Nordijski naziv ušao je u evropske karte i administraciju, a današnja danska verzija Grønland samo je nastavak te tradicije.
Grenland je poslednjih nedelja ponovo u fokusu svetske politike zbog američkih pretenzija prema ovoj autonomnoj teritoriji u sastavu Kraljevine Danske.
Ipak, iza geopolitičkih naslova krije se pitanje koje su mnogi ovih dana postavili: kako to da se ostrvo koje je uglavnom belo i pod ledom zove Greenland, odnosno "zelena zemlja"?
Odgovor je star više od hiljadu godina i ima veze sa svojevrsnim marketingom, ali i sa činjenicom da Grenland nije svuda ledena pustinja.
Ledeni pokrivač zaista dominira ostrvom – grenlandski ledeni štit prekriva oko 80 odsto njegove površine.
EPA/MADS CLAUS RASMUSSEN
Međutim, duž obale, naročito na jugozapadu, leti se pojavljuju zelene površine tundre, trave i niskog žbunja, dok se u fjordovima mogu videti pašnjaci i naselja.
Upravo su ti zeleni pojasevi bili najpogodniji za život, lov i skromnu poljoprivredu, pa je utisak "zelene zemlje" bio stvaran bar tokom jednog dela godine.
Shutterstock/Ceri Breeze
Prema predanju, ime je smislio Erik Crveni kada je u 10. veku sa Islanda počeo da naseljava novu zemlju. Navodno ju je nazvao Grønland verujući da će se ljudi lakše odlučiti na selidbu ako mesto ima "privlačno" ime.
Drugim rečima, "zelena zemlja" bila je svojevrsna pozivnica i zgodan kontrast ledenom Islandu, koji je u stvarnosti često zeleniji nego što mu ime sugeriše.
Sreeyash Lohiya/Shutterstock
Zašto se naziv zadržao? Nordijsko ime ušlo je u evropske karte i administraciju, a današnja danska varijanta samo je nastavila tu tradiciju. Istovremeno, Grenlanđani svoj dom na jeziku kalaalisut nazivaju Kalaallit Nunaat, što u prevodu znači "Zemlja ljudi".
Shutterstock/muratart
Taj naziv podseća da ostrvo nije samo led, već i zajednice koje tamo žive.
Ironija imena danas je još zanimljivija, jer se usled povlačenja leda u pojedinim područjima beleži širenje vegetacije – što znači da Grenland zaista, barem delimično, postaje sve zeleniji.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Avio-kompanija EasyJet će privremeno obustaviti saobraćaj na liniji između aerodroma u Parizu ''Šarl de Gol'' i beogradskog aerodroma ''Nikola Tesla'', a planirani poslednji let na ovoj ruti biće 26. jula.
Đurđevdanski krst je delo vajara Zorana Ilića, i ima impozantne dimenzije - visok je 18 metara, sa rasponom od 11 metara, dok postament dostiže visinu od 2,7 metara.
Putnici na letu iz Balija za Melburn nedavno su doživeli neprijatno iskustvo kada se kabina njihovog aviona ispunila gustom maglom, stvarajući prizor koji su mnogi opisali kao scenu iz horor filma.
Polazak aviona kompanije Sautvest erlajns, koji je leteo iz Oklenda za San Dijego, odložen je za jedan sat nakon što se među putnicima našao i humanoidni robot, prenose danas američki mediji.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Prvo polufinale Evrovizije je počelo, a treće po redu su nastupile predstavnice Hrvatske, grupa Lelek i podigle lestvicu visoko kada je scenski nastup u pitanju.
Prvo polufinalno veče Evrovizije 2026 vode austrijska voditeljka Viktorija Svarovski i glumac Mihael Ostrovski, a njihov stajling privukao je veliku pažnju gledalaca i vrlo brzo postao viralan na društvenim mrežama.
Predstavnik Izraela na Evroviziji Noam Betan nastupio je na ovom takmičenju i izazvao buru u publici kao predstavnik zemlje zbog kojih mnogi i bojkotuju ovaj događaj, a tokom nastupa su se čuli i uzvici negodovanja.
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist izjavila je danas da još nije poznato da li je soj hantavirusa koji trenutno cirkuliše pretrpeo mutacije, upozoravajući da postoje brojne nepoznanice u vezi sa situacijom.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhan Gebrejesus sastao se u palati Monklou sa španskim premijerom Pedrom Sančezom kako bi razmotrili operaciju sprovedenu nakon izbijanja hantavirusa na kruzeru "MV Hondius".
