Otkako je Vilem Barenc otkrio Špicbergen 1596. godine, arhipelag Svalbard je postao poznat po kitovima, kao i ribolovu.
Stanovništvo se većinski nekada bavilo rudarstvom, međutim danas se ovde nalazi više naučnih institucija. U Svalbardu je dosta razvijen turizam, a u ponudi su brojne aktivnosti i sadržaji. Spoj sa divljim okruženjem i nesvakidašnjim prizorima oduševiće svakog ko se odluči da poseti ovo neobično mesto.
Svalbard, arhipelag koji je smešten visoko na severu Norveške, privlači putnike svojom divljom i netaknutom prirodom, na koju niko neće ostati ravnodušan. Svalbard je mesto izuzetnih fjordova i ledenih planina. Na ovom mestu se turisti suočavaju I sa večitim minusom, ali je ovo i mesto polarnih medveda.
Gde se nalazi Svalbard?
Arhipelag Svalbard nalazi se na pola puta između kopnenog dela Norveške i Severnog pola.
Sastoji se od grupe ostrva od kojih su tri ostrva naseljena: Špicbergen (Spitsbergen), Bjornoja (Bjørnøya) i Hopen. Arhipelag Svalbard je najseverniji deo Kraljevine Norveške. Longjerbijen je najveći grad Svalbarda, a ujedno predstavlja i prestonicu arhipelaga.
Glavni grad ima oko dve hiljade stanovnika. Iako zvuči kao da je užasno daleko, do Longjerbijena se u stvari stiže vrlo lako, budući da ima svoj aerodrom i da ga redovni letovi povezuju sa glavnim gradom Oslom. Takođe on je u ponudi brojnih krstarenja. U Longjerbijenu živi 2.144 stanovnika, od kojih su većina Norvežani, a u značajnom broju ima i Tajlanđana i Rusa.
Bezbednost u arktičkoj divljini
Iako se može pomisliti da je na Svalbardu dosta tiho zapravo je drugačij situacija, dosta je živo, a turizam predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana. Turizam je dosta u porastu u poslednjih nekoliko godina, a ono što je bitno znati jeste da je klima nepovoljna, te postoji rizik prilikom obilaženja surovih arktičkih predella. Svalbard ujedno predstavlja jedno od poslednjih preostalih divljih područja Evrope. Zato se uvek savetuje da se obilazak mesta planira u grupama sa kvalifikovanim vodičima.
Klima je gruba, vreme se može brzo promeniti, a polarni medvedi se mogu iznenada pojaviti kada to najmanje očekujete. Ove tri stvari su neki od rizika koji su uvek prisutni na Svalbardu i na koje treba da obratite pažnju kada putujete u arktičku divljinu. Dobre pripreme su ključne kako bi se minimizirali ovi rizici i verovatnoća nesreća ili opasnih situacija.
Shutterstock/iwciagr
Najvažnije mere predostrožnosti prilikom posete Svalbardu?
Ukoliko želite da se uputite u ogromnu divljinu Svalbarda obavezno idite sa profesionalnim i lokalnim turoperatorima. Vodiči su dobro kvalifikovani da brinu o bezbednosti, uvažavajući vremenske uslove, rizik od lavina, ledene uslove, rizike vezane za polarne medvede i niz drugih faktora koje treba imati na umu kada putujete na Svalbardu. Oni takođe donose potrebnu sigurnosnu opremu, opštu i opremu za specifične aktivnosti kada je to potrebno, kako bi vas bezbedno vodili kroz divljinu. Za opštu bezbednost, vodiči koji vode obilaske van gradskih granica u Longjeru uvek donose potrebnu opremu za zaštitu polarnih medveda, kao i sisteme komunikacije velikog dometa kada putuju van područja sa telefonskim prijemom.
Neki lokalni turoperatori takođe nude mogućnost rezervisanja privatnog vodiča. Da biste proverili da li postoje vodiči za privatnu turu, treba da kontaktirate direktno turoperatore.
Obavezno se upoznajte sa zakonima i propisima o tome gde možete ići i šta možete, a šta ne možete da radite u divljini da biste obezbedili brigu o prirodi i zaštitu kulturnog nasleđa. Turističke informacije i guverner Svalbarda bi vas mogli posavetovati o tome.
Glavne atrakcije na Svalbardu
Ono što najviše privlači svakog turistu jeste lov na auroru borealis, a mnogi koji su uspeli da uhvate ovaj prizor kažu da ništa slično nisu doživeli. Turistička ponuda je dosta raznovrsna: Nude se hajking ture po glečerima, vožnja psećom zapregom, skijanje, krstarenje brodom, gledanje kitova, ali i mnoge druge aktivnosti.
Ekskluzivni smeštaj na Svalbardu često obuhvata hotele i ekološki osvešćene lože koje pružaju udobnost i toplinu u ovom hladnom okruženju.
Na Svalbardu Sunce ne zalazi 4 meseca: Od 20. aprila do 22. avgusta. To znači da bukvalno 24/7 - nema mraka, tako da nije retkost da ćete prilikom posete Svalbardu na prozorima videti debele zavese za amračivanje prostorija.
Irvasi su u Svalbardu kao domaće životinje. Planinarenje, vožnja kajakom i izleti brodom savršene su aktivnosti za turiste koji se odluče da se upuste u avanturu zvanu Svlbard.
Svalbard je destinacija koja će ostaviti bez daha svojom divljinom i lepotom, arktička avantura će sigurno ostati dugo u sećanju svakom putniku. Svalbard je raj za one koji traže više od klasičnog odmora, a ima dosta toga da pruži.
Ono što privlači najviše pažnje jeste upravo istraživanje arktičkog divljeg života. Polarni Medved, foke ptice,ili istraživanje ledenog sveta podvodnih pećina jesu samo nešto od fascinantnih stvari koje Svalbard nudi.
Shutterstock/Myeongho Seo
Svetlost i ponoćno sunce: magični trenuci na Svalbardu
Bez sumnje ste čuli za severno svetlo, ali da li ste ga iskusili?Doživite da vidite severno svetlo od oktobra do kraja februara.
Za najidealnije iskustvo severnog svetla, morate pronaći mesto koje je potpuno mračno i udaljeno od veštačkog osvetljenja. Sa Longiearbienom kao vašom bazom, ne morate da putujete daleko da biste to postigli.
Jedno od najboljih mesta na svetu da vidite severno svetlo jeste na Svalbardu.Severno svetlo na Svalbardu je zaista jedinstveno iskustvo. Naravno, ovo možete doživeti uveče ili noću, ali na Svalbardu tama polarne noći vam omogućava da to doživite i danju. Mistična zelena svetlost pleše visoko iznad Arktičkog arhipelaga, stvarajući magičnu atmosferu tokom zimskih meseci polarne noći.
Koliko je hladno na Svalbardu tokom zime i kad je najbolje vreme za posetu?
Ako ste neodlučni, neka vas jedna stvar uveri. Kad god se odlučite da posetite Svalbard nećete pogrešiti. Uz to, vredi znati šta očekivati, bez obzira koju god sezonu odabrali.
Na Svalbardu je zimi snežna sezona sa niskim temperaturama i dugim noćima. Ali ta tama je ono što ga čini najboljim vremenom za posetu za lov na severno svetlo. A sa netaknutim pejzažima prekrivenim snegom, možete uživati u aktivnostima kao što su motorne sanke i sankanje za pse.
Uz to, vredi imati na umu da su prosečne temperature oko -10 stepeni celzijusa, što znači da ćete morati toplo da se obučete, stoga nije loše obratiti pažnju na to I prilikom pakovanja.
Od novembra do januara sunce retko izlazi iznad horizonta. Ovo je poznato kao polarna noć. Zato su zimske ture nordijskih posetilaca na Svalbardu između februara i maja. Tako da možete naići na čuda Arktika, sa dovoljno dnevnih sati da ih cenite. Na primer, do početka marta možete očekivati preko 7 sati dnevnog svetla.
Iako se temperature leti ne penju daleko iznad nule, možete očekivati u proseku 3-7 stepeni Celzijusa, odnosno dovoljno da se morski led otopi i da se sneg povuče.
Leto na Arktiku je i vreme ponoćnog sunca. Ovaj prirodni fenomen je kada sunce ne zađe. Na Svalbardu ga možete doživeti od sredine aprila do kraja avgusta.
Naravno, sa manje snega, možete putovati čamcem ili saonicama za pse na točkovima. Takođe ćete imati priliku da idete na pešačenje sa vodičem.
Prevoz do Svalbarda: Kako doći na kraj sveta?
Do ovog magičnog mesta možete stići preko aerodroma Nikola Tesla, jer postoje odlične ponude od Beograda do Longjerbijena, a više avio-prevoznika saobraća na ovoj relaciji. Ono što je bitno jeste da možete da birate između direktnih letova (letova bez presedanja) ili letova sa jednim ili više presedanjem. Prosečna cena povratne karte je oko 530 evra.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Termalno kupalište Szechenyi jedno je od najvećih atrakcija Budimpešte, a ujedno i jedno od najboljih i najvećih termalnih kupališta u Evropi. Ovih dana, posetioci baš i nemaju reči hvale.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
"Nisam ni znala kako je to još od ranih dvadesetih, pa čak i ranije, jer sam uvek imala momke. Uvek je neko bio u mom životu", nikad iskrenija je Džej Lo.
Influensere čije objave o sukobu u Iranu narušavaju pažljivo izgrađenu sliku Dubaija kao bezbednog utočišta čeka sudbina "strašnija od ičega što mogu da zamisle", upozorio je britanski advokat koji je i sam bio pritvoren u tom gradu.
Umetnički kolektiv iz Njujorka MSCHF izazvao je negodovanje aktivista za prava životinja svojim najnovijim performansom u okviru kojeg je na prodaju ponudio tele rase Angus u obliku burgera i kožnih torbi, prenose danas mediji.
Ekskluzivno ostrvo Indijan Krik u Majamiju, poznato kao "Bunker milijardera", godinama privlači najbogatije ljude na svetu zahvaljujući vrhunskoj bezbednosti, privatnosti i luksuznim vilama na ogromnim parcelama uz more.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
Ishrana bogata rastvorljivim vlaknima, posebno beta-glukanom iz ovsa, može brzo da snizi "loš" LDL holesterol i smanji rizik od srčanih i moždanih udara, otkrila je dr Punam Krišan.
