakvog saveza.

Peta varijanta - trojstvo DS, DSS i G17 Plus - bila bi, po opštoj oceni, najpoželjnija, jer bi osujetila radikalizaciju političke scene Srbije. Ona zasad, ipak, otpada samim tim što je lider DSS Vojislav Koštunica izjavio da ne dolazi u obzir savez sa DS. Međutim, još nije kasno da se sve nesuglasice zaborave, naročito posle izbora, jer jedno je predizborni marketing, a drugo rezultat izbora.