Reditelj filma koji je posvađao Hrvate i Srbe: "Dara iz Jasenovca" nije antihrvatski film

Od petka je počeo da se daje u SAD, a srpski mediji pišu da je tokom prvog vikenda zabeležio odličnu gledanost i najveću prosečnu zaradu u odnosu na broj bioskopa u kojima se prikazuje. Film je srpski kandidat za Oskara za strani film. Oko njega ne prestaju da se lome koplja i u Hrvatskoj i u Srbiji. Prati sudbinu devojčice Dare i njene porodice u vreme Drugog svetskog rata, neposredno nakon ustaško-nemačke ofenzive na Kozari, kada su mnoga deca odvedena u Jasenovac pa u logor Stara Gradiška.

Režiju potpisuje Predrag Gaga Antonijević, a scenario Nataša Drakulić, koja je u svojoj 16 godini s roditeljima napustila Hrvatsku za vreme akcije Oluja. Ovaj dvojac zadužen je i za popularne serije "Ubice mog oca" i "Državni službenik" čija svaka sezona u Srbiji obori rekorde gledanosti. Režiser Antonijević važi za Srbina s najboljim vezama u Holivudu (prijatelj mu je veliki Oliver Stoun). U Ameriku je otišao 1991, nakon što je u Jugoslaviji snimio filmove "O pokojniku sve najbolje" i "Balkan Express". Pre snimanja Dare, u leto 2019, na konferenciji za novinare u zgradi Vlade Srbije rekao je da su Srbi na ovaj projekt čekali punih 75 godina.

Prvi intervju za hrvatske medije dao je Slobodnoj Dalmaciji, a na pitanje kako je došao na ideju da snimi "Daru iz Jasenovca", odgovara:

"Mi smo ga već dugo vremena hteli napraviti budući da do sada nije bilo igranog filma ove tematike. To je izuzetno bolna tema koja na neki način obeležava odnos Hrvatske i Srbije. Veoma mi je žao što film nije snimljen pre 50 godina jer progovara o zajedničkoj rani, prošlosti i suživotu. Da je proizveden ranije, možda bi se te rane iscelile."

Na pitanje da li prati polemike koje su se stvorile u Hrvatskoj i Srbiji, odgovara da prati te da je "najgore što se umešala politika pa je film postao kolateralna žrtva usijane atmosfere".

Foto: Printscreen/O2 TV (Arhiva)

"To sam i očekivao, jer preteška je to tema i jasno mi je da je do toga moralo da dođe. Ali film će ostati, možda ćemo ga jednom pogledati u miru, neopterećeni političkim aspektima."

Upitan misli li da će to dodatno produbiti sukobe Srba i Hrvata i dirnuti stare rane, odgovara:

"Mislim da se to ne bi trebalo dogoditi. Vodili smo računa da ne bude tako. Proverili smo sve istorijske i pravne činjenice i nema događaja koji bi bili plod fikcije. Sve je jasno dokumentovano i u tom smislu smatramo da istina ne može biti nikakva propaganda".

Možda se nekome ne svidi što je tako bilo, dodaje Antonijević, ali misli da je za sve "nas bolje da počnemo da govorimo tome i raspravljamo šta je bio Jasenovac".

"Čuli ste sigurno za kritike koje dolaze iz SAD-a, gde pišu da je to propagandni, antikatolički i antihrvatski film. Odgovorno tvrdim da film apsolutno nije antihrvatski i jasno razdvaja ustaštvo od hrvatstva. Samo nedobronameran i neiskren čovek može tako nešto da izjavi. S nestrpljenjem očekujem da i vi u Hrvatskoj vidite "Daru" i sami procenite."

Kaže i da je u planu novinarska projekcija filma u Hrvatskoj kada to dopuste epidemiološki uslovi.

"Čisto da novinari vide o čemu se radi pa neka svako formira svoje mišljenje. Voleo bih da ga Hrvati pogledaju. Ali ne mogu ja da teram Hrvatsku da prikazuje 'Daru' niti to želim. Biće vam ponuđen preko redovnih distributerskih kanala, vlasnik prava za Hrvatsku je američki 101 Studios. Hoće li ga neko u Hrvatskoj uzeti nešto je na šta ne mogu da utičem. Svim ljudima dobre volje želim da ga pogledaju. Tu sam da odgovorim na svaku kritiku i zamerku jer u potpunosti stojim iza njega. Nadam se da ćemo jednom biti u mogućnosti hladne glave razgovarati o njemu."

Antonijević je tvrdio i da je njegov film "Spasitelj" iz 1998, u kojem je prikazano kako hrvatski i bosanski vojnici u Bosni likvidiraju srpske civile, u Hrvatskoj zabranilo tadašnje Ministarstvo kulture. Na pitanje da li misli da bi takva sudbina mogla da zadesi i Daru, odgovara:

"'Spasitelj' nikad nije prikazan ni u Hrvatskoj ni u Bosni. O tome su me obavestili distributeri. Film je kritikovala i tadašnja Miloševićeva vlast, za njega se i danas govori da nije dovoljno srpski. Najveći paradoks je, međutim, što je imao velikog odjeka u Americi, čak ga je jedan turski distributer prikazivao na Bliskom istoku. Iskreno vam preporučujem da ga pogledate i ne razumem odluku da se ne prikaže. Nemam sreće sa svojim filmovima u vašoj zemlji, videćemo što će biti s 'Darom'".

Foto: Profimedia

Kaže i da mu ne prete iz Hrvatske, ali da jesu Nataši Drakulić, scenaristkinji, koja je rodom iz Korenice "pa je nekome zasmetalo".

"Javljaju joj se na društvenim mrežama i to nije bila samo jedna pretnja. Sve smo predali policiji i nadamo se da će u saradnji s hrvatskim kolegama doći do tih ljudi. Po IP adresama ustanovljeno je da se nalaze u Hrvatskoj. Ne sumnjam da će toga biti još. Puno je njih koji nisu spremni da pogledaju film već odmah ovako neugodno izražavaju nezadovoljstvo i zastrašuju jednu ženu. To je nešto što nažalost ide uz ovaj film."

Navodi i da ima dosta poznanika i prijatelja u Hrvatskoj, "divnoga sveta, da tako kažem".

"Nažalost, svedoci smo da i dalje te neke ideologije prošlosti po Balkanu svima nama vise nad glavom. Vreme je da se te prošlosti krenemo oslobađati. Svi. Bilo bi suludo i netočno da se proglasi kako su svi Hrvati bili ustaše. Daleko od toga! To je istorijska činjenica i čovek dobre duše i čista srca to ne bi nikad trebalo da kaže. Žalosno je što političari, pogotovo onda kad dođu izbori, igraju na kartu ovakvih strašnih ideologija, kako bi birači glasali za njih. S time bi trebalo da se prestane, a hoće li nam to poći za rukom i kada – ostaje nam da vidimo."

Na pitanje kako komentariše američke kritičare koji pišu da je film propagandni jer mu je cilj da prikaže Hrvate kao zločince, Antonijević kaže:

"Ne postoji nikakva osnova u filmu za taj zaključak. Mogli bismo sad da pričamo o tome koliko se tu stvarno radi o filmskoj kritici, a koliko o nečijem političkom mišljenju... Bilo je i suprotnih, pozitivnih komentara, samo što se o njima ne piše".

Popularna filmska platforma IMDb nakon žestoke polemike Hrvata i Srba onemogućila je ocenjivanje filma, a pre nekoliko dana ponovno je to omogućila, jer je "Dara" počela da se daje u Americi.

Smešno mu je kaže što su neki ocenjivali film koji nisu ni gledali.

"Pretpostavljao sam da će zabraniti ocenjivanje jer je i s jedne i druge strane došlo do političkih reakcija, što je opet prebacilo pažnju sa samog filma na neki drugi teren."

Pozdravio je i snimanje filma kolegice Žbanić o Srebrenici, "o tom strašnom zločinu".

"Mi Srbi kao narod moramo da izrazimo duboko poštovanje prema tim žrtvama. Kao i kajanje za ta ubistva. U filmskom svetu ne sme da bude nikakve utakmice prema žrtvama bilo kojeg zločina. 'Darom' smo hteli da odamo počast onima koji su umrli u jasenovačkim logorima. Poštovanje svim žrtvama, ali poštovanje i srpskim žrtvama!"

Smatra i da će sada, nakon brojnih negativnih komenatara "Dara" imati malo šanse za Oskara.

"Sada će to biti teško. Pogotovo nakon napisa u američkim medijima ne bi li se time zbunili glasači. Uprkos tome film će i dalje postojati, proći će to sve, ali Dara će ostati.