Gde se zapravo krije grob Aleksandra Velikog?

Aleksandar Makedonski, poznatiji kao Aleksandar Veliki rođen je u Peli, današnjoj Grčkoj 356 godine pre nove ere. Aristotelov učenik, kasnije kralj Makedonije, severne države antičke Grčke do svoje 30. godine stvorio je jedno od najvećih imperija u antičkom svetu koje se protezalo od Grčke preko Egipta do granice sa Indijom. I dan danas se smatra jednim od najuspešnijih komandanata, a bio je ideal mnogih vojskovođa koji su sanjali njegovu slavu i uspeh. Preminuo je u 32. godini u Vavilonu 323 godine p.n.e., a uzrok smrti je i dalje pod velom tajne. Postoji više verzija: da je preminuo nakon što je popio pun bokal vina i osetio jak bol u stomaku, ali i od od malarije, kao i trovanja od strane sopstvenih generala.

Da nije bilo zapisa Plutarha, Diodora i Arijana malo bi se znalo o njegovom životu danas. Istoričari tvrde da postoje zapisi koji svedoče da su se Aleksandrovi generali dve godine nakon njegove smrti svađali oko toga ko će da preuzme telo i gde će ono biti sahranjeno. Neki su želeli da to bude u Makedonji, ali Ptolemej, vojskovođa i blizak prijatelj Aleksandra Velikog želeo je da on bude sahranjen u Egiptu.

Aleksandrovo telo je, navodno, tokom te dve godine bilo balzamovano, a zlatne kočije su izgrađene kako bi se ono transportovalo. Dve godine kasnije, počeo je put od Vavilona do hrama egipatskog boga Sunca Amuna Ra. Kočiju je pratila garda, ali i vojnici koji su prohodili put. Međutim, prema spisima istoričara Diodora sa Siclije (prvi vek p.n.e.) negde na granici Sirije i Egipta, njih je zaustavio Ptolemej koji je „ukrao“ telo i prebacio ga u Aleksandriju.

Portret Aleksandra Velikog, oko 330. godine p.n.e. (Foto: Gettyimages)

Iako je tačna lokacija groba već dva milenijuma prava misterija, postoje zapisi da je nekoliko bitnih ljudi posetilo Aleksandrov grob – Julije Cezar, Kleopatra, Oktavijan, Kaligula, Hadrijan... Štaviše, 199. godine Aleksandrov navodni grob je zapečatio rimski car, Septimus Severus u Aleksandriji. Navodi se i da su 215. godine neki predmeti iz njegove grobnice premešteni. A onda su 1491. godine Leon Afrikanac i Al-Masudi pisali u svojim delima da su posetili Aleksandrov grob. Dakle, nema sumnje da je previše istorijskih podataka iz različitih perioda svedočilo da se njegov grob nalazi upravo u Aleksandriji, a i nije nemoguće – Aleksandar je imao snažne veze sa Egiptom, proglašen je faraonom, posebno nakon što je porazio persijskog imperatora Darijusa i oslobodio Egipat persijske vlasti.

Sa ovim tvrdnjama slaže se i grčki arheolog Lijana Suvalci, koja je specijalizirala istoriju Aleksandra Velikog. Ona takođe smatra da je Ptolemej ispunio svoju, ali i Aleksandrovu želju i telo prebacio u hram posvećen bogu Sunca Amunu Ra u oazi Siva što je i logično ako uzmemo u obzir da je Aleksandar verovao da je Zevsov sin.

Aleksandar Makedosnki na svom konju, oko 330. godine p.n.e. (Foto: Gettyimages)

Proročanstvo Amuna je bilo od velike važnosti za antički svet, posebno za Grke. Predanja kažu da je Aleksandru to bila direktna potvrda da je Zevsov sin. Još 1984. godine ona je tražila od egipatskih vlasti da započne istraživanje oaze Siva, koja se nalazi 50km od granice sa Libijom i 569 km od Kaira. Tek nakon pet godina dobila je dozvolu, a već nakon nedelju dana iskopavanja došla je do spektakularnog otkrića – ona i njen tim pronašli su dve statue lava postavljene na nešto što je izgledalo kao ulaz u jedno veliko i važno zdanje. Tokom narednih nekoliko godina došli su do saznanja da je to zdanje zapravo antička kraljevska grobnica koja se protezala na 525 kvadratnih metara. Jedan od natipsa za koji veruje da ga je napisao upravo Ptolemej daje uputstva da se tu transportuje telo, iako se nigde ne navodi ime pokojnika.

Nažalost, loši odnosi Grčke i Egipta povodom ovog pitanja doveli su do toga da je Lijana morala da obustavi iskopavanje. U jednom intervjuu za grčku televiziju, ona je pomenula da je dok je boravila u Egiptu, izraelski ambasador posetio oazu u društvu grupe naučnika. Priznao joj je da je to veliko otkriće koje može da promeni političku situaciju u Egiptu i naruši odnose mnogih zemalja. Rekao joj je da, pošto ima hrabrosti da se bori za istinu, nekada mora prihvatiti da onaj koji otkrije istinu na kraju i plati.

Danas je navodna grobnica Aleksandra Velikog pod nadzorom egipatskih vlasti, a niko ne može da je poseti bez dozvole vlasti.