Kenedijevi: Prokletstvo moćne dinastije

Jedan hitac je predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija pogodio pravo u vrat i probio mu dušnik. Prvi je reagovao Klint Hil, agent Tajne službe. Hil je u želji da zaštiti predsednika iskočio iz automobila koji je bio u pratnji i dotrčao do predsedničke limuzine. Ali bilo je kasno. Metak iz puške Kenedija je u međuvremenu pogodio u glavu.

Džeki Kenedi, prva dama, nakon drugog pucnja pokušala je da se izvuče iz limuzine, ali ju je Hll vratio nazad. Kenediju, nažalost, nije bilo pomoći.

Kobnog 22. novembra Kenedi je posetio Dalas u predizbornoj kampanji 1964. godine. U trenutku atentata u zgradi Teksaškog skladišta školskih knjiga nalazio se bivši marinac Li Harvi Osvald. Oko podneva, pola sata pre nego što je ispaljen prvi metak, jedan od kolega Osvalda je video na šestom spratu. Odmah nakon atentata opis osumnjičenog objavljen je putem radija.

Nekoliko blokova dalje Osvalda je video policajac J.D. Tipit. U trenutku kada ga je Tipit pozvao, Osvald je izvadio pištolj i ubio policajca. Konačno je uhapšen malo više od jednog sata nakon ubistva.

Tvrdio je da nije kriv, ali nikada nije imao priliku da se brani pred sudom. Dva dana nakon atentata, policajci su Osvalda vodili kroz podrum sedišta policije kako bi ga premestili u okružni zatvor. Podrum je bio prepun novinara, uključujući i TV-ekipe koje su direktno prenosile događaj.

I dok je Osvald u pratnji policije prolazio kriz podrum, Džek Rabi, vlasnik lokalnog noćnog kluba, iznenada je ispalio hitac iz pištolja i pogodio ga u stomak.

Foto: Gettyimages

Od ubistva Kenedija prošlo je više od 50 godina, a mnogi Amerikanci još ne veruju da je Osvald krivac za smrt 35. predsednika SAD.

Različite teorije zavere pronašle su krivce za ubistvo u mnogim organizacijama, od mafije do KGB-a i CIA. Kenedi je bio vrlo omiljen predsednik. Slavili su ga kao idola. Zalagao se za mir, ljudska prava, socijalnu i zdravstvenu zaštitu svakog Amerikanca. Bio je prvi katolik i Irac u Beloj kući.

Posebno se zalagao za prava Afroamerikanaca pa je Kongresu predložio program kojim bi im se omogućila stvarna i potpuna građanska ravnopravnost. Prema nekim teorijama upravo je taj program bio povod za atentat.

Pet godina nakon njegovog ubistva, njegov mlađi brat Robert, tada senator, započeo je kampanju za nominaciju za predsedničku trku, kao kandidat Demokratske stranke. Uprkos kasnom ulasku u trku Kenedi je brzo preuzeo vođstvo i zadobio veliku podršku članova stranke.

Ali isti dan kada je potvrđen kao kandidat demokrata za Belu kuću, i na njega je u Los Anđelesu izvršen atentat. Malo je koja porodica bila predmem tolikog obožavanja, a istovremeno doživela toliko skandala i teorija zavera kao Kenedijevi.

Postoji i teorija o tome da je cela oporodica ukleta jer, kako je 2001. napisao Edvard Klajn u knjizi "Prokletstvo Kenedijevih", zaista se postavlja pitanje zašto je uvek neko iz te porodice čim bi stigao do cilja morao da plati najvišu cenu.

Foto: Gettyimages

Postoji više teorija kako je kletva nastala. Prema jednoj, kletvu je na oca bivšeg američkog predednika Džozefa (Džoa) Kenedija, koji je navodno bio beskruplozan čovek i antisemit, bacio jedan rabin. Prema drugoj, prokletstvo seže i dalje u istoriju i pripisuju ga Tomasu Ficdžeraldu, pradedi Džona Ficdžeralda Kenedija s majčine strane, koji je “uznemirio duhove” u Irskoj.

Oni koji ne veruju u kletvu misle da je ona izmišljena kako bi se stalno držale tenzije na porodici koja je dala jednog predsednika Amerike, dva kandidata za predsednika i tri senatora. A koliko se njihovo mišljenje još uvažava videlo se i tokom nedavne prededničke kampanje kada je zgrožena istupima novoizabranog predsednika porodica Kenedi objavila otvoreno pismo Donaldu Trampu.

Džozef (Džo) Kenedi i njegova supruga Rouz imali su deveteoo dece, od kojih je čak četvoro tragično stradalo. Godinama pre nego što su ubijeni Džon i Robert, život je izgubio njihov najstariji sin - Džozef Kenedi Jlađi - u kojeg je porodica polagala političke nade i verovala da će upravo on postati predsednik Amerike.

Ali taj plan je prekinut 1944. njegovom smrću. Poginuo je kao pilot u Drugom svetskom ratu. Bilo mu je 29 godina, a porodica nikada nije dobila njegovo telo. Četiri godine kasnije, takođe u avionskoj nesreći, poginula je sestra bivšeg američkog predsednika Kejtlin.

Stradala je u 29. godini života pri padu aviona u Francuskoj, dok je putovala iz Pariza prema Azurnoj obali. Druga sestra, Rozmeri, godinama je patila od psihičkog poremećaja pa je na predlog lekara i uz pristanak oca 1941. podvrgnuta lobotomiji.

Zahvat je potpuno onesposobio tada 24-godišnju Rozmeri. Preminula je 2005. nakon više od 40 godina vegetiranja u mentalnoj instituciji. Sedam godina pre ubistva Džona F. Kenedija, njegova supruga Džeki rodila je mrtvu devojčicu.

Godine 1963. dva dana nakon rođenja zbog problema s plućima umro je njihov sin Patrik. Život su tragično izgubili i sinovi Roberta Kenedija.

Dejvid Kenedi, koji se nikada nije oporavio od smrti oca, umro je 1984. od predoziranja kokainom, dok je drugi Robertov sin Majkl poginuo 1987. na skijanju u Aspenu. Imao je tek 39 godina. Vožnja avionom bila je kobna i za jedinog sina bivšeg predsednika 38-godišnjeg Džona F. Kenedija juniora.

On je u julu 1999. iz okruga Eseks za Nju Džersi vozio maleni avion. S njim u avionu bile su njegova žena i njena sestra. Dok su leteli nad Atlantikom, bila je noć i magla, Kenedi je postao dezorijentisan i srušio je avion u more. Niko nije preživeo nesreću. Poslednja smrt u porodici dogodila se 2012. kada je Robertova druga supruga Meri Ričardson Kenedi počinila samoubistvo vešanjem.