Da li su Amazonke izmislile pantalone?

Njihov ugled kod starih Grka nije bio ba&scaron; najbolji: Amazonke su važile za neustra&scaron;ive ratnice koje su u bitku odlazile na konjima, sa lukom i strelom. Nosile su pantalone, tetovirale se i drogirale se na orgijama - tako se bar pričalo.Ukratko: &quot;Grci su bili apsolutno &scaron;okirani, jer su u staroj Grčkoj mu&scaron;karci vodili glavnu reč&quot;, kaže američka istoričarka Adrijen Mejor za DW.&quot;Žene su držane u kući, tkale su i brinule o deci.&quot;Antički Grci su sebe zvali Helenima, a svoju zemlju Helada. Nisu imali jedinstvenu državu, već je njihova civilizacija bila podeljena na stotine nezavisnih gradova-država koje su se zvale polisi (najpoznatiji su bili Atina i Sparta). Povezivali su ih zajednički jezik, religija (olimpijski bogovi) i kultura. Jezgro civilizacije obuhvatalo je dana&scaron;nju Grčku, kao i zapadnu obalu dana&scaron;nje Turske. To dru&scaron;tvo u kojem su žene bile ravnopravne bilo je te&scaron;ko zamislivo za to patrijarhalno uređenje. Zato su Amazonkama odmah pripisali i nekoliko svireposti: da porobljavaju mu&scaron;karce, a mu&scaron;ku decu sakate ili čak ubijaju. Istovremeno, Grci su bili toliko fascinirani njima da su ih ovekovečili na statuama, zidnim slikama i vazama. Postojale su čak i lutke Amazonki za decu.Grčki heroj je svoju hrabrost najbolje dokazivao ako bi pobedio moćnu kraljicu Amazonki. Poput Tezeja, kralja Atine, koji je navodno oteo njihovu predvodnicu Hipolitu i uzeo je za ženu - &scaron;to je priča koju je pisac Vilijam &Scaron;ekspir iskoristio 2000 godina kasnije u svojoj drami &quot;San letnje noći&quot;. Ili Ahilej, koji je navodno ubio Pentezileju u borbi. Međutim, zaljubio se u nju kada je umirućoj skinuo &scaron;lem sa glave i zažalio je zbog svog čina. Postoji mnogo verzija ovih priča - ali ishod je, iz ugla mu&scaron;kih pripovedača, uvek jasan: mu&scaron;karci na kraju zadržavaju nadmoć.Istina ili fikcija: Da li su Amazonke zaista postojale?Grčki pesnik Homer prvi put je pismeno pomenuo Amazonke u svom epu &quot;Ilijada&quot; o Trojanskom ratu (oko 8. veka pre nove ere), a drugi su ga sledili. Dugo se sumnjalo da je ma&scaron;ta proradila kod antičkih pripovedača i da ratoborne žene zapravo pripadaju svetu legendi.Međutim, zahvaljujući nedavnim spektakularnim arheolo&scaron;kim nalazima u Ukrajini, južnoj Rusiji, Kazahstanu i centralnoj Aziji, sada postoje dokazi da su u tom periodu i na mestima gde su Grci sme&scaron;tali mitske Amazonke zaista postojale ratnice, kaže Mejor. &quot;Do sada je otkopano vi&scaron;e od 300 grobova žena koje su sahranjene sa strelama, bojnim sekirama i mačevima, a neke i sa povredama iz borbi.&quot;Inspiracija za Amazonke bile su jahačice iz različitih skitskih plemena koja su živela oko Crnog mora i u stepama Evroazije, obja&scaron;njava Mejor.&quot;Grci su upoznali skitske žene kada su tamo osnivali kolonije. Ovi nomadi su vodili relativno egalitaran način života, u kojem su žene imale i liderske uloge.&quot;Skiti su bili moćan savez nomadskih plemena staroiranskog porekla. Ba&scaron; kao &scaron;to danas razlikujemo različite slovenske narode koji dele iste korene, tako su i Skiti bili deo &scaron;ire porodice drevnih naroda koji su govorili srodnim jezicima. Njihova teritorija (Skitija) protezala se od Dunava na zapadu, preko dana&scaron;nje Ukrajine i južne Rusije, pa sve do centralne Azije i Sibira. Poreklo imena &quot;Amazonka&quot; je, međutim, neizvesno.&quot;Možda potiče od staropersijskog &#39;ha-mazon&#39;, &scaron;to znači ratnica&quot;, razmi&scaron;lja Mejor. Druga mogućnost je da je izvedeno iz čerkeske reči &quot;Amezane&quot;, &scaron;to znači &quot;majka &scaron;ume ili meseca&quot;.Istoričar po imenu Helanik (5. vek pre nove ere) poku&scaron;ao je da ovoj reči nametne grčko značenje i preveo ju je kao &quot;bez dojke&quot;. Ova tvrdnja je podstakla &scaron;iroko rasprostranjenu zabludu da su Amazonke uklanjale desnu dojku jer im je smetala pri natezanju luka ili bacanju koplja. Potpuna glupost, smatra Mejor: &quot;Ova bizarna ideja kritikovana je jo&scaron; u antici, i nijedan antički umetnik nikada nije prikazao Amazonku sa jednom dojkom.&quot;Lezbejke koje &quot;mrze mu&scaron;karce&quot; i ubijaju dečake?Antički učenjaci su ipak nastavili da pletu priče o Amazonkama. Tako je kružila ideja da u svojoj isključivo ženskoj zajednici toleri&scaron;u samo žensku decu, dok dečake nakon rođenja napu&scaron;taju, sakate ili čak ubijaju.Tu se nameće pitanje: kako su se razmnožavale ako su mu&scaron;karci u njihovim redovima zaista bili nepoželjni? Prema rečima Mejor, antički grčki istoričari poput Herodota i Strabona izve&scaron;tavaju da su se grupe ratnica sastajale sa drugim plemenima u kojima je bilo mu&scaron;karaca. &quot;Imale bi seksualne odnose, a nakon toga bi se ponovo razilazile.&quot;U ovim zapisima, međutim, nema govora o ubistvima ili sakaćenju: &quot;Kada bi ratnice dobile decu, zadržavale bi devojčice, a dečake slale nazad u očevo pleme&quot;, kaže Mejor. To ih je u očima modernih istraživača učinilo lo&scaron;im majkama koje jednostavno daju svoje bebe. Zapravo, to je u antici bio &scaron;iroko rasprostranjen običaj među nomadskim narodima: kada bi sopstveni sin odrastao u drugom plemenu, to je osiguravalo dobre odnose u budućnosti.Tek početkom 20. veka pojavila se tvrdnja da su Amazonke bile lezbejke. Ruska spisateljica Marina Cvetajeva izjavila je tada da su Amazonke u antici bile simbol lezbejske ljubavi, a tu ideju su prihvatili i drugi književnici i istoričari. Mejor se ne slaže: &quot;Grci nisu imali odbojnost prema homoseksualnosti, ali ne postoje antički izve&scaron;taji o tome da su Amazonke bile lezbejke. Da su verovali u to, to bi verovatno negde bilo pomenuto.&quot;Da li su Amazonke izmislile pantalone?Danas su pantalone sasvim prirodan deo svakodnevice. U staroj Grčkoj su se, međutim, nosile odore od velikih, pravougaonih komada tkanine koji su bili ve&scaron;to drapirani i pričvr&scaron;ćeni iglama ili kai&scaron;evima. Pronalazak ovih neobičnih &quot;pantalona&quot; Grci su pripisivali trima različitim kraljicama ratnicama, navodi Mejor. Da li je to tačno, nije dokazano, ali &quot;one su definitivno bile deo srži identiteta mitskih i stvarnih ratnica&quot;, kaže ona.&quot;Izuzetno praktična odeća za surov život na konju, u surovoj zemlji i klimi. Pantalone su bile apsolutno neophodne prilikom jahanja kako bi se izbeglo trenje.&quot;Na antičkim umetničkim delima Amazonke nose tunike i pantalone ili helanke od vune ili konoplje. Nisu samo modno bile ispred svog vremena, već su se i tetovirale: &quot;Iz skitskih grobova su, naravno, ekshumirana prirodno mumificirana tela mu&scaron;karaca i žena koja su bila sahranjena u permafrostu i potiču iz vremena Herodota (5. vek pre nove ere). Njihova koža je ukra&scaron;ena stvarnim i fantastičnim životinjama, uključujući jelene, konje, tigre i ptice grabljivice&quot;, kaže Mejor. Za Grke je to bila jo&scaron; jedna odlika &quot;necivilizovanih&quot; Amazonki, jer su tetovaže kod njih smatrane stigmom kojom su obeležavani samo zatvorenici ili robovi.Kanabis pored logorske vatreDa li su to bili Skiti ili Amazonke koji su se drogirali? U zapisima antičkog pesnika Herodota može se pročitati: &quot;Sede u krugu oko vatre i bacaju ovu opojnu biljku na žar. Dok ona gori, ljudi udi&scaron;u dim i opijaju se, ba&scaron; kao &scaron;to se Grci opijaju vinom. U vatru bacaju sve vi&scaron;e biljaka, postaju jo&scaron; opijeniji, pa ple&scaron;u i glasno pevaju oko vatre.&quot;Ova biljka je, prema Mejor, verovatno bila kanabis. &quot;Arheolozi su otkrili komplete za paljenje konoplje - male posude sa drvenim ugljem, neke od zlata, koje su sadržale izgorelo seme konoplje - kako u grobovima žena, tako i mu&scaron;karaca.&quot;

Da li su Amazonke izmislile pantalone?

0 Komentari