Na nešto više od sat vremena vožnje od aerodroma u Pizi, na brežuljcima koji se valjaju poput zelenih talasa, leži Voltera – gradić koji izgleda kao da ga je vreme zaboravilo.
Opasana starim zidinama i ukrašena kaldrmisanim ulicama, Voltera je jedno od onih mesta u kome svaka fasada ima svoju priču, a svaki ugao nosi dah prošlih vekova.
Ovaj gradić, koji se izdiže iznad dolina i vinograda zapadne Toskane, postoji još od 8. veka pre nove ere. Njegova istorija utkala je slojeve etrurske, rimske i srednjovekovne kulture, pa nije čudo što se svaki kamen čini kao deo muzeja na otvorenom.
Voltera je dom nekih od najvažnijih spomenika etrurske civilizacije. Etrurski muzej Gvarnači (Museo Etrusco Guarnacci) čuva jednu od najbogatijih zbirki etrurskih artefakata u Italiji – od urni i nakita do zagonetnih skulptura koje su preživele više od dve hiljade godina. Ljubitelji umetnosti mogu da zavire i u Palatu Viti, prefinjenu renesansnu rezidenciju porodice Viti, čije prostorije čuvaju slike, skulpture i dragocenosti prikupljane vekovima.
Ako ste strpljivo čekali da se gužve raziđu i cene padnu posle letnjeg turističkog talasa u Evropi, obradovaće vas vest da postoji skriveni dragulj koji nudi tople temperature i povoljnije cene tokom jeseni.
Srce grada je trg Piazza dei Priori, okružen zlatno-oker fasadama i vitkim kulama koje se uzdižu nad uskim prolazima. Tu se pije espreso, jede sladoled i posmatra život koji prolazi polako – baš onako kako to Toskana nalaže. Posetioci često kažu da se u Volteri ne hoda, već luta: kroz vijugave uličice, senovite arkade i male trgove koji se otvaraju iznenada, kao da su deo filmske scene.
Jedan od najvećih ponosa Voltere je rimski amfiteatar iz 1. veka pre nove ere, smešten na kraju grada. Tokom šetnje takozvanom rimskom stazom, dugom oko četiri kilometra, mogu se videti ostaci antičkog teatra, termi i novootkrivenog amfiteatra. Staza vodi kroz toskanske brežuljke i pruža spektakularne poglede na okolne vinograde i maslinjake.
Subotnja pijaca i večna alabastera
Svake subote ujutru Voltera se pretvara u živopisnu pijacu. Od osam do jedan lokalni proizvođači pune trgove mirisima domaćih sireva, maslina, vina i začina. Ovo je savršena prilika da se doživi duh toskanskog života – bez žurbe, uz čašu vina i toplinu razgovora.
Ali Voltera ima i stariju tradiciju: alabaster. Još od etrurskih vremena, gradić je poznat po radu sa ovim belim kamenom, koji se i danas koristi za izradu umetničkih figura, lampi i suvenira. Male zanatske radnje duž ulica Via dei Sarti i Via Gramsci čuvaju tajne ovog zanata i pružaju uvid u to kako se kamen pretvara u svetlost.
Oktobar i novembar, jesenji i hladniji meseci, idealni su za istraživanje mediteranskih zemalja, gde sunce i dalje greje, a nepodnošljivih letnjih gužvi više nema.
Voltera nije samo destinacija – to je iskustvo. Grad koji se ne razmeće, ali očarava svakog ko ga poseti. U njegovim kafićima, ispod kamenih svodova, vreme teče sporije, a čaša vina ima ukus istorije.
Za putnike koji žele da osete autentičnu Toskanu, daleko od gužvi Firence i Sijene, Voltera je mesto koje spaja prošlost i sadašnjost – tihim šapatom vekova, u mirisu lavande, vina i toplog kamena.
Banja Vrdnik je mnogo više od klasične banjske destinacije. Termalne vode, moderni velnes centri, Fruška gora, manastiri, vinogradi i blizina velikih gradova čine je jednim od zanimljivijih mesta za odmor u Vojvodini.
Patrijarh Pavle upokojio se 15. novembra 2009. godine, u 95. godini, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica.
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Banja Vrdnik je mnogo više od klasične banjske destinacije. Termalne vode, moderni velnes centri, Fruška gora, manastiri, vinogradi i blizina velikih gradova čine je jednim od zanimljivijih mesta za odmor u Vojvodini.
Patrijarh Pavle upokojio se 15. novembra 2009. godine, u 95. godini, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica.
Vlada se suočava sa sve većim pritiskom da ograniči tu praksu pošto je ova zemlja jedna od samo tri na svetu koje i dalje dozvoljavaju komercijalni lov kitova.
Ovo je prvi put da je slučaj zabeležen u regionu Pei d-la Loar, što, prema navodima ARS-a, ukazuje na "lokalnu cirkulaciju virusa zbog koje je potrebno pojačati otkrivanje slučajeva i nadzor".
Vlasti strahuju da bi broj osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženim mogao da bude velik, s obzirom na to da je pacijent koristio drumski i rečni prevoz.
