Iz Instituta GAP poručuju da je reč o posledicama ekonomskih mera EU, a analitičari tome pridodaju i sve veći uvoz i inflaciju.Iz tzv. Vlade Kosova u tehničkom mandatu poručuju da je sve u najboljem redu. BDP u drugom kvartalu porastao na 4, 58 odsto."U poređenju sa drugim kvartalom 2024, kada je rast bio 4,32 odsto, jasno je da imamo ubrzanje. I ovoga puta, činjenice i brojke demantuju tvrdnje opozicije o ekonomskom pravcu Kosova", tvrdi ministar finansija u tehničkom mandatu Hekuran Murati.Citira podatke Agencije za statistiku o ekonomskom rastu: u građevini 4, 15 posto, finansijskim i osiguravajućim delatnostima - 8, 79 posto, prerađivačkoj industriji 3, 34 procenta...Murati zapravo demantuje niz ekonomista. Među njima je i Safet Grdžaliju koji tvrdi da vlada u tehničkom mandatu preuveličala ekonomski rast.Navodi da je inflacija, umesto zvaničnih 4, 5 odsto, u stvarnosti - dvocifrena.I prema analizi instituta GAP lažna država Kosovo se suočava s ozbiljnim finansijskim i političkim posledicama mera EU uvedenih juna 2023.Preciziraju: od tada do danas obustavljeno više od 613 miliona evra, uglavnom preko programa IPA i Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).Koordinatorka GAP-a Rona Žuri izjavila je da je 7,1 milion evra izgubljeno nakon što je za nekoliko IPA 2020 projekata istekao rok, a da su najviše pogođeni projekti u oblasti životne okoline, energetike, digitalizacije i kulture.Istovremeno, prema statističkim podacima od januara do septembra ove godine, tzv. Kosovo je uvezlo robu u vrednosti većoj od pet milijardi evra, odnosno za pola milijarde više nego u istom periodu prošle godine.Dijalog i poslediceProgramski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn je direktna posledica ekonomskih mera EU sve veći uvoz koji je, ilustruje, prošle godine bio u razmeri 7:1 u odnosu na izvoz.Ovaj analitičar je uveren da tzv.  Kosovo bez normalizacije odnosa sa Zapadom, ali i povratka dijalogu, ne može da računa na veća ulaganja iz EU."Privreda je, kada govorimo o izvozu i ekonomskoj razmeni u najvećoj meri povezana sa EU i sa državama regiona. Sektori koji tradicionalno obeležavaju izvozni sektor Kosova su metali, rude i minerali. Ti sektori su do sada najviše izvozili iako je kosovska ekonomija u velikom delu zavisna od uvoza. Taj odnos je u 2024. otprilike bio 7:1 u korist uvoza", ističe Milić.Dodaje da je za tzv. Kosovo najveća barijera za veću međunarodnu pomoć činjenica da nema status kandidata za EU."U slučaju dobijanja statusa kandidata ta pomoć bi se značajno uvećala. Naravno, to podrazumeva da bi se smanjila politička izolacija koja trenutno postoji u međunarodnoj sferi, prvenstveno od zapadnih država. Kada bi se ti odnosi normalizovali, onda bi trenutni okvir za pomoć bio solidan. Ali, tek sa sticanjem statusa kandidata pomoć bi se uvećala", ističe Milić.Tu prevashodno misli na IPARD program, ali i neke druge - predpristupne fondove.Naglašava da je za ukidanje kaznenih mera EU potrebno da nova kosovska vlada ponovo uspostavi dijalog sa Briselom, a zatim i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.To bi, precizira podrazumevalo i izbegavanje eskalatornih mera Prištine."One su i generisale taj vid međunarodne izolacije, odnosno sumnje zapadnih država, pa i mere EU. U suštini, normalizacija odnosa sa Zapadom i nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, to su glavni uslovi da bi se sve vratilo u prethodne, predviljive tokove", smatra Milić.Cena tvrdoglavostiPredsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini ističe da je tzv. Kosovo jedino na Zapadnom Balkanu zavisi 87 odsto od uvoza proizvoda.Istovremeno, naglašava da je zbog tvrdoglavosti i grešaka u koracima vlade, tzv.  Kosovo suočeno i sa sankcijama EU i SAD, a da cenu plaćaju svi građani."Kosovo je jedina zemlja na Balkanu koje skoro 87 odsto zavisi od uvoza. U ovoj godini mi ćemo uvoziti skoro sedam milijardi evra robe od različitih država. Toliko gotovih para ćemo 'izvesti' van Kosova. Kosovo nema strategiju kako da se poveća domaća proizvodnja i mi zato zavisimo od stranih proizvoda", naglašava Šahini za Kosovo onlajn.Podseća da je pod kaznenim merama i EU, ali i SAD."U ovom periodu imamo kaznene mere i od EU, a gde su gubici skoro milijardu evra. To trpe svi građani Kosova, i privreda, administracija, privatni sektor... Sada imamo i druge sankcije, od SAD. Kosovo je sada u rangu kao Rusija, Belorusija i Kina. Kosovo je četvrta država koja ima mere od SAD, posebno nakon suspenzije strateškog dijaloga. To će jako uticati i na naše poslove i na investicije na Kosovo. Vlada Kosova pravi greške u koracima, a te greške mi plaćamo kao građani", istiće Šahini.Podseća da je EU uvela kaznene mere tzv.  Kosovu zbog ponašanja Aljbina Kurtija, a da posledice trpe svi građani."Jako je teško ukinuti neke mere kada se donesu. Ali, te mere su od početka bile teške. Ne kažem da nisu donete pravedno, ali EU te mere nije preduzela protiv građana Kosova nego protiv premijera Kosova koji se ponašao tvrdoglavo prema međunarodnoj zajednici, i Evropljanima i Amerikancima. A građani najviše osećaju te mere", poručuje Šahini. Strane investicije i doznakeIstraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da se suština ekonomije pretvorila u uvoz i doznake dijaspore, a da je jedna od posledica mera EU i nedostatak direktnih stranih investicija."Bez direktnih stranih investicija ni jedna ekonomija u razvoju ne može da napreduje. Izostanak tih investicija, izostanak evropske pomoći kao vid sankcija koje Kosovo trpi od strane EU, direktno utiču na ekonomski razvoj. Dakle, ne razvija se infrastruktura, ne razvija se tržište, ne razvijaju se mala i srednja preduzeća. Uvoz i strane doznake kosovskih građana iz inostranstva postaju suština ekonomija što je neodrživo na duže staze", ističe Vujinović za Kosovo onlajn.Predstavnici EU najavili su postepeno ukidanje kaznenih mera tzv.  Kosovu, a Vujinović naglašava da će se to dogoditi tek kada zvanična Priština ispuni veoma jasne zahteve Brisela iz juna 2023. godine: slobodne izbore i smanjenje tenzija na severu Kosova, ali i promenu odnosa prema srpskoj zajednici i formiranje ZSO.Dodaje da je problem što se od svih mera EU donekle sprovode samo neke finansijske."Od svih tih mera suštinski samo je mera koja je finansijska - sprečavanje da fondovi finansiraju projekte na Kosovu zaista se i poštuje, a sve ove političke mere, manje ili više zavisno od lidera na evopskom nivou. Vidite, Osmani je bila u Koperhagenu, a ona po tim merama ne bi smela tamo da bude. Tamo su bili evropski zvaničnici sa kojima ona ne sme da komunicira zbog tih mera“, smatra Vujinović.Otuda snagu mera EU ne vidi toliko u „nefinansijskom“ delu sankcija koliko u oslobađanju zarobljenih sredstava iz raznih fondova.To je, precizira, moguće tek kada tzv.  Kosovo ispuni jasne zahteve Brisela."Suština je samo da se odobre finansijska sredstva koje je zaista potrebno za preživljavanje kosovske ekonomije, a za to je potrebno da imamo slobodne izbore na severu Kosova, smanjenje političkog nasilja nad sprskom zajednicom i ZSO“, zaključuje Vujinović.  
8.10.2025.
16:46
Crna rupa Evrope: Kurti ih je unišito za sva vremena – Priština pod stegom EU i SAD
I dok zvaničnici pričaju o ekonomskom rastu, stručnjaci upozoravaju da se Kosovo suočava s ozbiljnim finansijskim i političkim problemima.
Izvor: Kosovo online/Đorđe Barović
Podeli:
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar