Dok su lokacije poput Pariza, Barselone i Rima često pretrpane i skupe, na drugom kraju turističke mape nalaze se destinacije koje godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi.
Putovanja, bilo poslovna ili turistička, danas predstavljaju neizostavan deo savremenog života i važan su pokretač ekonomije u mnogim državama širom sveta. Najveći broj turista i dalje privlače zemlje poput Francuske, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, dok se među gradovima posebno izdvaja Bangkok, koji godišnje poseti oko 22 miliona ljudi. Na drugom mestu nalazi se Pariz sa više od 19 miliona međunarodnih dolazaka.
Ipak, paralelno sa masovnim turizmom postoji i druga strana globalnih putovanja – destinacije koje ostaju izvan glavnih turističkih tokova. Razlozi za to su brojni: geografska udaljenost, visoki troškovi putovanja, nedovoljno razvijena infrastruktura, ali i percepcija bezbednosti ili političke stabilnosti. Posebno su pogođene male ostrvske države u Pacifiku, do kojih je često teško i skupo doći.
Stručnjaci naglašavaju da manji broj posetilaca ne znači nužno i slabiji turistički doživljaj.
Naprotiv, mnoge od najmanje posećenih zemalja nude netaknutu prirodu, manje gužve i autentičnija iskustva, često po nižim cenama u odnosu na popularne destinacije.
Kiribati
Prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, titulu najmanje posećene zemlje na svetu nosi pacifička ostrvska država Kiribati. Ova zemlja imala je svega oko 2.000 posetilaca u 2022. godini, što je značajan pad u odnosu na period pre pandemije. Razlozi uključuju posledice kovida, ograničenu infrastrukturu, ali i sve izraženije klimatske promene.
Kiribati, uprkos tome, nudi izuzetne prirodne lepote. Morski ekosistemi privlače ljubitelje ronjenja i netaknute prirode, dok je zaštićeno područje Feniks ostrva uvršteno na UNESCO-ovu listu svetske baštine. Ipak, dolazak u ovu zemlju ostaje izazovan zbog ograničenih i neredovnih avionskih linija.
Maršalska Ostrva
Pored Kiribata, na listi najmanje posećenih nalaze se i Maršalska Ostrva, koja su pre pandemije imala tek nekoliko hiljada turista godišnje, a danas se i dalje oporavljaju. Ova ostrva poznata su po bogatoj morskoj flori i fauni, ali i istoriji povezanoj sa Drugim svetskim ratom i nuklearnim testiranjima.
Niuе
Među retko posećenim destinacijama je i Niuе, samoupravna ostrvska država u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom, koja se ističe upravo odsustvom masovnog turizma. Posetioci ovde ne nailaze na gužve, saobraćajne čepove niti užurban način života, već na prirodni mir i jednostavnost.
Mikronezija
Mikronezija, smeštena između Maršalskih Ostrva i Palaua, nudi sličan spoj prirodnih lepota i istorijskih lokaliteta, uključujući olupine brodova iz Drugog svetskog rata.
Montserat
S druge strane, karipsko ostrvo Montserat predstavlja primer destinacije čiji je turizam ozbiljno pogođen prirodnim katastrofama. Nakon razorne erupcije vulkana 1995. godine, veliki deo zemlje je napušten.
Ostrvo Tenerife, najveće među Kanarskim ostrvima, poznato po prijatnoj klimi tokom cele godine, impresivnim vulkanskim pejzažima i peščanim plažama, idealna je destinacija za odmor u svakom periodu godine.
Razloga da vam bude odbije ulazak u Šengen zonu ima mnogo, s obzirom na to da Srbija nije članica EU i njeni državljani moraju da poštuju određena pravila.
Ako ste se ikada pitali zašto kabinsko osoblje traži da podignete roletne na prozorima pre poletanja i sletanja, odgovor nema veze sa pogledom. Ovo pravilo postoji iz važnog bezbednosnog razloga.
Srbija ima neke od najneobičnijih graničnih zavrzlama na Balkanu - od sela Republike Srpske unutar Srbije i pruge Beograd-Bar kroz BiH, do Dunava, Jamene i planinskih vrhova na kojima možete biti u dve države istovremeno.
Ako ste se ikada pitali zašto kabinsko osoblje traži da podignete roletne na prozorima pre poletanja i sletanja, odgovor nema veze sa pogledom. Ovo pravilo postoji iz važnog bezbednosnog razloga.
Ostrvo Tenerife, najveće među Kanarskim ostrvima, poznato po prijatnoj klimi tokom cele godine, impresivnim vulkanskim pejzažima i peščanim plažama, idealna je destinacija za odmor u svakom periodu godine.
Razloga da vam bude odbije ulazak u Šengen zonu ima mnogo, s obzirom na to da Srbija nije članica EU i njeni državljani moraju da poštuju određena pravila.
Dolaskom hladnijih dana više nemamo taj luksuz da nam se veš napolju osuši za pola sata, pa najčešće pribegavamo sušenju veša u domu. Međutim, evo šta treba da znate o tome.
Nalazi su usledili nakon urušavanja himalajskog glečera krajem avgusta duž granice Nepala i Tibeta, što je izazvalo lančana klizišta i bujične poplave u dolinama ispod.
Najveća nagrada za rad ovog centra, i prizor koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, jesu dani kada se izlečene kornjače vraćaju tamo gde pripadaju, a to je beskrajno plavetnilo mora.
Važno je, međutim, imati na umu da nijedna pojedinačna namirnica ne može sama da spreči ili izleči hronične upale. Najveći značaj ima ukupna, raznovrsna i uravnotežena ishrana.
Guščija mast sadrži značajan udeo mononezasićenih masnih kiselina, među kojima je i oleinska kiselina. Zbog toga se često ističe njen sastav u poređenju sa nekim drugim životinjskim mastima.
