U severnoj Poljskoj, na obalama reke Visle, nalazi se Torunj. To je grad koji uspeva da spoji monumentalnu istoriju, naučno nasleđe i gotovo filmsku atmosferu srednjovekovne Evrope.
Iako je često u senci popularnijih poljskih destinacija poput Krakov ili Gdanjsk, Torunj je jedno od onih mesta koje putnici pamte mnogo duže nego što su očekivali
Njegovo staro gradsko jezgro danas se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, i to s razlogom. Grad je sačuvao izuzetno veliki broj originalnih gotičkih građevina od crvene cigle, karakterističnih za sever Evrope i nekadašnje hanzeatske trgovačke gradove. Šetnja kroz Torunj ne deluje kao obilazak muzeja, već kao ulazak u živi srednji vek – sa uskim ulicama, visokim crkvenim tornjevima, starim kapijama i trgovima koji i dalje imaju ritam pravog grada, a ne turističke scenografije.
Istorija Torunja usko je povezana sa Tevtonskim redom, koji je grad osnovao u 13. veku. Zahvaljujući položaju na Visli, Torunj je brzo postao važno trgovačko središte i član Hanzeatskog saveza, mreže gradova koja je vekovima kontrolisala trgovinu severne Evrope. Tragovi tog bogatstva i danas su vidljivi na raskošnim građanskim kućama, monumentalnoj gradskoj većnici i ostacima moćnih fortifikacija.
Krakov je 2026. godine proglašen za najbolju evropsku destinaciju za odmor u okviru Leisure Lifestyle Awards, rang-liste magazina Global Traveler, u kojoj su učestvovali iskusni putnici.
Poljska stranica "Fotografija i umetnost" objavila je zanimljive fotografije i snimke sa Baltičkog mora, a posebnu pažnju privukao je deo koji su turisti opisali kao "novi deo Poljske".
Torunj nije važan samo zbog arhitekture. Ovde je rođen Nikola Kopernik, astronom koji je promenio ljudsko razumevanje svemira. Grad se danas ponosi tim nasleđem, ali ga ne pretvara u kliše. Kopernikova kuća, spomenici i muzeji nisu samo turističke atrakcije, već deo identiteta grada koji je vekovima bio povezan sa znanjem, trgovinom i kulturom.
Ipak, možda je najzanimljivije to što Torunj uprkos svojoj istorijskoj važnosti ne deluje hladno ni monumentalno. Naprotiv, grad ima toplinu koju stvaraju male stvari. To su mirisi sveže pečenih medenjaka, kafići skriveni u gotičkim podrumima, statue pasa i magaraca povezane sa lokalnim legendama, kao i pogled na narandžaste krovove koji se predveče presijavaju iznad Visle.
Medenjaci su posebno važan deo lokalne tradicije. Torunj je širom Poljske poznat po ovom specijalitetu, čija istorija traje vekovima. Za razliku od industrijskih suvenira koji postoje u mnogim turističkim gradovima, ovde su medenjaci deo stvarnog kulturnog identiteta. U gradu postoje čak i muzeji i radionice u kojima posetioci mogu naučiti kako se prave tradicionalni torunjski medenjaci.
Varšava je 1944. pretvorena u more ruševina, a danas je jedno od najdinamičnijih poslovnih središta Evrope, s panoramom staklenih tornjeva zbog koje je porede sa Njujorkom.
Poseban utisak ostavljaju i ostaci srednjovekovnih zidina i čuvena Kriva kula, koja je postala jedan od simbola grada. Nije poznata poput kule u Pizi, ali upravo u tome leži njen šarm. Torunj ne pokušava da impresionira spektaklom, već autentičnošću.
Danas je Torun moderan univerzitetski i kulturni centar, ali je uspeo da sačuva atmosferu grada koji poštuje svoju prošlost bez pretvaranja u turistički park. Upravo zato mnogi putnici kažu da ih Torunj iznenadi više nego mnogo poznatije evropske destinacije. U vremenu kada brojni istorijski gradovi gube identitet pod pritiskom masovnog turizma, Torunj pokazuje da je moguće ostati autentičan. Možda baš zato deluje toliko posebno.
Direktor grčkih aerodroma Aleksandar Zinel ocenio je da je potrebna ozbiljna revizija graničnih kontrola EU za koje je rekao da su "neprijatne i opasne".
Sistem za hitna upozorenja 112 aktiviran je zbog požara u oblasti Kalochori kod Soluna. Poruku su dobili i pojedini turisti u Nea Kalikratiji, iako se požarište nalazi oko 60 kilometara dalje.
Avion British Airwaysa vraćen je iz Barbadosa u London bez putnika nakon što je otkazan let BA254 zbog nedovoljnog broja članova kabinskog osoblja sposobnih za let.
Avion British Airwaysa vraćen je iz Barbadosa u London bez putnika nakon što je otkazan let BA254 zbog nedovoljnog broja članova kabinskog osoblja sposobnih za let.
Devet evropskih zemalja pozvalo je Evropsku komisiju da produži važenje privremenih olakšica u primeni novog sistema ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora (EES), jer još uvek postoje značajni tehnički i operativni izazovi.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1.534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Jedan američki turista sa Floride, koji je leto proveo u Hrvatskoj tokom nedavnog toplotnog talasa, izjavio je da ozbiljno razmišlja o tome da odustane od letnjih putovanja u Evropu.
Direktor grčkih aerodroma Aleksandar Zinel ocenio je da je potrebna ozbiljna revizija graničnih kontrola EU za koje je rekao da su "neprijatne i opasne".
Sistem za hitna upozorenja 112 aktiviran je zbog požara u oblasti Kalochori kod Soluna. Poruku su dobili i pojedini turisti u Nea Kalikratiji, iako se požarište nalazi oko 60 kilometara dalje.
Avion British Airwaysa vraćen je iz Barbadosa u London bez putnika nakon što je otkazan let BA254 zbog nedovoljnog broja članova kabinskog osoblja sposobnih za let.
Šveđanin Elias Verlinge pronašao je detektorom metala izgubljeni venčani prsten i vratio ga vlasnicima, ali ga je nekoliko dana kasnije policija kaznila zbog korišćenja detektora bez dozvole.
Bosna i Hercegovina ni 2027. godine neće imati predstavnika na Evroviziji. BHRT zbog finansijskih problema i sankcija EBU-a i dalje nema pravo učešća na takmičenju.
Muzičar Dragomir Despić Desingerica ponovo je privukao pažnju kontroverznim performansom. Na nastupu u Vodicama brijao je glavu mladiću iz publike, što je izazvalo brojne reakcije.
Veštačka inteligencija prvi put je omogućila otkrivanje hiljada do sada nevidljivih lezija u mozgu obolelih od multiple skleroze. Naučnici veruju da bi ovo otkriće moglo da unapredi dijagnostiku.
Reumatska bolest srca stanje je u kome su srčani zalisci trajno oštećeni usled reumatske groznice, koja je posledica nelečene ili nedovoljno lečene streptokokne infekcije.
U Bugarskoj je 446 osoba zaraženo malim boginjama, uključujući 368 dece, pokazuju najnoviji podaci koje je objavilo Ministarstvo zdravlja te zemlje, prenosi danas portal Novinite.
