Na pučini ogromnog Tihog okeana, hiljadama kilometara udaljeno od prvog kontinenta, leži Uskršnje ostrvo – mesto koje prkosi logici, vremenu i istoriji.
Na prvi pogled to je samo vetrovita tačka na karti. Na drugi, to je jedno od najintrigantnijih arheoloških čuda na planeti.
Ostrvo je dobilo ime po holandskom istraživaču Jakobu Rogevenu, koji ga je ugledao baš na Uskrs 1722. godine. Ono što je zatekao bilo je daleko od očekivanog: umesto primitivnog društva, dočekale su ga stotine monumentalnih kamenih figura – Moai – koje su već tada budile pitanja na koja ni danas nemamo sve odgovore.
Dugo se verovalo da su moai statue samo simbol moći ili religije. Danas znamo da su mnogo više od toga. One predstavljaju pretke – vođe i zaštitnike zajednice – koji "gledaju" prema selima, štiteći stanovništvo.
Jess Kraft/shutterstock
Najnovija istraživanja donose zanimljiv preokret: moai nisu nasumično raspoređeni. Naprotiv – nalaze se u blizini izvora slatke vode, najdragocenijeg resursa na izolovanom ostrvu. To sugeriše da su statue imale i praktičnu ulogu – označavale su mesta opstanka.
Još jedno otkriće menja percepciju: iako ih često nazivamo "glavama", moai zapravo imaju cela tela, od kojih su mnoga zatrpana slojevima zemlje kroz vekove.
Kako su ih pomerali? Misterija koja i dalje živi
Jedno od najčešćih pitanja glasi: kako su ljudi bez moderne tehnologije pomerali statue teške i po 80 tona?
Najprihvaćenija teorija danas kaže da su ih "šetali" – uz pomoć konopaca i koordinisanog pomeranja levo-desno, poput hodanja. Ova hipoteza potvrđena je eksperimentima koji su pokazali da je takav transport moguć bez točkova ili metalnih alata.
Koliko je ljudi zaista živelo na ostrvu?
Decenijama je važilo mišljenje da je ostrvo bilo dom relativno male zajednice – između 1.500 i 3.000 ljudi. Međutim, nova istraživanja, poput onih koje vodi Cedric Puleston, ukazuju da je broj stanovnika mogao dostići čak 17.500.
Skreidzeleu/ Shutterstock
To menja čitavu sliku: društvo Rapa Nuija nije bilo primitivno, već kompleksno i organizovano, sa razvijenom hijerarhijom, religijom i umetnošću.
Propast civilizacije: Mit i stvarnost
Dugo je važila teorija da su stanovnici sami uništili svoje ostrvo – prekomernom sečom šuma i iscrpljivanjem resursa. Iako je deo toga tačan, savremena istraživanja ukazuju na složeniju sliku.
Dolazak Evropljana doneo je bolesti, ropstvo i nasilje, što je dodatno devastiralo populaciju. Ekološki problemi, kombinovani sa spoljnim uticajem, doveli su do dramatičnog pada broja stanovnika.
Maurizio De Mattei/ Shutterstock
Ostrvo koje i dalje postavlja pitanja
Uprkos decenijama istraživanja, Uskršnje ostrvo i dalje ne otkriva sve svoje tajne. Kako je izolovana zajednica uspela da razvije tako naprednu kulturu? Zašto su statue prestale da se grade? I šta još leži zakopano ispod zemlje?
Možda je upravo u tome njegova najveća moć – što nas tera da stalno preispitujemo granice ljudske sposobnosti.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar–avgust 2026. godine na ovoj planini je ostvareno ukupno 1.008.540 noćenja domaćih i stranih turista.
Kompanija ErAdvajzer navodi da strah od letenja najčešće nije povezan samo sa jednim faktorom. Dugo čekanje na aerodromu, neočekivana otkazivanja, kašnjenja i nepovoljne vremenske prilike mogu dodatno povećati anksioznost kod
Ono što je potpuno uobičajeno u jednoj zemlji, na drugom kraju sveta može biti razlog za kaznu, oduzimanje predmeta ili čak ozbiljan problem sa nadležnim organima.
Imate 18 godina i živite u Srbiji? Saznajte kako da se prijavite za DiscoverEU i dobijete kartu za putovanje Evropom u periodu od 2027. do 2028. godine.
Kako je navela, polazak im je sutra (1. oktobra), a juče su od agencije posrednika saznali da ništa od njihovog novca nije uplaćeno i da im je put otkazan.
Prizor je posebno težak za one koji pamte Zobnaticu kao jedno od prepoznatljivih izletišta ovog kraja i mesto na koje su godinama dolazili ljubitelji prirode, ribolova i odmora.
Kompanija ErAdvajzer navodi da strah od letenja najčešće nije povezan samo sa jednim faktorom. Dugo čekanje na aerodromu, neočekivana otkazivanja, kašnjenja i nepovoljne vremenske prilike mogu dodatno povećati anksioznost kod
Ono što je potpuno uobičajeno u jednoj zemlji, na drugom kraju sveta može biti razlog za kaznu, oduzimanje predmeta ili čak ozbiljan problem sa nadležnim organima.
Jedno nesvakidašnje, istorijski veoma značajno mesto u jugozapadnom delu Srbije, za koje se s pravom može reći da je u njemu počelo stvaranje jake srednjovekovne Srbije, je Petrova crkva u Novom Pazaru.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar–avgust 2026. godine na ovoj planini je ostvareno ukupno 1.008.540 noćenja domaćih i stranih turista.
Kompanija ErAdvajzer navodi da strah od letenja najčešće nije povezan samo sa jednim faktorom. Dugo čekanje na aerodromu, neočekivana otkazivanja, kašnjenja i nepovoljne vremenske prilike mogu dodatno povećati anksioznost kod
Ono što je potpuno uobičajeno u jednoj zemlji, na drugom kraju sveta može biti razlog za kaznu, oduzimanje predmeta ili čak ozbiljan problem sa nadležnim organima.
Imate 18 godina i živite u Srbiji? Saznajte kako da se prijavite za DiscoverEU i dobijete kartu za putovanje Evropom u periodu od 2027. do 2028. godine.
Fotografije su joj skupljale hiljade reakcija, a broj pratilaca rastao je iz dana u dan. Postojao je samo jedan problem – žena sa fotografija nikada nije postojala.
U Holandiji su još četiri osobe preminule od virusa Zapadnog Nila poslednjih sedmica, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva od te bolesti od početka ove godine povećan na devet.
