Od mekika do beloglavog supa: Zašto turisti hrle na Pešter i Uvac FOTO/VIDEO

Ova najviša i najveća kraška visoravan Balkana, na više od hiljadu metara nadmorske visine, odavno je poznata kao prirodni dragulj. Ali tek poslednjih godina turisti je otkrivaju onako kako to zaslužuje – polako, pažljivo, s poštovanjem.

Sabahudin Abdagić, rendžer na Pešteru, kaže da ljudi sve češće dolaze zbog divljine:

B92.net/ZM

"Ovde je priroda sačuvana, raznovrsnost ptica i biljaka je neverovatna. Preko dvesta vrsta ptica može da se vidi, a polovina njih su zaštićene. Ljudi dolaze da fotografišu – pejzaže, Peštersko jezero, ptice… Beloglavi sup, koji sve češće svraća da se hrani, poseban je prizor."

B92.net/ZM

Hrana koja se pamti

Ali Pešter nije samo pejzaž. To je i domaća trpeza, ona koja miriše na detelinu i peć na drva. 

Slavica Nikolić, domaćica koja živi nedaleko na uvcu, dočekuje goste pitama, sirom, suđžukom i čuvenim mekikama:

"Sve je ovde lokalno – sir, kajmak, jaja, povrće iz bašte. Pite pravim sama, od domaćih kora, a kad krene mlada kopriva, pravim pitu i s njom. Turisti najviše traže sjenički ćevap, ali uvek kažu da im ostane u sećanju naš doručak i moje mekike."

U njenoj kući na jezeru sve je kao nekada – i to je upravo ono što putnici iz velikih gradova najviše traže: autentičnost.

B92.net/ZM

Nebo puno ptica, zemlja puna priča

A kada se sa visoravni spustite prema Uvcu, pred vama se otvara sasvim drugačija scena. Meandri vijugaju kroz strme litice, a iznad vas krstare beloglavi supovi. Oni su ovde simbol rezervata – danas ih ima više od tri stotine, što je najveća kolonija na Balkanu.

B92.net/ZM

"Turisti ostanu bez teksta", priča Sabahudin dok pokazuje čamce spremne za plovidbu i objašnjava:

"Za dva i po sata vožnje čuju priče vodiča, obiđu gnezda supova i vide prirodu iz ugla kakav se ne zaboravlja."

Sretko Kovačević, dugogodišnji vodič, dodaje:

"Stranci su posebno oduševljeni. Kažu da nigde nisu videli ovako netaknutu prirodu. Ovde se oseća odsustvo čoveka – prepušteni ste samo sebi i majci prirodi."

B92.net/ZM

Ledena pećina – srce podzemlja

Jedan od dragulja Uvca je Ledena pećina, deo najvećeg pećinskog sistema u Srbiji –dugog više od šest kilometara. Do nje se stiže čamcem, a ulazak je poput koraka u drugi svet.

"Sada smo u Crvenoj dvorani", objašnjava Kovačević dok baterijskom lampom obasjava pećinske ukrase. 

"Nazvana je tako zbog tragova gvožđa u steni. Ovde možete videti i prvi pećinski stub, gde su se spojili stalaktit i stalagmit. Pećina je i dalje aktivna, istraživači pronalaze nove vrste – čak i slepog miša koji je na listi ugroženih", ističe ponosno naš sagovornik, koji poznaje svaki meta rove zemlje.

To je mesto gde se vreme meri kapima vode koje padaju hiljadama godina.

B92.net/ZM

Spoj koji osvaja

Peštersko polje i Uvac su, kažu meštani, dve strane iste priče – priče o divljini koja je opstala uprkos vremenu i ljudima. Na Pešteru doživite beskrajnu visoravan i noćno nebo puno zvezda. Na Uvcu čujete krila supova i tišinu kanjona.

Zajedno, čine pejzaž koji vas ne ostavlja ravnodušnim.

B92.net/ZM

Na kraju dana, kada se sa vidikovca iznad Uvca spustite prema selu, a u daljini se već oseća miris sveže pečene pite, shvatite da ste bili na mestima koja menjaju pogled na prirodu.

Pešter i Uvac nisu samo destinacije za fotografiju. Oni su podsećanje da divljina i toplina domaćina mogu da idu ruku pod ruku. I da je upravo u tom spoju njihova najveća čar, zato je iz godine u godinu ovde sve više posetilaca.

OVAJ MEDIJSKI SADRŽAJ DEO JE PROJEKTA "ŽIVOT U SELIMA BALKANSKOG SIBIRA" U PRODUKCIJI UG "JOURNALISTIC PLAN", PRIPREMLJEN ZA PORTAL B92.

&nbsp