Bojanić: Da ne zaboravimo, Niš nije samo grad rimskih careva i legionara

Ovakve manifestacije oživljavaju istoriju, privlače turiste, bude interesovanje mladih za pro&scaron;lost i pokazuju da kulturno nasleđe može biti predstavljeno na savremen i zanimljiv način.Nema sumnje da je car Konstantin Veliki jedna od najznačajnijih ličnosti rođenih na prostoru dana&scaron;nje Srbije i da Ni&scaron; kao nekada&scaron;nji Naisus ima pravo i obavezu da neguje sećanje na rimski period svoje istorije. Muzejske postavke, festivali, rekonstrukcije rimskih legija i antičkog života mogu biti snažan turistički brend grada.Međutim, postavlja se pitanje: za&scaron;to Ni&scaron; ne bi na isti način predstavljao i svoju srpsku srednjovekovnu istoriju?Ako već možemo da gledamo mar&scaron; rimskih legionara kroz centar grada, za&scaron;to ne bismo organizovali i veličanstvene povorke vojske Stefana Nemanje, susret Nemanje i Fridriha Barbarose, svečani ulazak Svetog Save ili rekonstrukciju pohoda vojske cara Du&scaron;ana?Za&scaron;to na&scaron;a deca ne bi mogla da vide oklopnike Nemanjića, srpske vitezove i barjaktare koji su stvarali državu koja je u vreme cara Du&scaron;ana bila jedna od najmoćnijih na Balkanu&hellip; i njih da vidimo u povorci kroz centar grada, da i oni zagrme i vrate nas u pro&scaron;lost?Shutterstock/WR7Ni&scaron; nije samo grad rimskih carevaNi&scaron; je i grad Nemanjića. Ni&scaron; je i grad koji pamti Kosovski zavet. Ni&scaron; je i grad iz koga se vidi Čegar, mesto jedne od najvećih žrtava u srpskoj borbi za slobodu.Upravo zato grad mora da razvija kulturu sećanja koja obuhvata sve slojeve njegove pro&scaron;losti.Zamislimo Ni&scaron; u kome postoji stalna postavka posvećena Nemanjićima, gde posetioci mogu da vide srpsko oružje, oklope, zastave i srednjovekovne dvorske običaje.Zamislimo festival posvećen Svetom Savi, Stefanu Nemanji i caru Du&scaron;anu, sa rekonstrukcijama istorijskih događaja koje bi privlačile desetine hiljada posetilaca.Zamislimo uređen istorijski kompleks na Čegaru, sa rekonstruisanim &scaron;ančevima, vojnicima u uniformama ustaničke Srbije, edukativnim programima za učenike i velikim memorijalnim centrom posvećenim Stevanu Sinđeliću i njegovim saborcima.Ćele-kula je spomenik kakav svet gotovo da nema. Ona nije samo turistička atrakcija, već kameni dokaz cene koju je srpski narod plaćao za svoju slobodu. Uz Čegar, Ćele-kula bi mogla da postane jedan od najznačajnijih istorijskih kompleksa u ovom delu Evrope.Ni&scaron; zaslužuje i monumentalne spomenike ličnostima koje su obeležile srpsku istoriju: Stefanu Nemanji, Svetom Savi, caru Du&scaron;anu, knezu Lazaru, Stevanu Sinđeliću, kralju Milanu Obrenoviću, kralju Petru Prvom Karađorđeviću, kralju Aleksandru i Milunki Savić&hellip; i da ne nabrajam.Nije reč o suprotstavljanju rimskog i srpskog nasleđa. Naprotiv.Ni&scaron; treba da bude grad koji ponosno predstavlja sve epohe svoje pro&scaron;losti &ndash; od rimskog Naisusa, preko srednjovekovne Srbije, do oslobodilačkih ratova modernog doba.Tek kada budemo jednako ponosno prikazivali i Konstantinove legionare i Du&scaron;anove vitezove, i rimske bedeme i srpske &scaron;ančeve na Čegaru, moći ćemo da kažemo da smo svojoj deci ostavili potpunu priču o Ni&scaron;u.Ni&scaron; &ndash; ratna prestonica Srbije i grad stradanja i otporaKada govorimo o istorijskom značaju Ni&scaron;a, ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je ovaj grad bio ratna prestonica Kraljevine Srbije u najtežim danima Prvog svetskog rata. Zbog neposredne opasnosti od austrougarskog napada na Beograd, u Ni&scaron; su 1914. godine izme&scaron;teni Vlada, Narodna skup&scaron;tina, Dvor i najvažnije državne institucije. Upravo je iz Ni&scaron;a državni vrh Srbije rukovodio zemljom tokom prvih ratnih godina i donosio odluke od istorijskog značaja za srpski narod&hellip; i taj deo na&scaron;e istorije svakako zaslužuje zasebnu muzejsku postavku.Radiokafka / Shutterstock.comZato Ni&scaron; nije samo grad rimskih careva i srednjovekovnih vladara.Ni&scaron; je i grad koji je u sudbonosnim trenucima poneo teret srpske državnosti i bio privremeni centar slobodne Srbije u Velikom ratu. Taj period zaslužuje daleko vidljivije mesto u kulturi sećanja, muzejskim postavkama i turističkim programima grada.Jo&scaron; jedno mesto koje zaslužuje posebno po&scaron;tovanje jeste Memorijalni kompleks &quot;12. februar&quot;, nekada&scaron;nji nacistički logor na Crvenom krstu. Nemačke okupacione vlasti formirale su logor 1941. godine, a kroz njega su pro&scaron;le desetine hiljada zatočenika &ndash; Srba, Jevreja i Roma. Mnogi od njih zavr&scaron;ili su na strati&scaron;tu Bubanj, gde su streljani samo zato &scaron;to su pripadali narodu koji je odbio da se pokori okupatoru&hellip; stradali su i odvođeni sa kućnog praga.Posebno mesto u istoriji otpora zauzima 12. februar 1942. godine, kada je grupa od oko 147 logora&scaron;a iz &bdquo;sobe 12&rdquo; napala nemačku stražu. Njih 105 uspelo je da se domogne slobode, dok su mnogi ostavili živote na logorskim žicama. Ovaj događaj ostao je upamćen kao jedno od prvih organizovanih bekstava iz nacističkog logora u porobljenoj Evropi i svedoči o nesalomivoj volji za slobodom čak i u najtežim uslovima.Bubanj i logor &quot;12. februar&quot; nisu samo istorijske lokacije. To su mesta zaveta i sećanja. Mesta koja nas opominju koliko je sloboda skupo plaćena i koliko je važno da buduće generacije znaju istinu o stradanju nedužnih ljudi tokom nemačke okupacije. Zato ova memorijalna celina mora biti jedan od stubova istorijskog i obrazovnog identiteta Ni&scaron;a, ba&scaron; kao &scaron;to su to Ćele-kula, Čegar i spomenici srpskim junacima kroz vekove&hellip; koje nažalost Ni&scaron; nema u meri kojoj bi trebalo da ima.Jer grad koji zaboravi sopstvene junake ostaje bez dela svog identiteta.A Ni&scaron; je zaslužio da njegova istorija bude ispričana u celini.

Bojanić: Da ne zaboravimo, Niš nije samo grad rimskih careva i legionara

0 Komentari