Da li u Srbiji shvataju koncept wellnesa?

Na ova i slična pitanja pokušalo je da odgovori najnovije istraživanje ekspertskog centra McCann Truth Centrala koje je sprovedeno u Srbiji. Inače, ovo istraživanje deo je globalnog istraživanja koje se na različite teme sprovodi na globalnom nivou. Naša zemlja ove godine je učestvovala uz desetak drugih zemalja u istraživanju o wellnesu što pruža mogućnost upoređivanja podataka sa drugim zemljama, kao i mogućnost upoređivanja rezultata sa onim dobijenim na svetskom nivou.

Pre svega, začuđujući je rezultat da građani Srbije ne razumeju koncept wellnessa i skloni su da ga poistovete samo sa fizičkom aktivnošću. 40 odsto ispitanika na svetskom nivou navodi fizičku aktivnost kao najbitniji faktor za wellness. U Srbiji je ovaj procenat izrazito visok i iznosi čak 83 odsto. Međutim, njih čak 53 odsto kaže da nikada ne vežba ili to radi samo jedanput mesečno. Kao razlog za nedovoljno upražnjavanje fizičke aktivnosti naši ispitanici najčešće navode nedostatak vremena, a zatim sledi nedostatak volje, odnosno lenjost. Manji procenat kao razlog navodi da nema sa kim da vežba. Sa druge strane, oni koji vežbaju, većinom to rade zbog trenutnih benefita, čak njih 72 odsto, dok samo 28 odsto vežba da bi se osećali bolje u budućnosti.

„Koncept wellnessa je prilično složen i podrazumeva psiho-bio-socijalni sklad pojedinca. Istraživanje pokazuje da većina nas ne razume koncept wellnessa i da mu pristupamo parcijalno i površno. Dve stvari su ključne za postizanje wellnessa: znanje šta sve utiče na naš wellness i volja da ono što znamo i primenimo. Istraživanje potvrđuje da trenutno u Srbiji ne postoji ni jedno ni drugo“, kaže Željka Mićić, menadžer za analitiku i razvoj u ekspertskom centru McCann Truth Central i dodaje: “Kao nacija smo skloni da uzroke za postizanje većeg nivoa opšteg psihofizičkog blagostanja prvenstveno tražimo u spoljašnjim faktorima. Po mišljenju naših ispitanika neprijatelj broj jedan za postizanje wellnessa je ekonomska situacija, odnosno nedostatak novca. Međutim, kada su pitani da navedu šta sve rade za svoj lični wellness, shvatili smo da wellness zapravo najčešće čine male stvari za koje nije potrebno mnogo novca, ali je potreban trud i čvrsta volja”.

I u svetu i u Srbiji, optimalne godine za postizanje wellnessa su tridesete (34 globalno, 32 Srbija, dok je u Turskoj to 23, a u Japanu 44 godine). Zemlje u kojima je wellness na najvišem nivou, prema mišljenju ispitanika globalnog istraživanja, jesu Japan, Kina, Švajcarska i SAD. Interesantno je da se i globalno i lokalno smatra da je ženama lakše da postignu stanje opšteg blagostanja nego muškarcima.

Optimalan indeks telesne mase (BMI) u mnogim zemljama je atribut koji najbolje oslikava osobu koja se dobro oseća. U Srbiji ovaj pokazatelj nije visoko na listi indikatora wellnessa. Očigledno da postoje kulturološke razlike u tome kako se vidi osoba koja se oseća dobro – u Japanu se, na primer, veći naglasak stavlja na “sjaj u očima”, dok se u Kini mršava figura još uvek povezuje sa siromaštvom, pa je zaobljena figura odraz zdravlja. U Velikoj Britaniji, SAD i Južnoafričkoj Republici ljudi veruju da je lakše postići osećaj opšteg blagostanja organizma bez roditeljstva, a u Kini i Japanu smatraju da se opšte blagostanje postiže sa decom. U Srbiji su mišljenja podeljena, pa je jednak procenat onih koji se slažu sa obe tvrdnje. Za stanovnike Srbije porodica je najvažniji oslonac za vođenje zdravog života, slede prijatelji, a tek onda lekari.

Iako smatramo da se zdravo hranimo, stručnjaci i statistički podaci pokazuju da je gojaznost kod nas u porastu (naročito kod dece), a procenat kardiovaskularnih oboljenja, u čijoj osnovi leži nezdrava ishrana, vrlo je visok. U Srbiji ima dosta umereno gojaznih ljudi, naročito među muškarcima.

Dobijeni rezultati ukazuju da građani Srbije ne razumeju koncept wellnessa, ali i što je još mnogo bitnije, da malo obraćaju pažnju na postizanje psiho-fizičkog blagostanja, bilo kroz fizičke aktivnosti, zdravu i pravilnu ishranu i generalno rad na svom psihičkom i mentalnom zdravlju.