Neka od najpoznatijih muzejskih zdanja u celom svetu nalaze se u glavnom gradu Francuske.
I mada u Gradu svetlosti, kako se Pariz neretko naziva, postoje i mnoge druge atraktivne lokacije, muzeji su jednostavno neizostavni deo posete za mnoge turiste.
Naoružajte se strpljenjem, ako želite da posetite Luvr, jedan od najpoznatijih muzeja u gradu i zemlji, ali budite spremni da ostanete bez reči kada ugledate njegovu fanstastičnu zbirku. Za posetu Centru Pompidu imate vremena do jeseni.
1. Luvr
Sa zbirkom bogatijom od čak više od petsto hilljada predmeta, Muzej Luvr je ne samo jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji u Parizu, nego i u celom svetu.
Neka od globalno najpoznatijih umetničkih dela, deo su bogate kolekcije Luvra, pa ne čudi što se na ulazak u ovaj velelepni muzej neretko čeka satima. Ali sve mučenje se isplati kada se kroči u ovo fantastično zdanje.
Izuzev čuvene Leonardove Mona Lize, u Luvru se mogu videti i grčke karijatide, ali i statua Venere sa Milosa, navedeno je na zvaničnom sajtu ovog pariskog muzeja. Tu je i statua antičke boginje Nike sa krilima sa grčkog ostrva Samotraki, dok zidove ukrašavaju i neke od fantastičnih Botičelijevih slika.
Profimedia
Mikelanđelove statue i dela iz doba italijanske renesanse, ali i drugih umetničkih perioda, takođe su deo izuzetno bogate zbirke ovog francuskog muzeja.
2. Versaj
Palata ili dvorac Versaj privlači pažnju mnogih posetilaca glavnog grada Francuske i to kako zbog fascinantne unutrašnjosti ovog zdanja, tako isto i zbog parka, koji zauzima površinu od oko 800 hektara, navedeno je na zvaničnoj internet prezentaciji muzeja.
Muzejsku zbirku čini od 60 hiljada umetničkih dela iz različitih istorijskih perioda, koji su svojevrsno svedočanstvo bogate istorije ne samo ovog zdanja, već i istorije Francuske.
3. Centar Pompidu
Poznat i kao Narodni muzej savremene umetnosti, centar Pompidu obogaćuje parisku umetničku scenu još od 1977. godine, istaknuto je na zvaničnom sajtu. Interesantno dizajnirana zgrada, bez ikakve sumnje privlači pažnju i dan-danas.
Prostire se na ukupno deset nivoa i zauzima površinu nešto veću od 12.200 metara kvadratnih.
Pored toga što je zdanje interesantno u arhitektonskom smislu, pažnju posetilaca posebno privlače boje koje su prisutne na fasadi. A za to postoji i objašnjenje koje su dali stručnjaci, zaduženi za osmišljavanje izgleda same građevine. Naime, budući da se koriste četiri boje primarno, to za svaku postoji objašnjenje. Recimo, plava simbolizuje protok vazduha, pa se koristi za klime, dok se žuta odnosi na struju. Cevi za protok vode su u zelenoj boji, a liftovi namenjeni posetiocima su u crvenoj.
Tokom višedecenijskog postojanja ovog zdanja na njemu su vršene mnoge izmene, a najnovije bi trebalo da traju do 2030. godine, što je dovelo do odluke o potpunom zatvaranju ovog interesantnog muzeja za posetioce i to počev od jeseni ove godine. Ipak, to ne sprečava ljude da se i dalje dive njegovoj arhitekturi koja je, u najmanju ruku originalna.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Posada misije Artemis II otišla je dalje nego ijedan čovek pre njih. Međutim, osim ostvarivanja ozbiljnih naučnih ciljeva, ova istorijska misija ima i svoju opušteniju, ljudsku stranu.
Američki milijarder i osnivač kompanije Majkrosoft Bil Gejts pojaviće se 10. juna pred odborom Predstavničkog doma Kongresa SAD koji istražuje slučaj osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna
Usred svog perioda posmatranja Meseca, astronauti misije Artemis II – Rid Vajzman, Viktor Glaver, Kristina Koh i Džeremi Hansen – zastali su da okrenu kameru i naprave selfi unutar svemirske letelice Orion.
Stare teorije zavere tipa: "Sletanje na Mesec je bilo lažno, Apolo 11 se nije dogodio; Ljudi nikada nisu kročili na Mesec", ponovo kruže društvenim mrežama, a povod je, naravno, misija Artemis II.
Kafa je za mnoge svakodnevni ritual bez kog dan ne može da počne, ali njena veza sa krvnim pritiskom i dalje izaziva nedoumice, često zasnovane na pojednostavljenim ili zastarelim tumačenjima.
U Srbiji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, a njih 450 izgubi bitku s tom opakom bolešću, saopšteno je danas iz Udruženja pacijentkinja obolelih od raka jajnika i materice "Progovori".
Ono što smo nekad nazivali staračkom grbom danas je sve češća pojava kod tridesetogodišnjaka, pa čak i dece, i stručno se naziva kifoza, a savemeni naziv je tehnološki vrat odnosno tech neck.
