Svi koji su ga posetili reći se – Lir je savršeno mesto za osnaživanje uma.
Da li zbog šetališta uz reku, čistog vazduha, drveća i ptica, starog parobroda ili novih jedrilica parkiranih ispred modernih zgrada, ili možda zbog topline crvenih cigala od kojih su sagrađeni gotovo svi objekti u starom delu grada – Lir će, već na prvi pogled, uspeti da vas regeneriše!
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Ovaj šarmantni gradić na severozapadu Nemačke pripada Donjoj Saksoniji ili još preciznije Istočnoj Friziji, i broji svega 35.000 stanovnika. Prepun je malih prodavnica, suvenirnica, galerija, kafića i restorana u kojima je nekada teško naći mesto.
Blizina auto-puta i železničke stanice Lir čine savršenom usputnom stanicom za sve one željne mira, dobre hrane, svežeg vazduha, bajkovite arhitekture, predivne prirode, ali i nekih specifičnih sadržaja.
Ovde ćete, recimo, umesto u pivu (kog ima u izobilju kao i u svim drugim nemačkim gradovima), uživati u nečemu što je za naše prostore ne baš tako uobičajeno, a to je ispijanje čaja!
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Dobro došli u Muzej čaja
Bunting grupa sa sedištem u Liru jedan je od glavnih poslodavaca u gradu, a iako poseduje nekoliko lanaca supermarketa, kompanija je najpoznatija po svom čaju, koji je dostupan širom Nemačke.
Čaj se u Liru tradicionalno ispija od jutra do mraka i to u svakoj kući, na poslu, u kafićima, a posebno na jednom nesvakidašnjem mestu – u Muzeju čaja (Bünting-Teemuseum).
Osim u ambijentu i bogatoj kolekciji čajeva, ovde možete uživati i u degustaciji, a ljubazni domaćini će vam otkriti razne zanimljive i manje poznate činjenice o kulturi ispijanja čaja na ovom podneblju koja datira još od 17. veka. Na primer, čajnik sme da dodiruje samo domaćica kuće! Ona sipa vreo napitak gostima sve dok na šoljici ne ugleda vodoravno položenu kašičicu, koja označava da ne treba više dosipati. Ovo je istovremeno i jedini ispravan način korišćenja kašičice, jer verovali ili ne, ona ne služi za mešanje šećera, niti bilo kog drugog zaslađivača!
Posebno lep običaj važi za sve one koji u čaj dodaju mleko ili krem. Tradicija nalaže da to radite u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, kako biste, prema verovanju, „produžili vreme“ za ispijanje čaja i proveli što više dragocenih trenutaka sa porodicom i prijateljima.
Osim odlične povezanosti putevima i železnicom sa Bremenom, Hamburgom, Hanoverom, Berlinom, ali i s drugim nemačkim gradovima, Lir je, zbog blizine granice, česta vikend-destinacija i Holanđana, naročito stanovnika Groningena i okoline.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Ušuškan između reke Lede i fascinantnih kućica od crvene cigle u klasičnom nemačko-holandskom stilu gradnje, sa predivinim šetalištem uz obalu i mrežom kaldrmisanih uličica, Lir će probuditi romantiku i u najtvrđim srcima.
Novi deo grada savršeno uklopljen u stari
S jedne strane stari grad, s druge moderne građevine sa osunčanim terasama iz kojih biste najradije uskočili u reku ili, umesto u auto, seli u jedrilicu, jahtu, čamac ili brod "parkiran" odmah ispred zgrade!
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Kažu da u novom delu grada svi mogu da rade (i zaista, tamo su kancelarije mnogih firmi), ali da samo malobrojni, oni najbogatiji, mogu da žive u ovim luksuznim objektima koji su savršeno uklopljeni u plavetnilo reke i stari grad.
Šetalište uz reku Ledu ostavlja bez daha
Šetnja uz reku je apsolutno obavezna! U gradskom kanalu, među brojnim prelepim čamcima, usidren je i prepoznatljivi, stari parobrod „Princ Henri“, a razgledanje brodova i prirode upotpuniće brojni građani koji imaju jedan interesantan vid zabave, tačnije hobi koji podrazumeva vožnju minijaturnih čamaca na daljinsko upravljanje.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Zašto su ovce u Liru ostale bez krzna?
Dok šetate uz Ledu, primetićete da je Lir prilično vetrovit, zbog čega o ovom gradiću postoji i jedna neobična legenda. Kažu da vetar toliko često duva da su ovde i ovce ostale bez krzna, što je ovekovečeno i grafitom na mostu koji spaja stari i novi deo grada.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
I znamenitosti, i arhitektura, i hrana
Prelepa gradska kuća je orijentir grada i čini slikovitu pozadinu sa obližnjom lukom. Duga pešačka zona sa preslatklim radnjama, podjednako je lepa za šetnju kao i šetalište uz Ledu, a u restoranima i kafićima možete isprobavati tradicionalne poslastice, sveže morske specijalitete, preukusne sendviče...
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Od 10. aprila EES sistem na granicama EU stupa na snagu u punom kapacitetu te mnogi strahuju od gužvi tokom sezone letovanja jer izgleda da najavljenog odlaganja primene neće biti.
Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije.
Vodimo vas u kratki obilazak čuvenih Pamukala i drevnog grada Sagalasosa, dveju najposećenijih atrakcija u Turskoj koje impresioniraju milione posetilaca godišnje.
Bio je neobično topao sunčan dan za kraj jeseni u Turskoj, kada je mala grupa novinarki nakon par sati vožnje i jednog dela Turske ugledala obalu Crnog mora i krenula u novu avanturu.
Prirodne lepote i istorija, za mnoge idealan spoj kada su u pitanju putovanja, a Turska nudi upravo ovakve destinacije, skrivene od gužvi, ali vredne posete.
Ukoliko planirate posetu Turskoj, nezaobilazni deo na vašoj listi neka bude Zapadna Anadolija, koja nas je očarala svojim prirodnim i kulturnim bogatstvima. Posetili smo gradove Denizli, Ušak i Ispartu i donosimo vam dašak našeg fantastičnog iskustva.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
