Vladan Petrović za "Kompas": "Šta je zaista Venecijanska komisija?"

Kolumnu Vladana Petrovića prenosimo u celosti: &quot;Zamislite na trenutak da nemate internet i da ne možete koristiti Gugl mapu. Nalazite se u Veneciji i sme&scaron;teni ste negde na Piazzale Roma. Najjednostavniji put (pe&scaron;ice, podrazumeva se) do &scaron;kole Svetog Jovana Evanđeliste (Scuola Grande San Giovanni Evangelista) vodi preko mosta Svete Klare (Santa Chiara), ulicom Temelji manastara (Fondamenta del Monastero), na ulazu u Veliki kanal (Canale Grande). Posle stotinak metara, skrećete u ulicu desno (Calle nova de Saint Simon), idete pravo, skrenete desno pa levo i potom pravo. Prelazite jedan mostić i pratite put. Na nekoliko koraka odatle s leve strane je Scuola Grande San Giovanni Evangelista, mesto održavanja plenarnih sednica i drugih radnih tela Evropske komisije za demokratiju posredstvom prava (the European Commission for Democracy through Law), poznatije kao Venecijanska komisija (the Venice Commission). Taj njen, &scaron;irom pravnog i političkog sveta, čuveni naziv, istini za volju, neće vam biti od velike pomoći kod lokalnog stanovni&scaron;tva. Oni će vas najverovatnije, pogotovo ako vam je engleski suvi&scaron;e dobar, a italijanski previ&scaron;e lo&scaron;, uputiti na jednu od okolnih građevina, koje su poznatije turističke lokacije (na primer, Scuola Grande San Rocco &ndash; &scaron;to se desilo piscu ovih redova 2021. godine). Naravno postoje i drugi putevi u magičnom venecijanskom &#39;lavirintu&#39; koji vode do &#39;na&scaron;e&#39; &scaron;kole. &Scaron;kola, spolja, na prvi pogled, ruku na srce, ne odgovara sasvim zvučnom nazivu institucije i visokoj reputaciji &#39;ustavnog i pravnog savetodavca i asistenta&#39; svih država Saveta Evrope, pa i &scaron;ire. Može se, ipak, primetiti da su lokacija &scaron;kole i njen spoljni izgled u izvesnoj korelaciji sa pozicijom i ulogom Venecijanske komisije. Ta uloga je, uz sve moguće rezerve, izuzetno važna u svetu moderne demokratije i vladavine prava. S jedne strane, ona je daleko kompleksnija nego &scaron;to brojni skeptici i kritičari Komisije jesu spremni da prihvate, osporavajući joj stručni legitimitet i ukazujući na njenu kvazi-političku ulogu. S druge strane, ta uloga jeste u svojoj su&scaron;tini savetodavna. Venecijanska komisija ne nameće i ne naređuje. Ona savetuje i daje preporuke državama u reformama njihovog pravnog sistema. Ipak, svaki savetnik, u skladu sa svojim kompetencijama i kapacitetima, postaje i kreator, a bez sumnje subjekt čija reč će postati referentna.&#39;Venecijanska magija&#39;. Kad uđete u salu sa srednjovekovnim freskama na koje pada zagasita svetlost (koja se do podne uglavnom uvlači spolja kroz re&scaron;etke na prozorima, a po podne dolazi od unutra&scaron;nje rasvete), možda će vam se učiniti da su stolovi poređani u veliki pravougaonik tako da jedva vidite lica članova Komisije name&scaron;teni sa ciljem da stvore (ne)potrebnu distancu između članova, kao i da čitav prostor zasvođen visokim plafonom stvara utisak hladnoće svojstven većini katoličkih građevina iz 14. veka. Kasnije, ta &#39;hladnoća&#39; preobražava se u nedefinisan osećaj pripadni&scaron;tva istoj ili prividno sličnoj pravnoj i kulturnoj porodici. Ima u toj atmosferi neke magije. Kao i svaka magija, ona može da koristi i da &scaron;teti, u zavisnosti od toga kako se prema njoj odnosite, s kojim namerama i ciljevima. Ta magija može biti &#39;bela&#39;, a može biti i &#39;crna&#39;. Ako je u rukama politike i služi isključivo ostvarivanju i legitimizaciji sebičnih nacionalnih, regionalnih ili globalnih političkih ciljeva, onda je &#39;crna&#39;. Ona je onda, u stvari, velika normativna i verbalna hipokrizija. Ona, međutim, može biti, i neretko jeste, u rukama istaknutih pravnika kakvih je priličan broj u Venecijanskoj komisiji. Ako se ta &#39;magija&#39; prenese i na predstavnike država koji dolaze po mi&scaron;ljenje, a nisu &#39;slepi poslu&scaron;nici&#39; niti &#39;politički trgovci&#39;, nego vode računa o dostojanstvu svoje države, onda će ona biti vrlo moguće &#39;bela&#39;. Ona će stvoriti &#39;pozitivno čudo&#39; da budu pronađena najbolja ustavna i zakonska re&scaron;enja, ne samo idealno nego stvarno, za konkretnu političku zajednicu i njene građane. Venecijanska komisija ne nameće i ne naređuje. Ona savetuje i daje preporuke državama u reformama njihovog pravnog sistemaMagija Venecije, a neminovno i Venecijanske komisije koja se nije slučajno &#39;udomila&#39; ba&scaron; u tom &#39;gradu-državi&#39;, jeste u tome &scaron;to ne poznaje o&scaron;tre i nagle prelaze. Ona je sva u nijansama modrim i zagasitim, onim &scaron;to ponajvi&scaron;e vladaju venecijanskim lavirintima predveče, u suton. U toj neprekidnoj igri senki i tonova, odvija se svakoliki život, pa i onaj pravni i državni, onaj &scaron;to podrazumeva neprestanu borbu, institucionalnu i vaninstitucionalnu, između prava i anti-prava, vladavine naroda i vladavine narodom, pravde i nepravde, jednakosti i diskriminacije, pravne delotvornosti i političke nemoći, javnog i zakulisnog delovanja. Vi&scaron;e od tri decenije, Venecijanska komisija ne samo da bitno učestvuje u toj igri, ona je i gradi. Ona to ne čini savr&scaron;eno, ali čini na način da se može smatrati nezaobilaznim &#39;kvazi-ustavnim činiocem&#39; ne samo u &#39;novim&#39;, već i u &#39;starim&#39; demokratijama. Za&scaron;to je nastala Venecijanska komisija? Ideja o kreiranju jednog internacionalnog tela istaknutih pravnih eksperata, koje će obavljati ulogu ustavnog asistenta državama centralne i istočne Evrope u tranziciji, potekla je od italijanskog profesora i ministra za evropske poslove, krajem 80-tih godina pro&scaron;log veka, Antonija La Pergole. Iza velikih ideja stoje nesumnjivo veliki ljudi, ali iza njihove realizacije stoji uvek ozbiljna organizacija. Venecijanska komisija jeste nastala kao internacionalni, dobro osmi&scaron;ljen projekat, koji je i pored izvesnog otpora, bio &#39;osuđen na uspeh&#39; u godinama velikih pravnih i dru&scaron;tveno-političkih promena sa padom tzv. real-socijalističkog bloka na čelu sa SSSR-om. Države koje su pripadale tipu autoritarne socijalističke ustavnosti nisu imale alternativu. Tranzicija je u tom periodu mogla ići samo u jednom smeru, a taj je vodio ka reintegraciji u liberalno-demokratski svet ustavnosti. Tranzicija se nije mogla izvr&scaron;iti preko noći, niti je mogla da se desi isključivo iznutra, jer snage starog poretka nisu imale kapacitet ni legitimitet za to. &#39;Direktna intervencija&#39; Zapada nije dolazila u obzir. Bio je potreban institucionalni &#39;posrednik&#39;, koji neće izdavati &#39;naređenja&#39; i predstavljati direktan &#39;udar&#39; na nacionalnu i državnu suverenost. Taj institucionalni &#39;posrednik&#39; morao je imati nesporni legitimitet, a da on ne dolazi od politike, nego od struke. To su bili kriterijumi i parametri za formiranje Venecijanske komisije. I jo&scaron; ne&scaron;to važno. To telo nije smelo biti ničije i nije smelo postati svačije. Ono je moralo uspostaviti jednu dozu nezavisnosti koja proizlazi iz njenog unikatnog položaja i vrlo delikatne uloge koju do tada nije imalo nijedno internacionalno telo. Ta uloga samo je s početka značila pomoć u dono&scaron;enju ustava tzv. novih ili mladih demokratija, odnosno država koje treba da postanu demokratske prema zapadno-evropskom obrascu. Ona je u stvari, podrazumevela i jednu ustavno-pravnu unifikaciju Evrope, koja je trebalo da bude izvr&scaron;ena po principu &#39;jedinstva u različitostima&#39;, svojstvenog klasičnim federacijama. Jedan od izvornih zadataka Komisije bio je da pronađe &#39;zajednički ustavni imenitelj&#39; svim državama Evrope, odnosno svim koje imaju ili teže da imaju demokratski politički poredak po &#39;evropskom obrascu&#39;. Tako je Venecijanska komisija ustanovila i počela da razvija koncept evropskog ustavnog nasleđa, koji počiva na demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava. Takvoj sadržini ubrzo su postali &#39;tesni&#39; evropski okviri, pa se ona &#39;prelila&#39; i na mnoge druge zemlje sveta. Prema tome, Venecijanska komisija je, u svom izvori&scaron;tu, bila jedan regionalni projekat (iza njega nisu odmah stale sve države Saveta Evrope). Ona je, međutim, već u prvoj, a naročito drugoj deceniji svog postojanja, postala globalni fenomen &ndash; jedan od kreatora transnacionalnog ustavnog prava, pa samim tim i koncepta internacionalne vladavine prava bez koje se moderno ustavno pravo te&scaron;ko može nazvati tim imenom.&quot;

Vladan Petrović za "Kompas": "Šta je zaista Venecijanska komisija?"

0 Komentari