Kapadokija, poznata kao jedno od najneobičnijih prirodnih čuda sveta, sa svojim čuvenim vilinskim dimnjacima i vožnjama balonom na vruć vazduh, ponovo je dobila međunarodno priznanje.
Ortahisar, istorijsko selo u srcu regiona, nedavno je uvršteno na Forbsovu listu "50 najlepših sela sveta" za 2025. godinu
Ovo priznanje dodatno potvrđuje status Kapadokije kao destinacije neuporedive lepote i kulturnog značaja koju morate uvrstiti na svoju listu putovanja u mesecima pred nama.
Ortahisar je izuzetna destinacija koja zaslužuje da se nađe na listi želja svakog putnika u ovom regionu. Nalazi se oko šest kilometara od Urgupa, najvećeg naselja u Kapadokiji, i kombinuje prepoznatljivu arhitekturu uklesanu u stenu sa drevnim zamkom i nebom prepunim balona.
Shutterstock/IgorZh
Vanvremenska čarolija i tradicionalna arhitektura
Govoreći o vulkanskom reljefu ovog kraja, Forbs opisuje Ortahisar "kao da izranja iz kapadokijske zemlje poput zaboravljenog monolita ispod bazaltnog neba prošaranog bojama kajsije i pepela". Milionima godina, kiša i vetar oblikovali su slojeve mekog vulkanskog kamena, nastalog erupcijama planina Erdžijes, Hasandag i Guludag, dajući oblik čuvenim vilinskim dimnjacima. Ovaj jedinstveni pejzaž, koji su oblikovali priroda i vreme, postao je zaštitni znak očaravajuće lepote Kapadokije.
U samom srcu sela uzdiže se Ortahisar zamak — "vila dimnjak" prerušena u tvrđavu. Smatra se da je isklesan još u doba Hetita, a sadrži pećine, golubarnike i lavirintske tunele i smatra se jednim od prvih višespratnih naselja na svetu. Danas predstavlja jedan od najviših vidikovaca u regionu i nudi spektakularne panoramske poglede.
Shutterstock/javarman
Ortahisar se takođe može pohvaliti lepim primerima tradicionalne kapadokijske arhitekture koja se nalazi oko njegovog podnožja. Kamenite uličice, sa štandovima s kajsijama i baštama s čajem koji miriše na ruže, krivudaju ka slikovitim dolinama.
Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja pod nazivom "Praćenje raspoloženja za putovanja unutar Evrope", čak 77 odsto Evropljana namerava da putuje u periodu između juna i novembra.
Nakon što je priroda formirala čuvene "vilinske dimnjake" u ovom delu današnje Turske, prste je umešao i čovek, koji je sa puno strpljenja gradio u tim neobičnim formacijama crkve i manastire, ali i podzemne hodnike.
Istorijski gledano, izdubljeni prostori u ovim dolinama služili su kao skladišta za lokalne proizvode poput jabuka, krompira, pomorandži i limuna, koji su dovoženi sa Mediterana. U okolini se takođe nalaze fascinantne crkve i manastiri, kao što su crkva Saridža, crkva Džambazli, crkva Tavšanli, crkve u dolini Balkan Deresi i manastir Halač Deresi, koje svedoče o bogatom verskom i kulturnom nasleđu Kapadokije.
Shutterstock/Olena Tur
Zemlja iz bajke
Atrakcije Kapadokije idu daleko izvan granica ovog sela. Ovaj čarobni region, koji je prošle godine privukao više od 4,37 miliona posetilaca u svoje muzeje i arheološka nalazišta, nudi nezaboravna iskustva — od misterioznih podzemnih gradova i crkava uklesanih u stene, do jedinstvenih hotela u pećinama koji spajaju zadivljujuću arhitekturu sa savremenim komforom. Posetioci ovde mogu uživati u spa tretmanima u luksuznim hotelskim pećinama, jahanju konja među stenskim formacijama, ili učestvovati u radionicama grnčarije i napraviti sopstvena umetnička dela.
Mnoštvo šarenih balona koji u suton lete u nebo i tako stvaraju nestvarne slike. To je prva asocijacija ako nekom u Srbiji pomenete Kapadokiju u Turskoj.
Kapadokija je jedna je od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj gde se spajaju lepote prirode i istorije, formirajući jedan od najlepših prizora na svetu.
Sve to upotpunjuje kapadokijska kuhinja, koja se oslanja na tursku i anadolsku gastronomsku tradiciju i lokalne sastojke. Tradicionalna jela, često sa sočnim mesom u kombinaciji sa lokalnim voćem pripremana u glinenim loncima, zajedno sa vrhunskim vinima proizvedenim od grožđa uzgajanog na vulkanskom tlu, čine uživanje u hrani u Kapadokiji posebnim doživljajem.
Nedavno je Kapadokija uvrštena i na MICHELIN-ovu gastronomsku mapu Turske, dodatno potvrdivši svoj status svetske destinacije, kako za kulturu, tako i za gurmane.
Kada im je skrenuo pažnju da to nije u redu jer sve završava direktno u moru, one su mu navodno odgovorile da je to dozvoljeno jer se "u Zadru sve može".
Kako vam izgleda pauza na poslu? Možda izađete na ručak, možda jedete sendvič za radnim stolom, ali kupanje vam sigurno ne padne na pamet, čak i ako živite na moru.
Prema prvim informacijama, pronađeni deo drona nije imao eksplozivno punjenje i pripadnici Obalske straže su ga preuzeli, a turisti su udaljeni iz tog područja.
Kako vam izgleda pauza na poslu? Možda izađete na ručak, možda jedete sendvič za radnim stolom, ali kupanje vam sigurno ne padne na pamet, čak i ako živite na moru.
Kada im je skrenuo pažnju da to nije u redu jer sve završava direktno u moru, one su mu navodno odgovorile da je to dozvoljeno jer se "u Zadru sve može".
Kako vam izgleda pauza na poslu? Možda izađete na ručak, možda jedete sendvič za radnim stolom, ali kupanje vam sigurno ne padne na pamet, čak i ako živite na moru.
Prema prvim informacijama, pronađeni deo drona nije imao eksplozivno punjenje i pripadnici Obalske straže su ga preuzeli, a turisti su udaljeni iz tog područja.
Glumac Rej Vinston prisetio se u nedavnom intervjuu za "The Times" neprijatnog incidenta sa jednog filmskog seta, kada se suprotstavio reditelju koji je, kako tvrdi, neprimereno dodirivao njegovu koleginicu.
Da li je reč o ostacima biblijskog broda biće poznato za oko dva meseca, izjavio je rukovodilac projekta profesor Dženker Atila Univerziteta Sivas Džumhurijet.
Zbog svojih uverenja glumica se našla na meti kritika, a pojavili su se i zahtevi da bude izbačena iz serije, a ona poručuje da ne namerava da se odrekne svojih stavove.
Organizatori koncerta Dina Merlina u Kraljevu su se oglasili saopštenjem u kom tvrde da je izvršen napad na prostorije gde bi trebalo da se održi koncert.
Lošiji kvalitet sna, smanjen libido, sporiji oporavak nakon vežbanja, promene krvnog pritiska i teže održavanje telesne težine samo su neke od promena koje se mogu javiti kako starimo.
Redovno, ali umereno konzumiranje badema može da doprinese zdravlju srca. Njihove nezasićene masne kiseline mogu da imaju povoljan uticaj na nivo LDL holesterola, posebno kada zamene namirnice bogate zasićenim mastima.
