Bojanić: Istorija nije sporedan predmet – ona je temelj nacije

Da li želimo generacije koje će znati sve o evropskim integracijama, a malo o Nemanjićima, Karađorđu, Milo&scaron;u Obrenoviću, Ceru, Kajmakčalanu, Jasenovcu i stradanju sopstvenog naroda?Da li želimo učenike koji će znati nazive evropskih institucija, a neće znati za&scaron;to su Prizren, Peć, Dečani i Gračanica temelji srpske duhovnosti i državnosti?To nisu politička pitanja. To su pitanja opstanka nacionalne svesti.Poslednjih godina svedoci smo da je nastavni program istorije u osnovnim &scaron;kolama pretrpeo značajne izmene. Formalno gledano, cilj je bio modernizacija nastave i prilagođavanje savremenim obrazovnim tokovima.Međutim, u praksi se pokazalo da su mnoge ključne teme iz nacionalne istorije potisnute na sam kraj &scaron;kolske godine, kada pažnja učenika prirodno opada, kada su ocene uglavnom zaključene i kada je najveći deo dece već mislima na raspustu.U &scaron;estom razredu učenici se tek pred kraj godine susreću sa temama kao &scaron;to su Pećka patrijar&scaron;ija, islamizacija, danak u krvi, Velika seoba Srba i druga pitanja koja su oblikovala istorijsku sudbinu srpskog naroda.U sedmom razredu slična sudbina zadesila je Balkanske ratove i Prvi svetski rat. Tako se jedan od najslavnijih perioda srpske istorije obrađuje u vreme kada je nastavni proces već u zavr&scaron;nici.U osmom razredu i dalje nemamo izdvojenu temu o stradanju srpskog naroda u 20. veku.Shutterstock/Predrag LukicIstorija nije samo spisak datumaSu&scaron;tina nastave istorije nije u pamćenju godina i događaja. Njena svrha je da učenik razume ko je, odakle potiče i kakav je put pre&scaron;ao narod kojem pripada.Svaki narod na svetu posebnu pažnju posvećuje sopstvenoj pro&scaron;losti. Francuzi uče o Francuskoj revoluciji. Englezi o svojoj monarhiji. Rusi o svojoj državnosti. Jermeni o svom stradanju. Jevreji o Holokaustu.Samo se kod nas često vodi rasprava da li je nacionalna istorija uop&scaron;te važna.Naravno da učenici treba da uče svetsku istoriju. Bez razumevanja velikih civilizacija, revolucija, naučnih otkrića i globalnih procesa nije moguće razumeti svet.Ali osnovna &scaron;kola nije fakultet. Ona treba da postavi temelje znanja i identiteta.Zato je neophodno pronaći ravnotežu između op&scaron;te i nacionalne istorije.Narod koji zaboravi svoje žrtve rizikuje da izgubi i svoju budućnostPoseban problem predstavlja nedovoljan prostor koji je posvećen kulturi sećanja.Srpski narod je u dvadesetom veku pretrpeo ogromna stradanja. Od masovnih zločina u Prvom svetskom ratu, preko genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, do stradanja tokom ratova devedesetih godina.Međutim, učenici često zavr&scaron;avaju osnovnu &scaron;kolu bez dovoljnog znanja o mestima kao &scaron;to su Jasenovac, Jadovno, Prebilovci, Glina, &Scaron;u&scaron;njar, Stari Brod, Drakulić, Motike, &Scaron;argovac, Velebitske jame, Korićka jama, Doboj ili Surdulica.To nije poziv na mržnju prema bilo kom narodu.Naprotiv.Istina o stradanju treba da bude temelj razumevanja pro&scaron;losti i po&scaron;tovanja svih žrtava. Narod koji poznaje svoju tragediju manje je sklon da ponovi gre&scaron;ke koje su do nje dovele&hellip; a kod nas su se gre&scaron;ke ponavljale vi&scaron;e puta.Jevreji su izgradili snažnu kulturu sećanja. Jermeni takođe. Zato i mi moramo sistematski negovati sećanje na svoje žrtve i svoje mučenike.Shutterstock/frantic00Vreme je za ozbiljnu raspravu o nastavnom programuNeophodno je pokrenuti &scaron;iroku javnu raspravu u kojoj će učestvovati nastavnici, profesori, istoričari i pedagozi.O nastavnom programu ne bi trebalo da odlučuju samo činovnici i komisije. Oni koji svakodnevno rade sa decom najbolje znaju &scaron;ta je moguće realizovati u učionici, a &scaron;ta ostaje samo lepo napisano na papiru.Potrebno je rasteretiti pojedine oblasti, bolje rasporediti nastavne jedinice i obezbediti vi&scaron;e vremena za nacionalnu istoriju.Takođe, trebalo bi razmotriti mogućnost povećanja fonda časova istorije u petom razredu&hellip; ili u osmom da budu tri časa, &scaron;to bi bilo najefikasnije, a da u petom ostane jedan kao i do sada. Te&scaron;ko je očekivati da učenici steknu dublje razumevanje složenih istorijskih procesa ako je vreme za obradu ograničeno.Danas se ne otimaju samo teritorijeŽivimo u vremenu kada se ne vode borbe samo oko teritorija.Vode se borbe oko tumačenja pro&scaron;losti.Borbe oko manastira, kulturne ba&scaron;tine, istorijskih ličnosti, jezika, pisma i identiteta.Svedoci smo poku&scaron;aja prisvajanja srpskog srednjovekovnog nasleđa, prekrajanja istorijskih činjenica i relativizacije stradanja srpskog naroda.U takvim okolnostima obrazovanje postaje prva linija odbrane istorijske istine.Ne odbrane mitova, već odbrane činjenica i istine.Zato &scaron;kola mora učenike učiti kako da razlikuju istorijski izvor od propagande, činjenicu od političke interpretacije i nauku od ideologije.&Scaron;ta moramo da menjamo kao dru&scaron;tvo?Pre svega, moramo prestati da posmatramo istoriju kao sporedan predmet.Istorija nije samo priča o pro&scaron;losti.Ona je priča o tome ko smo danas i &scaron;ta želimo da budemo sutra.Moramo vi&scaron;e ulagati u obrazovanje nastavnika, u kvalitetne udžbenike i jedinstvene (jedan udžbenik istorije za celu Srbiju), &scaron;kolske posete istorijskim mestima, muzejima i memorijalnim centrima (koje bi trebali da izgradimo &scaron;to pre).Moramo podsticati učenike da istražuju porodičnu i lokalnu istoriju, jer se ljubav prema otadžbini ne gradi velikim rečima već razumevanjem sopstvenih korena.Konačno, moramo stvoriti dru&scaron;tveni konsenzus da su srpski jezik, istorija, geografija i kultura temelji nacionalnog identiteta.Bez tog temelja nema ni zdravog dru&scaron;tva ni sigurne budućnosti.Su&scaron;tinaIstorija nije teret pro&scaron;losti.Ona je kompas budućnosti.Narod koji poznaje svoju pro&scaron;lost umeće da prepozna opasnosti koje dolaze. Narod koji zaboravlja svoju istoriju prepu&scaron;ta drugima da mu je pi&scaron;u.Zato pitanje nastavnog programa istorije nije pitanje jednog &scaron;kolskog predmeta.To je pitanje nacionalne svesti, kulture sećanja i odnosa prema sopstvenom nasleđu.Ako želimo da na&scaron;a deca znaju ko su, odakle dolaze i &scaron;ta su njihovi preci stvarali i branili vekovima, onda je vreme da istoriji vratimo mesto koje joj pripada.Ne zbog pro&scaron;losti.Već zbog budućnosti.Svetosavski i Lazarev zavet kao putokazKada govorimo o nastavi istorije, ne govorimo samo o lekcijama, datumima i udžbenicima. Govorimo o vrednostima koje prenosimo budućim pokolenjima.Sveti Sava nas je učio da bez znanja nema slobode, bez prosvete nema napretka, a bez duhovnog i moralnog temelja nema ni trajne države. Zato je svetosavski put put znanja, mudrosti, sabornosti i odgovornosti prema svom narodu i otadžbini.Knez Lazar nam je na Kosovu ostavio zavet da postoje vrednosti koje su veće od prolazne koristi i trenutnog interesa. Njegov izbor nije bio poziv na sukobe, već svedočanstvo vernosti, časti i spremnosti da se brani ono &scaron;to je sveto i nasleđeno od predaka.Upravo zato istorija mora da bude jedan od stubova na&scaron;eg obrazovanja.Ne da bismo živeli u pro&scaron;losti, već da bismo razumeli sada&scaron;njost i mudro gradili budućnost.Deca koja znaju ko je bio Sveti Sava, za&scaron;to je podignuta Žiča, &scaron;ta su značili Dečani i Gračanica, za&scaron;to su se Srbi selili pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, kako su branjeni Cer, Kajmakčalan i Kolubara, i za&scaron;to je važno pamtiti Jasenovac i druga strati&scaron;ta &ndash; takva deca će znati i ko su oni sami.To nije okretanje pro&scaron;losti. To je izgradnja budućnosti.Zato je na&scaron; putokaz jasan: svetosavsko znanje, Lazareva vernost zavetu, Njego&scaron;eva slobodarska misao i neprestana borba za istinu zasnovanu na činjenicama i istorijskim izvorima.Zato učimo istoriju, ne da bismo živeli od stare slave, već da bismo bili dostojni predaka i odgovorni prema potomcima.I zato, istorija mora da bude i obavezan predmet na zavr&scaron;nom ispitu (mala matura) pored srpskog jezika i matematike.Živela Srbija!

Bojanić: Istorija nije sporedan predmet – ona je temelj nacije

1 Komentari