Kada stignete na Peštersko polje, prvo što vas impresionira je tišina. Ona tišina koja nije "prazna", već ispunjena šumom trave, zvukom ptica i vetrom koji se prelama preko beskrajnih prostranstava.
Ova najviša i najveća kraška visoravan Balkana, na više od hiljadu metara nadmorske visine, odavno je poznata kao prirodni dragulj. Ali tek poslednjih godina turisti je otkrivaju onako kako to zaslužuje – polako, pažljivo, s poštovanjem.
Sabahudin Abdagić, rendžer na Pešteru, kaže da ljudi sve češće dolaze zbog divljine:
B92.net/ZM
"Ovde je priroda sačuvana, raznovrsnost ptica i biljaka je neverovatna. Preko dvesta vrsta ptica može da se vidi, a polovina njih su zaštićene. Ljudi dolaze da fotografišu – pejzaže, Peštersko jezero, ptice… Beloglavi sup, koji sve češće svraća da se hrani, poseban je prizor."
B92.net/ZM
Hrana koja se pamti
Ali Pešter nije samo pejzaž. To je i domaća trpeza, ona koja miriše na detelinu i peć na drva.
Slavica Nikolić, domaćica koja živi nedaleko na uvcu, dočekuje goste pitama, sirom, suđžukom i čuvenim mekikama:
"Sve je ovde lokalno – sir, kajmak, jaja, povrće iz bašte. Pite pravim sama, od domaćih kora, a kad krene mlada kopriva, pravim pitu i s njom. Turisti najviše traže sjenički ćevap, ali uvek kažu da im ostane u sećanju naš doručak i moje mekike."
U njenoj kući na jezeru sve je kao nekada – i to je upravo ono što putnici iz velikih gradova najviše traže: autentičnost.
B92.net/ZM
Nebo puno ptica, zemlja puna priča
A kada se sa visoravni spustite prema Uvcu, pred vama se otvara sasvim drugačija scena. Meandri vijugaju kroz strme litice, a iznad vas krstare beloglavi supovi. Oni su ovde simbol rezervata – danas ih ima više od tri stotine, što je najveća kolonija na Balkanu.
B92.net/ZM
"Turisti ostanu bez teksta", priča Sabahudin dok pokazuje čamce spremne za plovidbu i objašnjava:
"Za dva i po sata vožnje čuju priče vodiča, obiđu gnezda supova i vide prirodu iz ugla kakav se ne zaboravlja."
Sretko Kovačević, dugogodišnji vodič, dodaje:
"Stranci su posebno oduševljeni. Kažu da nigde nisu videli ovako netaknutu prirodu. Ovde se oseća odsustvo čoveka – prepušteni ste samo sebi i majci prirodi."
B92.net/ZM
Ledena pećina – srce podzemlja
Jedan od dragulja Uvca je Ledena pećina, deo najvećeg pećinskog sistema u Srbiji –dugog više od šest kilometara. Do nje se stiže čamcem, a ulazak je poput koraka u drugi svet.
"Sada smo u Crvenoj dvorani", objašnjava Kovačević dok baterijskom lampom obasjava pećinske ukrase.
"Nazvana je tako zbog tragova gvožđa u steni. Ovde možete videti i prvi pećinski stub, gde su se spojili stalaktit i stalagmit. Pećina je i dalje aktivna, istraživači pronalaze nove vrste – čak i slepog miša koji je na listi ugroženih", ističe ponosno naš sagovornik, koji poznaje svaki meta rove zemlje.
To je mesto gde se vreme meri kapima vode koje padaju hiljadama godina.
B92.net/ZM
Spoj koji osvaja
Peštersko polje i Uvac su, kažu meštani, dve strane iste priče – priče o divljini koja je opstala uprkos vremenu i ljudima. Na Pešteru doživite beskrajnu visoravan i noćno nebo puno zvezda. Na Uvcu čujete krila supova i tišinu kanjona.
Zajedno, čine pejzaž koji vas ne ostavlja ravnodušnim.
B92.net/ZM
Na kraju dana, kada se sa vidikovca iznad Uvca spustite prema selu, a u daljini se već oseća miris sveže pečene pite, shvatite da ste bili na mestima koja menjaju pogled na prirodu.
Pešter i Uvac nisu samo destinacije za fotografiju. Oni su podsećanje da divljina i toplina domaćina mogu da idu ruku pod ruku. I da je upravo u tom spoju njihova najveća čar, zato je iz godine u godinu ovde sve više posetilaca.
Izvor: B92.net/Zoran Maksimović
OVAJ MEDIJSKI SADRŽAJ DEO JE PROJEKTA "ŽIVOT U SELIMA BALKANSKOG SIBIRA" U PRODUKCIJI UG "JOURNALISTIC PLAN", PRIPREMLJEN ZA PORTAL B92.
Gužve na granicama već su počele: teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Sremska Rača čekaju oko dva sata, a pojačan saobraćaj beleži se i na pravcu ka Mađarskoj, što nagoveštava zadržavanja tokom vikenda.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Na temperaturama vazduha ispod nule, desetine ljudi su se u četvrtak okupale za Božić u jezeru Oranke u Berlinu. Temperatura vode je bila oko 1,5 stepeni.
Dok je zimska sezona u punom jeku, a cene ski-pasova širom Evrope nastavljaju da rastu, jedno malo skijalište u francuskim Alpima donelo je odluku koja je iznenadila mnoge.
Skijališta Srbije obaveštavaju sve ljubitelje skijanja da su devet staza i osam instalacija trenutno u funkciji na Kopaoniku, a noćna staza Karaman greben počinje sa radom od sutra, dok gondola Brzeće – Mali Karaman startuje 27. decembra.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Gužve na granicama već su počele: teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Sremska Rača čekaju oko dva sata, a pojačan saobraćaj beleži se i na pravcu ka Mađarskoj, što nagoveštava zadržavanja tokom vikenda.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Na temperaturama vazduha ispod nule, desetine ljudi su se u četvrtak okupale za Božić u jezeru Oranke u Berlinu. Temperatura vode je bila oko 1,5 stepeni.
Odrastanje bez braće i sestara donosi jedinstveno iskustvo, ali ponekad može dovesti do osećaja isključenosti i nerazumevanja u poređenju s vršnjacima koji su imali brata ili sestru.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je da upotreba pirotehničkih sredstava za vreme praznika svake godine izaziva veliki broj povreda koje najviše zadobijaju mlade osobe, a deca do 16 godina čine gotovo polovinu povređenih.
Na arheološkom lokalitetu Hirkanija u Judejskoj pustinji, oko 17 kilometara jugoistočno od Jerusalima, na teritoriji današnje Zapadne obale pronađena su dva zlatnika i prsten iz vizantijskog perioda, stari između 4. i 7. veka.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda saopštio je da je virus gripa registrovan kod 51 osobe tokom prošle nedelje, a povećan je broj osoba sa respiratornim infekcijama.
Tokom prethodne nedelje u Srbiji je zabeleženo 18.459 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je za 55, 3 odsto više nego prethodne nedelje, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Grčevi u stomaku, gubitak apetita i krv u stolici su simptomi koje svakako ne treba zanemarivati. Simptomi mogu ukazivati na bolesti poput inflamatornih bolesti, poput ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.
