Kako ne bi ugrozili svoju i bezbednost drugih skijaša, svi korisnici skijališta su dužni da se pridržavaju propisanih pravila o ponašanju na skijalištu, navedeno je u saopštenju.
Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu ski centra Kopaonik, koje prenosimo u celosti, "na svim polaznim stanicama žičara kao i u ski-informaciji koju skijaš dobija uz ski-kartu navedena su pravila ponašanja koja je potrebno poštovati kako bi boravak na skijalištu bio što bezbedniji".
"Deca do 12 godina starosti su u obavezi da nose kacige, a to je preporuka i odraslima kako bi se izbegle eventualne povrede. Brojni primeri u dosadašnjoj praksi pokazali su da kaciga spašava život i u slučaju bezazlenog pada.
TANJUG/ Aleksandar Nićiforović
Skijašima se preporučuje da izaberu stazu u skladu sa svojim mogućnostima i skijaškim umećem, a važan segment njihove bezbednosti je i poznavanje signalizacije i oznaka na skijalištu. Kako bi se skijaši što bolje informisali, na početku svake polazne stanice žičare postavljene su info table na kojima je prikazana signalizacija kao i njeno značenje, a svaki skijaš može da se informiše i o tome koje staze i žičare su u funkciji.
Granica skijališta obeležena je narandžastim štapovima i omogućava da se u slučaju gubljenja skijaš orijentiše i zatraži pomoć Gorske službe spasavanja ili policije.
Oznake na stazama su postavljene na razdaljini od 30 metara, što znači da, ako je vidljivost manja od te razdaljine, susedna oznaka nije vidljiva i u tom slučaju se staza zatvara, jer u uslovima smanjene vidljivosti nije bezbedna za skijaše.
Ukoliko se skijaš izgubi, ne može da se orijentiše i ne vidi signalizaciju, potrebno je da pozove Gorsku službu spasavanja telefonom na broj 063/466-466, dȃ podatke, a na osnovu poslednjeg očitavanja ski karte može da se sazna na kojoj žičari je bio poslednji prolaz, što omogućava da se odredi koji deo skijališta je potrebno pretražiti u potrazi za skijašem.
Na poleđini ski-karte, nalaze se brojevi telefona GSS, a oni koji imaju "pametne" telefone, sa Android ili IOS platformom, mogu jednostavno jednim klikom, putem mobilne aplikacije da pozovu pomoć direktno sa staze.
Važan segment bezbednosti na skijalištu svakako je i zabrana upotreba motornih sanki, osim u slučaju kada se koriste u službene svrhe. Naime, upotreba motornih sanki regulisana je Zakonom o javnim skijalištima i njihovi vlasnici ih mogu koristiti samo u delu skijališta koje je za to predviđeno.
Šta po zakonu o skijalištima skijaš ne sme:
1. Skijati na skijalištu, odnosno stazi koja je označena kao zatvorena;
2. Uništavati, uklanjati, oštećivati ili na drugi način ugrožavati postavljene oznake i signalizaciju na skijalištu;
3. Na bilo koji način ugrožavati stubove žičara, mašine za pripremu staze i drugu opremu na stazi;
4. Skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koje negativno utiče na njegove sposobnosti;
5. Napustiti mesto sudara sa drugim skijašem pre nego što redarskoj službi korisnika da identifikacione podatke, osim u slučaju kada je to nužno radi pružanja hitne medicinske pomoći povređenom, u kom slučaju će se nakon predaje povređenog na medicinsko staranje javiti najbližoj redarskoj službi skijaškog centra;
6. Skijati unazad (natraške);
7. Postavljati bilo kakve oznake ili ostavljati bilo kakve stvari (bez nadzora) na skijalištu bez dozvole skijaškog centra;
8. Da se zaustavlja na usponu ili na vučnoj stazi ski-lifta ako bi zaustavljanje moglo da ugrozi skijaše koji se prevoze.
Svakog dana na stazama se nalazi određen broj redara i inspektora staza. Oni brinu o bezbednosti korisnika skijališta i uvek su tu da priskoče u pomoć. Redari imaju obavezu da svakog ko se ne pridržava pravila upozore, a ako se i nakon upozorenja nastavi sa ugrožavanjem bezbednosti uslediće oduzimanje ski karte.
Veoma važan bezbednosni segment je rad instalacija u određenim vremenskim prilikama. Bezbednost skijaša i bordera je apsolutni prioritet i u skladu sa tim instalacije prestaju sa radom kada vremenske prilike to nalaži, pre svega određena brzina vetra.
Informacije radi, propisane maksimalne bezbedne brzine vetra koje ski- instalacije na Kopaoniku mogu da podnesu, a koje su propisali proizvođači su:
Ski-lifovi (tanjirače i sidra): 12 do 15m/s
Fiksne žičare: 16m/s
Žičare sa haubama: 18m/s
Gondola: 18m/s
Isklopive žičare: 20m/s
Većina ski- instalacija ima sopstvene merače brzine vetra. Na osnovu očitanih podataka se odlučuje da li se puštaju u rad. Zavisno od lokacije instalacije, može biti velika razlika u brzini vetra, odnosno u mogućnosti da se instalacija pusti u rad. Neke su u zavetrini (npr. Malo jezero, Krst i sl.), a neke su izložene jakim udarima (Pančićev vrh, Gondola i sl.).
Ono što skijaše najčeće zbuni je zvaničan RHMZ podatak o brzini vetra sa Sunčane doline, koji je uvek daleko niži u odnosu na vrhove Suvo rudište, Karaman greben, Mali karaman i Gobelja. Zato je najbolje pogledati jutarnji izveštaj u našem ski infu gde su navedeni podaci o brzini vetra za najviše vrhove Kopaonika.
Posebno napominjemo da JP Skijališta Srbije, pre svega nisu ovlašćena, nemaju mogućnost, ni obavezu prevoza skijaša ni na jedan način osim skijaškim instalacijama. Ski-karta podrazumeva mogućnost korišćenja čitavog sistema ski- instalacija u ski centru Kopaonik, a ulaz u sistem skijališta je moguć na više mesta i to: Sunčana dolina, centar, Mali karaman, Marine vode, Jaram, Gobelja i Brzece.
Takođe, apelujemo na sve skijaše i bordere da ski karte kupuju isključivo na prodajnim mestima Skijališta Srbije ili preko veb prodavnice Skijališra Srbije. Svaka ski karta kupljena na ovaj način podrazumeva osiguranje od povreda na skijalištu. kupovinom ski karata na neregularan i protivzakonit način korisnik, osim što čini ozbiljan prekršaj, gubi sva porava u vezi osiguranja i takva ski- karta će biti oduzeta", navedeno je u saopštenju.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Od 10. aprila EES sistem na granicama EU stupa na snagu u punom kapacitetu te mnogi strahuju od gužvi tokom sezone letovanja jer izgleda da najavljenog odlaganja primene neće biti.
Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
"Nisam ni znala kako je to još od ranih dvadesetih, pa čak i ranije, jer sam uvek imala momke. Uvek je neko bio u mom životu", nikad iskrenija je Džej Lo.
Influensere čije objave o sukobu u Iranu narušavaju pažljivo izgrađenu sliku Dubaija kao bezbednog utočišta čeka sudbina "strašnija od ičega što mogu da zamisle", upozorio je britanski advokat koji je i sam bio pritvoren u tom gradu.
Umetnički kolektiv iz Njujorka MSCHF izazvao je negodovanje aktivista za prava životinja svojim najnovijim performansom u okviru kojeg je na prodaju ponudio tele rase Angus u obliku burgera i kožnih torbi, prenose danas mediji.
Ekskluzivno ostrvo Indijan Krik u Majamiju, poznato kao "Bunker milijardera", godinama privlači najbogatije ljude na svetu zahvaljujući vrhunskoj bezbednosti, privatnosti i luksuznim vilama na ogromnim parcelama uz more.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
