Albanija, do nedavno skriveni biser Evrope, suočava se s eksplozivnim rastom turizma, koji bi mogao ozbiljno da ugroze održivost lokalnih zajednica i okoline.
Od 2015. broj turista u zemlji gotovo se utrostručio - s 3 miliona tada na čak 10 miliona u 2023, što predstavlja porast od 56% u odnosu na nivo pre pandemije.
Albanska vlada očekuje da će taj broj do 2030. porasti na 30 miliona godišnje, čime bi zemlja imala više turista nego što ih trenutno imaju Portugal ili Hrvatska, piše britanski Express.
Ovaj nagli porast turizma doveo je do ozbiljnih zabrinutosti. Uesli Didani s portala Saranda Veb upozorava da neki turistički projekti niču bez odgovarajućeg urbanističkog plana, što uzrokuje devastaciju prirodne okoline, posebno u priobalju. U Sarandi su, na primer, zabeleženi slučajevi bacanja građevinskog otpada pravo u more.
Shutterstock/Vedad.Ceric
Uticaj na lokalno stanovništvo
Pritisak se oseća i na tržištu nekretnina: lokalno stanovništvo sve teže pronalazi pristupačne stanove jer su strane investicije i potražnja stranih turista pogurali cene u nebesa. Situacija podseća na ono što se događa u popularnim destinacijama poput Majorke.
Shutterstock/Zysko Sergii
Investitori Jared Kushner i Ivanka Trump
Albanija se sve više pozicionira kao atraktivna turistička destinacija. Njene peščane plaže, prirodne lepote poput Plavog oka, žičara Dajti Ekspres te arheološki park Butrint privlače sve veći broj putnika, uključujući slavne influensere na društvenim mrežama.
Među investitorima našli su se i Jared Kushner i Ivanka Trump, koji su dobili zeleno svetlo za izgradnju luksuznog hotela vrednog 1.4 milijarde dolara na ostrvu Sazanu.
Prema Svetskom turističkom veću, Albanija je trenutno treće najbrže rastuće turističko tržište na svetu, odmah iza Katara i Portorika.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Bogutovačka Banja nudi povoljan smeštaj, termomineralnu vodu i mirno prirodno okruženje, a penzionerima je na raspolaganju i mogućnost korišćenja turističkog vaučera od 10.000 dinara.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
"Rezervacija" ležaljki pored bazena ili na plaži ostavljanjem peškira mnoge putnike izluđuje jer često ne mogu naći slobodno mesto, iako na ležaljkama nema ljudi.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Oko 1.000 ljudi okupilo se u botaničkoj bašti u Mejzeu u pokušaju da postavi rekord za najduži sto za ručak u Belgiji, a akcija je bila posvećena podizanju svesti o siromaštvu dece.
Prelazak na zimsko računanje vremena u 2026. godini očekuje nas u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata ujutru. Saznajte zašto je uvedeno pomeranje sata, kao i kako utiče na zdravlje.
Naslednici žrtava Holokausta pokrenuli su dve tužbe protiv muzeja u Los Anđelesu i Aušvicu, tražeći povraćaj umetničkih dela povezanih sa nacističkim progonom i zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Građani i turisti u Sidneju ostali su iznenađeni kada su na krovu Sidnejske opere ugledali Betmena. Otkriveno je zašto se Mračni vitez pojavio na čuvenoj znamenitosti.
Ministarka ribarstva australijske savezne države Zapadna Australija, Džeki Džarvis, izjavila je danas da je dala ovlašćenje da se "unište ajkula" koja je ubila plivača na plaži Sorento oko 20 kilometara od Perta.
Otkrijte koliko vam je tečnosti zaista potrebno dnevno i upoznajte jednostavan, naučno potvrđen metod za proveru hidratacije organizma bez brojanja čaša.
Humani papiloma virus izaziva virusnu infekciju kože ili sluzokože koja se prenosi seksualnim putem, koja može dovesti do nastanka raka i genitalnih bradavica, a HPV vakcina može sprečiti nastanak karcinoma kod oba pola.
