Tajne organizacije u Srbiji: Apis i Crna ruka samo su vrh ledenog brega

Ako pratite drugu sezonu serije "Senke nad Balkanom" onda znate da se dobar deo radnje zasniva na delovanjima tajnih organizacija. I dok je mnogo toga od prikazanog fikcija, ima i onoga što je čista istorijska zbilja. Crna ruka, oko kog se i plete dobar deo radnje "Senki", nije bilo jedino!

Početkom 20. veka, a naročito za vreme Aneksione krize, kada je Austrougarska pripojila Bosnu i Hercegovinu, na prostoru na kome su živeli Južni Sloveni niče veliki broj organizacija i tajnih društava. Cilj nekih je bio konačno ujedinjenje sa Srbijom. Drugi su imali još i veći ideal - stvaranje zajedničke države svih Južnih Slovena - Jugoslavije

"To je bio trend tih decenija. Na primer, Mlada Bosna je bila samo jedna od mnogih nacionalno-revolucionarnih organizacija, čiji je cilj bio političko i nacionalno ujedinjenje. Samo na teritoriji Bosne postojalo ih je najmanje šest i to u Mostaru, Sarajevu, Trebinju... Sve one su se borile protiv okupacije i potom pripajanja Bosne i Hercegovine Austrougarskoj - objašnjava za Istorijski zabavnik istoričar Dobrica Jovičić.

Najveći trag u istoriji, svakako je ostavila Mlada Bosna i njen član Gavrilo Princip koji je, 28. juna 1914. godine, ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda što je Austrougarska iskoristila kao povod da započne Prvi svetski rat.

O umešanosti jedne druge tajne organizacije - Crne ruke i njenog vođe Dragutina Dimitrijevića Apisa, u Sarajevski atentat dugo se spekulisalo. Crna ruka, tajno društvo osnovano pod imenom Ujedinjenje ili smrt, bilo je nadaleko poznato po Majskom prevratu - atentatu na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu 1903. godine kada je u Srbiji ponovo na vlast dovedena dinastija Karađorđević.

Nikada nije dokazano da je Apis organizovao Sarajevski atentat. Prema nekim navodima, on čak nikada nije sreo glavne učesnike atentata - Gavrila Principa, Trifka Grabeža i Čabrinovića, iako pojedini članovi Crne ruke jesu sarađivali sa članovima Mlade Bosne, a bilo je i onih koji su bili pripadnici obe organizacije.

"Nikada nije do kraja razjašnjeno ko je sve organizovao Sarajevski atentat. Verovatno je Apis bio taj koji je vukao sve konce, ali on je bio pravi obaveštajac onog vremena i dobro je krio svoje tragove, pa o njegovim planovima i danas malo znamo", ističe Jovičić i dodaje da su upravo zahvaljujući atentatima koji su bili glavno sredstvo delovanja za članove ove dve organizacije, one postale toliko poznate i upamćene i do današnjih dana.

Ilustracija, srpski rezervisti, 1914. godina/Foto: Getty/Central Press / Stringer

Ipak, Mlada Bosna i Crna ruka nisu bile jedine! Na Balkanu je u isto vreme funkcionisalo mnogo udruženja i tajnih društava sa istim ciljem - konačnim oslobođenjem od tuđinske vlasti. Ovo su neka od njih:

Narodna odbrana

Narodna odbrana je bila nacionalna organizacija u Kraljevini Srbiji osnovana 1908. godine u Beogradu u znak protesta protiv nelegalne aneksije provincije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske. Ova organizacija je iz Kraljevine Srbije u Bosnu slala odrede radi borbe protiv Austrije, a za vreme Balkanskih ratova preko ove organizacije su regrutovani dobrovoljci za borbu u Makedoniji.

"Omladinski ogranak ove grupe bila je organizacija Dušan Silni. Reč je bila o velikom i dobro organizovanom društvu. Kada su Austrougari poslali ultimatum Srbiji, stavka 2 tog dokumenta je zahtevala raspuštanje Narodne odbrane i konfiskaciju njenih sredstava za propagandu. Znači da je reč bila o veoma uticajnom društvu", priča Dobrica Jovičić.

Srpska vlada je u svom odgovoru navela da nema nikakvih dokaza da je ovo društvo učinilo ma kakvo krivično delo, ali da će, ako se tako nešto dokaže, raspustiti Narodnu odbranu. Ipak, za tim na kraju nije bilo potrebe jer je Austrougarska odbila predloge Srbije i uskoro objavila rat.

Slovenski jug

O udruženju Slovenski Jug danas se veoma malo zna. Stvoreno je u Makedoniji 1902. godine.

"Ako je Narodna odbrana imala za cilj borbu protiv Austrougarske, onda je Slovenski Jug borbu vodio protiv Turaka. Ima podataka da su pripadnici ove organizacije u prvo vreme sarađivali sa Bugarima koji su takođe želeli nezavisnost, ali su kasnije postali neprijatelji", kaže Jovičić i dodaje da je nakon oslobođenja od Turaka bilo predviđeno priključenje Srbiji.

Bela ruka

Većina ljudi zna za postojanje Crne ruke, ali da li ste znali da je postojala i Bela ruka?

"Bela ruka je bila tajna oficirska organizacija u Kraljevini Srbiji, nastala kao suparnička grupa Crnoj ruci. Osnovao ju je general Petar Živković koji je kasnije, tokom šestojanuarske diktature, bio predsednik Vlade. Članovi ove grupe su blisko sarađivali sa prestolonaslednikom, a kasnije i sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem čija su sva dela odobravali i pružali mu podršku u borbi protiv radikalske vlade Nikole Pašića", objašnjava istoričar Jovičić.

Smatra se da je ovaj neformalni krug oficira osnovan 1912. godine, nadživeli su Crnu ruku koja je zvanično nestala na Solunskom frontu 1917. godine i nastavili da postoje sve do posle Drugog svetskog rata i promene vlasti u Jugoslaviji.

Društvo Sveti Sava

Za razliku od većine pomenutih društava i organizacija kojima je atentat bio glavni metod rada, društvo Sveti Sava se pre okretalo prosveti i obrazovanju stanovništva koje nije živelo na prostoru Srbije.

Organizator Društva Svetog Save bio je Svetomir Nikolajević, ugledni profesor opšte istorije i književnosti na Velikoj školi i veliki poznavalac prošlosti balkanskih naroda. Glavni zadaci Društva bili su usmereni ka Staroj Srbiji i Makedoniji. Najveći uspeh društvo je imalo dok su književnici Branislav Nušić i Milan Rakić bili konzuli u Bitolju.

"Članovi 'Svetog Save' su primenjivali drugačije metode od ostalih društava onog vremena - slali su učitelje u sela u kojima je bilo Srba i otvarali škole kako bi se deca učila našoj kulturi i jeziku, kako bi rasla sa svešću da su Srbi", ističe Jovičić i dodaje da su se u nekim slučajevima ovakvi metodi pokazali mnogo efikasniji od atentata i političkih ubistava.