U severnoj Poljskoj, na obalama reke Visle, nalazi se Torunj. To je grad koji uspeva da spoji monumentalnu istoriju, naučno nasleđe i gotovo filmsku atmosferu srednjovekovne Evrope.
Iako je često u senci popularnijih poljskih destinacija poput Krakov ili Gdanjsk, Torunj je jedno od onih mesta koje putnici pamte mnogo duže nego što su očekivali
Njegovo staro gradsko jezgro danas se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, i to s razlogom. Grad je sačuvao izuzetno veliki broj originalnih gotičkih građevina od crvene cigle, karakterističnih za sever Evrope i nekadašnje hanzeatske trgovačke gradove. Šetnja kroz Torunj ne deluje kao obilazak muzeja, već kao ulazak u živi srednji vek – sa uskim ulicama, visokim crkvenim tornjevima, starim kapijama i trgovima koji i dalje imaju ritam pravog grada, a ne turističke scenografije.
Istorija Torunja usko je povezana sa Tevtonskim redom, koji je grad osnovao u 13. veku. Zahvaljujući položaju na Visli, Torunj je brzo postao važno trgovačko središte i član Hanzeatskog saveza, mreže gradova koja je vekovima kontrolisala trgovinu severne Evrope. Tragovi tog bogatstva i danas su vidljivi na raskošnim građanskim kućama, monumentalnoj gradskoj većnici i ostacima moćnih fortifikacija.
Krakov je 2026. godine proglašen za najbolju evropsku destinaciju za odmor u okviru Leisure Lifestyle Awards, rang-liste magazina Global Traveler, u kojoj su učestvovali iskusni putnici.
Poljska stranica "Fotografija i umetnost" objavila je zanimljive fotografije i snimke sa Baltičkog mora, a posebnu pažnju privukao je deo koji su turisti opisali kao "novi deo Poljske".
Torunj nije važan samo zbog arhitekture. Ovde je rođen Nikola Kopernik, astronom koji je promenio ljudsko razumevanje svemira. Grad se danas ponosi tim nasleđem, ali ga ne pretvara u kliše. Kopernikova kuća, spomenici i muzeji nisu samo turističke atrakcije, već deo identiteta grada koji je vekovima bio povezan sa znanjem, trgovinom i kulturom.
Ipak, možda je najzanimljivije to što Torunj uprkos svojoj istorijskoj važnosti ne deluje hladno ni monumentalno. Naprotiv, grad ima toplinu koju stvaraju male stvari. To su mirisi sveže pečenih medenjaka, kafići skriveni u gotičkim podrumima, statue pasa i magaraca povezane sa lokalnim legendama, kao i pogled na narandžaste krovove koji se predveče presijavaju iznad Visle.
Medenjaci su posebno važan deo lokalne tradicije. Torunj je širom Poljske poznat po ovom specijalitetu, čija istorija traje vekovima. Za razliku od industrijskih suvenira koji postoje u mnogim turističkim gradovima, ovde su medenjaci deo stvarnog kulturnog identiteta. U gradu postoje čak i muzeji i radionice u kojima posetioci mogu naučiti kako se prave tradicionalni torunjski medenjaci.
Varšava je 1944. pretvorena u more ruševina, a danas je jedno od najdinamičnijih poslovnih središta Evrope, s panoramom staklenih tornjeva zbog koje je porede sa Njujorkom.
Poseban utisak ostavljaju i ostaci srednjovekovnih zidina i čuvena Kriva kula, koja je postala jedan od simbola grada. Nije poznata poput kule u Pizi, ali upravo u tome leži njen šarm. Torunj ne pokušava da impresionira spektaklom, već autentičnošću.
Danas je Torun moderan univerzitetski i kulturni centar, ali je uspeo da sačuva atmosferu grada koji poštuje svoju prošlost bez pretvaranja u turistički park. Upravo zato mnogi putnici kažu da ih Torunj iznenadi više nego mnogo poznatije evropske destinacije. U vremenu kada brojni istorijski gradovi gube identitet pod pritiskom masovnog turizma, Torunj pokazuje da je moguće ostati autentičan. Možda baš zato deluje toliko posebno.
Mala populacija ugroženih orki uz obale Španije i Portugala ponovo je potopila jedrilicu, nastavljajući niz neobičnih susreta sa plovilima koji traje od 2020. godine.
Novi stakleni vidikovac na Kablaru otvoren je za posetioce, a ulaznica će koštati 500 dinara. Očekuje se da će ova turistička atrakcija privući veliki broj domaćih i stranih gostiju.
Evropa je dobila novu rutu za ljubitelje dugih pešačkih tura - Vučju stazu, koja se proteže gotovo 3.500 kilometara od baltičke obale Poljske do italijanske obale Jadranskog mora, objavio je Juronjuz.
Srpski turisti koji borave u najpopularnijim mestima na Kritu trenutno su bezbedni i ne osete posledice požara na ovom ostrvu, potvrdili su za 92putovanja iz jedne od grupa koja letuje na ovom ostrvu.
Prava drama na plaži Vari na Sirosu: jak vetar odneo gumeni čamac sa ocem i četvoro dece daleko od obale. Hrabrost devojke sa obukom za spasioca sprečila tragediju.
Rasprava između dve posetiteljke na jednoj budvanskoj plaži zbog cigarete izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama. Dok jedni smatraju da je pušenje na otvorenom prihvatljivo, drugi ističu da dim narušava odmor.
BBC Travel izdvojio je novu pešačku rutu "Kamino Dubrovnik – Međugorje", koja putnike vodi daleko od pretrpane istorijske jezgre i otkriva mirniju, manje poznatu stranu grada.
Mala populacija ugroženih orki uz obale Španije i Portugala ponovo je potopila jedrilicu, nastavljajući niz neobičnih susreta sa plovilima koji traje od 2020. godine.
Novi stakleni vidikovac na Kablaru otvoren je za posetioce, a ulaznica će koštati 500 dinara. Očekuje se da će ova turistička atrakcija privući veliki broj domaćih i stranih gostiju.
Evropa je dobila novu rutu za ljubitelje dugih pešačkih tura - Vučju stazu, koja se proteže gotovo 3.500 kilometara od baltičke obale Poljske do italijanske obale Jadranskog mora, objavio je Juronjuz.
Srpski turisti koji borave u najpopularnijim mestima na Kritu trenutno su bezbedni i ne osete posledice požara na ovom ostrvu, potvrdili su za 92putovanja iz jedne od grupa koja letuje na ovom ostrvu.
Tokom iznenadne posete bolnici Rojal Marsden u Londonu, gde se i sama lečila nakon dijagnoze postavljene 2024. godine, Kejt je razgovarala sa medicinskim osobljem i pacijentima, deleći lično iskustvo borbe sa bolešću.
Ljuta hrana nije ukus već reakcija tela na bolni podražaj. Kapsaicin iz čilija, piperin iz bibera i druge ljute materije mogu da pokrenu lučenje endorfina, ubrzaju metabolizam i privremeno olakšaju zapušen nos, ali...
Lubenica je jedno od omiljenih letnjih osveženja, ali preterivanje može da izazove probavne tegobe, skok šećera u krvi i druge zdravstvene probleme. Nutricionista objašnjava koja je preporučena dnevna količina.
