Da li ćemo ikad biti snažni kao naši preci?

Međutim, pre nego što je čovek počeo da se bavi poljoprivredom, on je bio lovac i sakupljač, što znači da je njegov opstanak direktno zavisio od njegove brzine i fizičke spremnosti. Dakle, naši daleki preci, bili su daleko aktivniji od nas.

Prelazak na poljoprivredu ljudima je dao energiju i vreme da sagrade društvo, onakvo kakvo je danas, ali nove studije objavljene u Proceedings of the Natural Academy of Sciences pokazuju da smo zbog napretka morali mnogo toga da žrtvujemo.

Poljoprivreda nam je dala stabilan izvor hrane, ali nam je skelete učinila daleko slabijim.

Ljudske kosti imaju manju gustinu u odnosu na kosti ostalih primata s kojima delimo pretke.

Moderni ljudi imaju manju gustinu koštane srži u zglobovima, što su pokazala skeniranja preseka zglobova donjih i gornjih ekstremiteta šimpanzi, orangutana sa Bornea, neandertalaca, parantropus robustusa i nekoliko vrsta australopitekusa.

Moderni ljudi su u odnosu na sve njih imali 50 do 75 odsto manju gustinu koštane srži, a neki hominidi i šimpanze imali su čak dvostruko veću gustinu u poređenju sa savremenim čovekom.

Naučnici su otkrili da su naši skeleti bili mnogo snažniji do pre 12.000 godina, kada smo počeli da se bavimo poljoprivredom.

U drugoj studiji, istraživači su pretpostavili da je za smanjenu gustinu kostiju kriva smanjena fizička aktivnost, nakon prelaska na poljoprivredu.

Oni su poredili koštanu srž ratara koji su živeli pre oko 1.000 godina, sa onim koji su živeli na istoj lokaciji, ali mnogo ranije, oslanjajući se na lov i sakupljanje plodova.

Analize su pokazale da su lovci-sakupljači zadržali snažne kosti, jer su više šetali, dok su poljoprivrednici i pored gotovo iste hrane, imali znatno slabiji skelet.

Ako je sedenje krivo zbog slabijih kostiju modernog čoveka, koje su sklone pucanju i osteoporozi, da li to znači da možemo da ih ojačamo ugledajući se na naše pretke?

Kolin Šo, autor druge studije sprovedene na Kembridžu, smatra da možemo.

“To što smo ljudi, ne znači da možemo biti snažni kao orangutani, jer ne pružamo svojim kostima dovoljno napora. S godinama, kosti postaju još krtije i lakše pucaju, što se nije dešavalo našim precima”, kaže Šo.

Međutim, bilo bi potrebno da celi život posvetimo oponašanju lovaca-sakupljača, ukoliko bismo želeli da imamo snažne kosti kao oni.

Dakle, čak i ako bismo teoretski mogli da steknemo njihovu snagu, teško da bi iko to uspeo da izvede u praksi.

Šo kaže da će se u sledećoj studiji baviti analizom tela maratonaca, kako bi proverio kako intenzivna aktivnost utiče na njihove kosti.