Na pučini ogromnog Tihog okeana, hiljadama kilometara udaljeno od prvog kontinenta, leži Uskršnje ostrvo – mesto koje prkosi logici, vremenu i istoriji.
Na prvi pogled to je samo vetrovita tačka na karti. Na drugi, to je jedno od najintrigantnijih arheoloških čuda na planeti.
Ostrvo je dobilo ime po holandskom istraživaču Jakobu Rogevenu, koji ga je ugledao baš na Uskrs 1722. godine. Ono što je zatekao bilo je daleko od očekivanog: umesto primitivnog društva, dočekale su ga stotine monumentalnih kamenih figura – Moai – koje su već tada budile pitanja na koja ni danas nemamo sve odgovore.
Dugo se verovalo da su moai statue samo simbol moći ili religije. Danas znamo da su mnogo više od toga. One predstavljaju pretke – vođe i zaštitnike zajednice – koji "gledaju" prema selima, štiteći stanovništvo.
Jess Kraft/shutterstock
Najnovija istraživanja donose zanimljiv preokret: moai nisu nasumično raspoređeni. Naprotiv – nalaze se u blizini izvora slatke vode, najdragocenijeg resursa na izolovanom ostrvu. To sugeriše da su statue imale i praktičnu ulogu – označavale su mesta opstanka.
Još jedno otkriće menja percepciju: iako ih često nazivamo "glavama", moai zapravo imaju cela tela, od kojih su mnoga zatrpana slojevima zemlje kroz vekove.
Kako su ih pomerali? Misterija koja i dalje živi
Jedno od najčešćih pitanja glasi: kako su ljudi bez moderne tehnologije pomerali statue teške i po 80 tona?
Najprihvaćenija teorija danas kaže da su ih "šetali" – uz pomoć konopaca i koordinisanog pomeranja levo-desno, poput hodanja. Ova hipoteza potvrđena je eksperimentima koji su pokazali da je takav transport moguć bez točkova ili metalnih alata.
Koliko je ljudi zaista živelo na ostrvu?
Decenijama je važilo mišljenje da je ostrvo bilo dom relativno male zajednice – između 1.500 i 3.000 ljudi. Međutim, nova istraživanja, poput onih koje vodi Cedric Puleston, ukazuju da je broj stanovnika mogao dostići čak 17.500.
Skreidzeleu/ Shutterstock
To menja čitavu sliku: društvo Rapa Nuija nije bilo primitivno, već kompleksno i organizovano, sa razvijenom hijerarhijom, religijom i umetnošću.
Propast civilizacije: Mit i stvarnost
Dugo je važila teorija da su stanovnici sami uništili svoje ostrvo – prekomernom sečom šuma i iscrpljivanjem resursa. Iako je deo toga tačan, savremena istraživanja ukazuju na složeniju sliku.
Dolazak Evropljana doneo je bolesti, ropstvo i nasilje, što je dodatno devastiralo populaciju. Ekološki problemi, kombinovani sa spoljnim uticajem, doveli su do dramatičnog pada broja stanovnika.
Maurizio De Mattei/ Shutterstock
Ostrvo koje i dalje postavlja pitanja
Uprkos decenijama istraživanja, Uskršnje ostrvo i dalje ne otkriva sve svoje tajne. Kako je izolovana zajednica uspela da razvije tako naprednu kulturu? Zašto su statue prestale da se grade? I šta još leži zakopano ispod zemlje?
Možda je upravo u tome njegova najveća moć – što nas tera da stalno preispitujemo granice ljudske sposobnosti.
Lokalne vlasti odlučile su da plažu Ukedo ponovo otvore nakon 16 godina, pošto su potvrdile da je morska voda bezbedna za kupanje i obezbedile spasilačku službu.
Mršavljenje ne mora da podrazumeva gladovanje, izbacivanje omiljene hrane ili mukotrpno treniranje. Dovoljno je samo da uvedete određene zdrave navike.
Istraživači navode da je uzročnik ove kataklizme verovatno Triton, koji je trenutno najveći Neptunov mesec, ali je ranije boravio u udaljenijem delu Sunčevog sistema, u oblasti poznatoj kao Kojperov pojas.
Rezultati ovogodišnjeg monitoringa još jednom potvrđuju da Slapovi Sopotnice nisu poznati samo po svojim vodopadima i izuzetnim pejzažima, već predstavljaju i važno utočište brojnih retkih i zaštićenih vrsta.
Da bi se kora mogla bezbedno jesti, važno je povrće dobro oprati pod mlazom hladne vode. Po potrebi ga možete blago istrljati mekanom četkicom kako biste uklonili ostatke zemlje i nečistoće.
Nova klinička studija objavljena u časopisu "Nature Medicine" pokazuje da kombinacija virtuelne stvarnosti i senzorne stimulacije nerava može značajno da unapredi oporavak funkcije ruke i šake.
Statistika pokazuje - od posledica vrućine više umiru žene nego muškarci. Naučnici kažu da biologija nije glavni razlog za to, već pre duži žvot, uslovi rada i nejednak pristup odmoru.
