Jedina mana, kada je reč o turističkim putovanjima, najčešće su turisti i velike gužve.
Nesnosne gužve na odredištima koja obavezno morate posetiti i beskrajni redovi ispred atrakcija koje ne smete preskočiti i najstrpljivijima će pokvariti iskustvo, a same znamenitosti skoro da biste i bolje videli na internetu.
Među evropskim hit destinacijama prednjače Francuska, najposećenija zemlja na svetu, Španija i Italija, u kojima je gužva tolika da se uvode i zakoni kojima bi se ograničilo turističko okupljanje i domaćem stanovništvu omogućio koliko-toliko normalan život.
Amerikanka koja se na TikToku predstavlja pod imenom Flip Travels, putuje svetom sa suprugom Benom, a nedavno je posetila i Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju.
Međutim, postoje i turistički zapostavljene zemlje u Evropi koje takođe vredi posetiti, a nagradiće vas obilascima – bez mase turista. U poređenju sa recimo Španijom, koju poseti gotovo petsto miliona turista godišnje, u ovim ćete zemljama, s manje od tri miliona posetilaca, u istom periodu imati osećaj da možete disati.
Ako tražite ideju za svoje sledeće putovanje, razmislite o ovih 10 najmanje posećenih zemalja u Evropi.
1. Lihtenštajn
Sa manje od sto hiljada turista godišnje, Lihtenštajn je najmanje posećena evropska zemlja. To ne znači da nije vredan posete – pored spektakularnog alpskog pejzaža, glavni grad Vaduz, sa brojnim kulturnim i istorijskim znamenitostima, svakako vredi posetiti.
Ovu dansku autonomnu teritoriju godišnje poseti svega oko 130.000 turista, koji su zadivljeni lepotom netaknute prirode, osećanjem izolovanosti i njenom nepristupačnošću. Glavni grad Torshavn, koji šarmantno spaja skandinavsku i lokalnu kulturu, jedan je od najmanjih na svetu.
Moldavija je poznata po svojim vinogradarskim brdima i dom je nekih od najvećih svetskih vinskih regiona, kao što su Krikova i Milestij Mići, ali godišnje ima manje od 400.000 turista. Kišinjev, glavni grad, pun parkova i spomenika, arheološko nalazište Orhejul Veči i tradicionalna sela samo su neki od razloga zašto bi trebalo da posetite Moldaviju bar jednom.
Jedna od najbezbednijih zemalja na svetu i gastronomska meka, ima manje od 800.000 poseta godišnje, verovatno zbog visokih cena. Glavni grad Luksemburga poznat je po svom utvrđenom srednjovekovnom starom gradu i pod zaštitom je Uneska. Slikovite litice iznad reke Alzete sigurmo će vas oduševiti.
Litvaniju godišnje poseti nešto više od milion turista, iako može da ponudi ponešto za svačiji ukus. Vilnjus, ima barokni stari grad pod zaštitom Uneska, bogato kulturno i gastronomsko nasleđe i zanimljivu prirodu u kojoj se smenjuju klasični baltički vidici, šume i jezera sa neobičnim peščanim predelima.
V_E/Shutterstock
6. Severna Makedonija
Severnu Makedoniju poseti oko milion i dvesta hiljada turista godišnje, što je malo s obzirom na njen ogroman turistički potencijal. Pored neizbežnog Ohridskog jezera, jednog od najstarijih i najdubljih jezera u Evropi sa starim gradom Ohridom, koje je uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine, Makedonija krije i brojne manastire, crkve i odličnu domaću hranu.
shutterstock, Erik Cox Photography
7. Bosna i Hercegovina
Našu susednu zemlju godišnje poseti oko milion i sedamsto hiljada turista. Živopisni Mostar, Sarajevo, u kojem se susreću svi prošli i sadašnji svetovi, brojne stare tvrđave koje se uzdižu iz nepristupačnih planina i divlja, očuvana priroda sa čistim rekama i neverovatnim vidicima samo su početak preporuka za istraživanje Bosne i Hercegovine.
Shutterstock/Ranko Maras
8. Island
Zemlju leda i vatre godišnje poseti samo dva miliona i dvesta hiljada turista, što znači da ih je zaista malo. Razlog je verovatno teška dostupnost i visoke cene, jer islandske lepotice, koje su i opevane i oslikane, naravno zaslužuju posetu, a Zlatni krug je jedna od najpopularnijih ruta na svetu.
Shutterstock/Palmi Gudmundsson
9. Crna Gora
Iako Crnu Goru godišnje poseti nešto više od dva i po miliona turista, to je gotovo neznatan broj u odnosu na evropski prosek. Zemlja crnih mitskih planina, ledenih jezera, fascinantnih građevina, sa brojnim upisima na Uneskovu listu, mali je dragulj koji nam je preblizu da ga ne bismo istraživali gore-dole, kako drumovima, tako i kozjim stazama.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
10. Letonija
Letonija se može pohvaliti prirodnim lepotama, bujnim šumama, brojnim jezerima i peščanim plažama. Zanimljiva živopisna drvena arhitektura, tradicionalna kuhinja i kulturno i istorijsko bogatstvo Rige, obučene za svoju nedavnu ulogu Evropske prestonice kulture, čine Letoniju odličnom destinacijom na severu kontinenta, iako ju je posetilo tek oko dva i po miliona turista do sada.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
