Gramzivi poslanici na udaru javnosti

Britanski list, koji je u javnosti pokrenuo buru pišući o naplati troškova poslanika, nastavlja da otkriva nove slučajeve zloupotrebe, koji prete da ugroze šanse premijera Gordona Brauna na sledećim izborima.

Nedeljno izdanje "Dejli Telegrafa", "Sandej Telegraf" objavio je ekskluzivni izveštaj o tome da su poslanici Šin Fejna u Severnoj Irskoj, Džeri Adams i Martin Mekginis, zajedno sa još trojicom kolega, naplatili troškove smeštaja u Londonu, iako tu nikad nisu živeli, jer odbijaju da učestvuju u radu britanskog parlamenta.

Stan u severnom Londonu, koji su Mekginis i Adams navodno delili, košta 3.600 funti mesečno, znatno više od normalne tržišne cene.

Laburistička ministarka Hejzel Bliers, nije platila porez na profit koji je dobila prodajom stana u južnom Londonu, a za čiju je otplatu na ime poreskih obveznika dobila hiljade funti, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Istragu neće moći da izbegne ni bivši premijer Toni Bler, o tome kako je finansirao svoje "multimilionsko carstvo nekretnina".

Pitanje kako je Bler uspeo da kupi kuću u centru Londona za tri i po miliona funti, što je 18 puta više od njegove premijerske plate, uvek je bilo obavijeno velom misterije, piše "Telegraf".

Spisak "krivaca" je objavljen na nekoliko strana - ima tu računa za čistačice, televizore, pelene, bombone i čišćenje dimnjaka, no najviše pažnje privlače stambeni krediti na kuće i stanove na koje poslanici imaju pravo ako im je primarna rezidencija izvan prestonice.

Mnogi su, sudeći po pisanju "Dejli telegrafa", itekako dobro zaradili menjajući i obnavljajući te tzv. "druge kuće" tokom buma na tržištu nekretnina tokom prethodne decenije.

Nadležni u Donjem domu parlamenta zatražili da se u istragu o zloupotrebi sistema uključi i policija, ali je policija saopštila da neće ispitivati same zloupotrebe, već pitanje kako je "Dejli telegraf" došao do informacija koje je objavio.

"Telegraf" je na 10 strana izneo i detalje računa koje su državnim parama podmirivali poslanici iz opozicione Konzervativne stranke.

Među robom plaćanom državnim novcem našla se i 4,47 funti (6,55 dolara) vredna hrana za pse, koju je kupila portparol konzervativaca za Vels Šeril Gilan i 25 sijalica, vrednih 115 funti (plus PDV) za privatnu kuću njenog kolege Dejvida Viletsa.

Vilets je naplatio dodatnih 80 funti "da zameni osvetljenje u kupatilu", dok je jedan od uglednijih članova Konzervativne stranke Oliver Letvin, koji je svojevremeno bio savetnik Margaret Tačer, naplatio više od 2.000 funti za popravku kanalizacione cevi ispod svog teniskog terena.

Majkl Gov član parlamentarne komisije za zdravstvo potrošio je 13.000 funti za opremanje kuće u Londonu, a potom još 13.000 za selidbu u drugu kuću.

Jedini izlaz iz krize, po mišljenju pojedinih članova gornjeg doma parlamenta, uglednih političara i akademika, na koje se poziva "Telegraf", je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kako bi se onemogućilo da skandal oko naplate poslaničkih troškova još više naškodi britanskoj politici.

Javnost je, tvrde sagovornici lista, posle obelodanjivanja podataka o načinu na koji su poslanici koristili beneficije, izgubila veru u parlament. Zato je neophodno ubrzati reformu sistema koji je sve to omogućio.

Jedna anketa, sprovedena tokom vikenda, pokazala je da labursti uživaju podršku svega 23 odsto Britanaca, što je najgori rezultat otkako je počelo ovakvo "opipavanje pulsa" javnog mnjenja.

"Tajms" je, s druge strane, prokomentarisao aferu rečima da je jasno zašto je javnost toliko zaperepašćena navodnom gramzivošću svojih poslanika, ali da se ne sme zaboraviti da oni imaju relativno skromnu platu i da je sistem dodatnih izdataka uspostavljen kako bi im pomogao da plate dodatne troškove svog posla.

List navodi da sistem predviđa da poslanici imaju dva mesta boravka i sasvim je razumno omogućiti im da žive pristojno i udobno, kao i da je sistem naplate troškova prevaziđen, te da se moraju sprovesti reforme.

Samo bi se idiot mogao kandidovati za poslanika s idejom da će se tako obogatiti. Poslanici su izabrani predstavnici naroda. Trebalo bi da budu dobro plaćeni i svakako da ne bi trebalo da zloupotrebljavaju svoje privilegije, ali pre bi na odgovornost trebalo da ih pozivamo oko jedine stvari koja je istinski važna, a to je kako obavljaju svoj posao, zaključuje "Tajms".