Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena jedne od najpoznatijih relikvija.
Velika sfinga u Gizi, amblem drevnog misticizma i arhitektonske veličine, vekovima stražari nad Gizom. Uzdižući se u pozadini piramida, ova kolosalna građevina podstakla je beskrajna pitanja o svom poreklu, svrsi i enigmi svog postojanja.
Zanimljiva istraga koju je sproveo tim naučnika sa Univerziteta Njujork bacila je novo svetlo na Sfingu. Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, ovi istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena koji će postati jedna od najpoznatijih svetskih relikvija.
Vanredni profesor Leif Ristrof, s Instituta matematičkih nauka Courant NYU-a, vodi istraživanje s revolucionarnim pristupom. Istraživanje njegovog tima, predviđeno za objavljivanje u prestižnom časopisu "Physical Review Fluids", istražuje nastanak oblika Sfinge kroz prizmu erozije.
Shutterstock/Abdoabdalla
"Naša otkrića nude moguću priču o tome kako formacije nalik Sfingi mogu nastati erozijom", pojašnjava Ristrof.
"Naši laboratorijski eksperimenti pokazali su da iznenađujući oblici nalik Sfingi mogu zapravo nastati od materijala koji su erodirali brzim strujanjem", kaže on.
Kamen temeljac njihovog istraživanja je replikacija yardanga – pustinjskih kamenih struktura koje su isklesali nemilosrdni vetrovi.
Ovi prirodni fenomeni daju trag potencijalnim počecima Velike sfinge, pretpostavljajući da je to drevni yardang koji su ljudske ruke kasnije preradile u veličanstveni oblik koji danas prepoznajemo.
Kako bi ponovno stvorili te uslove, Ristrof i njegov tim iz Laboratorije za primenjenu matematiku NYU-a udubili su se u niz sofisticiranih eksperimenata. Izradili su humke od meke gline s ugrađenim tvrđim materijalima, oponašajući geološku strukturu severoistočnog Egipta, Sfinginog doma.
Shutterstock/rayints
Zadivljujući rezultat eksperimenta bio je model Sfinge, koji nisu isklesale ljudske ruke, već fluidna mehanika erozije. Slika koja prati ovo istraživanje, koju je osigurala Laboratorija primijenjene matematike NYU, sažima ovo putovanje od bezoblične gline do figure koja odražava drevnog čuvara Egipta.
Ovo istraživanje ne samo da pokazuje istoriju na novi način, već takođe nudi bogatstvo znanja geolozima.
"Rad takođe može biti koristan geolozima jer otkriva uticaje koji utiču na formacije stena—naime, da one nisu homogene ili ujednačene po sastavu", objašnjava Ristof.
Otkriće je da međuigra između različitih materijala pod uticajem erozivnih sila može dovesti do neočekivanih i zadivljujućih formacija.
Velika sfinga, uvek tiha, možda i dalje čuva svoje tajne, ali neumoljiva potraga za razumevanjem naučnika poput Ristrofa i njegovih kolega dovodi nas sve bliže razotkrivanju misterija zaključanih u njenom kamenom pogledu.
Iako je Amsterdam glavni grad Holandije najpoznatija turistička destinacija zemlje, prava atmosfera ove države često se krije u manjim mestima koja čuvaju tradiciju.
Pred nama je još jedan avgustovski vikend kada se očekuje veliki broj vozila na putevima, zbog čega će se ponovo stvoriti gužve, formirati kolone a moguća su i višesatna zadržavanja na najfrekventnijim graničnim prelazima, navodi se u izveštaju AMSS.
Situacija u popularnom letovalištu Siviri na Kasandri danas je pod kontrolom nakon velikog požara u kojem je morskim putem evakuisana 481 osoba. Turistički deo više nije ugrožen.
Požar je danas izbio u regionu Varde i Ilije na zapadu Peloponeza. U gašenju učestvuju 20 vatrogasaca, sedam vozila i tri aviona, dok pomoć pružaju lokalne samouprave.
More, sunce i prelepe plaže jedan su od glavnih razloga zbog kojih milioni turista svakog leta biraju Grčku. Ipak, iza savršenih fotografija i prizora iz turističkih razglednica krije se i nešto na šta nikada ne treba zaboraviti.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Iako je Amsterdam glavni grad Holandije najpoznatija turistička destinacija zemlje, prava atmosfera ove države često se krije u manjim mestima koja čuvaju tradiciju.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Iako je Amsterdam glavni grad Holandije najpoznatija turistička destinacija zemlje, prava atmosfera ove države često se krije u manjim mestima koja čuvaju tradiciju.
Pred nama je još jedan avgustovski vikend kada se očekuje veliki broj vozila na putevima, zbog čega će se ponovo stvoriti gužve, formirati kolone a moguća su i višesatna zadržavanja na najfrekventnijim graničnim prelazima, navodi se u izveštaju AMSS.
Situacija u popularnom letovalištu Siviri na Kasandri danas je pod kontrolom nakon velikog požara u kojem je morskim putem evakuisana 481 osoba. Turistički deo više nije ugrožen.
Požar je danas izbio u regionu Varde i Ilije na zapadu Peloponeza. U gašenju učestvuju 20 vatrogasaca, sedam vozila i tri aviona, dok pomoć pružaju lokalne samouprave.
More, sunce i prelepe plaže jedan su od glavnih razloga zbog kojih milioni turista svakog leta biraju Grčku. Ipak, iza savršenih fotografija i prizora iz turističkih razglednica krije se i nešto na šta nikada ne treba zaboraviti.
Grčka 28. avgusta otvara 126 antičkih lokaliteta uz besplatan ulaz. Posetioci će tokom noći punog Meseca moći da obiđu Delfe, Olimpiju, Mistras, Dodonu, Maliju i druga istorijska mesta, uz koncerte i vođene ture.
Dok su monogi gledali i tražili savršen kadar tokom pomračenja Sunca, skejter Deni Leon napravio je, ispostaviće se, video koji gleda cela planeta i broji milione pregleda.
Spavanje bez odeće tokom vrelih letnjih noći možda nije najbolji način da se rashladite. Stručnjak za fiziologiju spavanja objašnjava zašto lagana odeća može biti bolji izbor.
Redovno preskakanje obroka, posebno doručka, može uticati na regulaciju šećera u krvi. Istraživanja pokazuju šta se dešava sa glukozom nakon preskakanja doručka i kako se to razlikuje od povremenog posta.
