Ove bolesti prenose mačke, evo kako da se zaštitite

Opasne za fetus

Zoonoze su zajednički naziv za bolesti koje se šire sa životinja na ljude. Iako je reč o malobrojnim oboljenjima, koja najviše pogađaju ljubimce, pojedina mogu izazvati ozbiljne posledice i kod vlasnika. Tokoplazma gondi, parazit koji izaziva oboljenje poznato kao toksoplazmoza, prenosi se sa mačke na čoveka preko inficirane stolice. Ovaj parazit dospeva u mačji organizam ukoliko ona jede sirovo meso sumnjivog porekla. Ljubimica koja boravi u zatvorenom prostoru najverovatnije se neće zaraziti, ali zbog mačke koja voli da "luta", treba biti na oprezu, pišu Novosti.

Većina zaraženih osoba nema nikakve simptome, ali se sporadično pojavljuje moždani apsces i slepilo. Posebnu pažnju na mogućnost zaraze ovim parazitom treba da obrate trudnice, jer T. gondi napada fetus. U slučaju da se mačka zarazi ovim parazitom, obavezna je zaštita rukavicama prilikom menjanja posipa.

Mačja groznica lako se prenosi sa ljubimice na vlasnika. To je bakterijska infekcija koja se širi kad zaražena mačka nekoga ogrebe ili ujede, ili njena pljuvačka dospe na nečiju otvorenu ranu. Zaraza ovom bakterijom se manifestuje crvenilom ili otokom, a zatim i groznicom, glavoboljom, gubitkom apetita ili iscrpljenošću, pa je neophodno obratiti se lekaru.

Većina bolesti koje mačka može da dobije i prenese čoveku nastaje zbog konzumiranja sirovog mesa. Kampilobakterijska infekcija bakterijom Campulobacter jejuni je bolest koja izaziva dijareju (često krvavu), groznicu i grčeve u stomaku. Najlakši način da se vlasnik zarazi jeste dodirivanje mačjih telesnih izlučevina golim rukama i neadekvatna higijena. Zato uvek treba koristiti lopaticu za čišćenje, posle čega treba oprati ruke. Ako mačka obavlja nuždu van kutije sa posipom, to mesto treba očistiti papirnim ubrusima i dobro isprati, a potom i dezinfikovati. Osim stolicom, ova bolest može se preneti i putem vode i nepasterizovanog mleka. C. jejuni je jedan od glavnih uzročnika bakterijskog gastroenteritisa i lako se prenosi na članove iste porodice, ili među decom u predškolskoj ustanovi.

Đardija se može dobiti na više načina, ne samo od mačke, već i od bilo koje druge životinje. Kao parazitska dijareja, prenosi se putem zaražene stolice ili vode. Ako vlasnik primeti da mačka ima mekanu, penušavu, bledo obojenu ili masnu dijareju, sa viškom sluzi i izuzetno jakim mirisom, odmah treba da je odvede veterinara.

Uporni "podstanari"

Usvojeno mače ili već odrasla mačka trebalo bi da budu podvrgnuti, između ostalog, i analizi kojom će se ustanoviti da li su u novi dom doneli i "podstanare" u vidu glista. Ovi organizmi liče na okrugle crve, a ona koja se obično nalazi u mačjem organizmu je Tokocara cati. Vlasnik i ljudi u okruženju mačke neminovno će se zaraziti glistama, naročito ako žive u ekonomski nedovoljno razvijenim oblastima, gde je higijena životne sredine loša, a dostupnost čiste vode za piće ograničena.

Ukoliko se ispostavi da mačka ima gliste, vlasnik treba redovno da briše i dezinfikuje svaku površinu koju ljubimica dodirne, kako bi se smanjile šanse za kontakt sa jajima glista. Takođe, mačka mora da dobije preparate koji efikasno i temeljno uklanjaju ove parazite iz njenog organizma.

Iako se prenosilac kožnog lišaja zove "ringvorm" (prstenasti crv), reč je zapravo o gljivičnoj infekciji koja može da zahvati kosu, odnosno dlaku, kožu i nokte, kako mačke tako i čoveka, a lako se širi sa životinja na ljude. Klasični simptomi su lezije na koži, obično na glavi, ušima i prednjim šapama. Zaraženo područje manifestuje se u obliku kruga, sa nepravilnom crvenom ivicom, čija je sredina čista i bez dlaka, a koža je suva i ljušti se.

Ako vlasnik primeti ovakve "ćelave" delove na telu ljubimice, treba momentalno da sprovede terapiju, jer se stanje brzo pogoršava. Spore "ringvorma" mogu da prežive na tkaninama i površinama do godinu dana, što znači da se ova bolest lako vraća ako se ne preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti.

Iako šuga navodno ne može da se prenese sa mačke na čoveka, to je ipak moguće. Šugarac ulazi u kožu i izaziva svrab i lezije. Tretman kod ljudi obično podrazumeva upotrebu masti kako bi se smanjio svrab, a uključuje i detaljno čišćenje i dezinfikovanje odeće i posteljine.

Foto: Thinkstock

Pregled lampom

Mačka ponekad trpi stomačne bolove zbog problema koje ima usled prisustva pantljičare ili njenih jaja u organizmu. Pouzdani znaci da mačka ima pantljičaru su mali tragovi koji liče na zrna pirinča, a pojavljuju se na mestima gde ona boravi ili se kreće, i predstavljaju deliće ovog parazita.

Mačju stolicu ne bi trebalo dodirivati golim rukama, jer je to jedan od načina zaraze salmonelom, koja se u organizam unosi i preko nedovoljno obrađenog sirovog mesa. Salmonelu mačka može da unese ako pojede neku divlju pticu ili sitnu životinju. Zato vlasnik treba da bude obazriv i ne dozvoli ljubimici da jede živu hranu van prostora u kojem živi. U tom smislu, mačka treba da ima obroke koji će se sastojati od kuvane ili proverene komercijalne hrane. Zaštitne rukavice obavezne su prilikom higijenskog čišćenja mačjeg "toaleta" posle čega treba temeljno oprati ruke.

Trihofitozu izazivaju gljivice iz roda Trichophyton koje prodiru duboko u kožu, zahvatajući područje šapa, nosnog grebena ili temena. Na koži se uočavaju kružni, blago otečeni plikovi koji se lako skidaju, ostavljajući nadutu, vlažnu i jarkocrvenu ranu. Kod ljudi, klinička slika trihofitoze zavisi od mesta koje je zahvaćeno, kao i od vrste uzročnika. Uz povišenu telesnu temperaturu, promene se pojavljuju i na glavi, u vidu manjih okruglih žarišta sa sivkastim ljuskicama, ili dublja ovalna ispupčenja sa kojih opada kosa, a na pritisak se cedi gnoj ili sukrvica. Zaražena koža svrbi i postaje crvena, sa ispupčenim ljuspastim ivicama.

Najčešći oblik trihofitoze je tzv. atletsko stopalo, ali ga ne prenose životinje, već se čovek zarazi zbog loših higijenskih navika. Zaraza se s nogu prenosi i na ruke.

Bolest mačje ogrebotine zahvata osobu koju ugrize ili ogrebe mačka zaražena bakterijom Bartonella henselae. Simptomi se pojavljuju u vidu glavobolje, temperature, otečenih limfnih žlezda i umora.

Lečenje

Iako kod većine mačaka gljivične infekcije prolaze spontano, nakon tri-četiri meseca, lečenje se sprovodi radi sprečavanja širenja zaraze. Terapija može da bude lokalna (mazanje mastima ili kušanjem posebnim šamponima). Ne preporučuje se šišanje, jer gljivice rastu i na mladoj dlaci koja izraste posle uklanjanja, mada dugodlake rase treba "podšišati", kako bi medikament mogao da se nanese bliže koži. Ozbiljnije infekcije tretiraju se lekovima koji se stavljaju u hranu. Lečenje inficiranih ljudi podrazumeva lokalnu primenu adekvatnih masti ili šampona, dok jače infekcije zahtevaju dugotrajniju oralnu terapiju.

UV lampa

Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu pregleda kože i dlake životinje, kao i pregledom pod UV zracima (Vud lampa), pri čemu se opaža fluorescencija zaražene kože. Za preciznu dijagnozu uzimaju se uzorci kože i dlake.

Kategorije

Zoonoze su posebno opasne za pojedine kategorije ljudi, u koje spadaju bebe i mala deca, trudnice i starije osobe. Razbolevanju su podložnije osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao i oboleli od kancera i drugih teških bolesti.

Besnilo

Obavezni veterinarski pregledi i redovna vakcinacija ljubimaca gotovo da ne ostavljaju prostora pojavi opasne bolesti koja je nekada kosila i životinje i ljude. Besnilo je danas gotovo iskorenjeno, ali se javljaju sporadični slučajevi zaraze divljih životinja koje mogu da ugroze ljubimce, ukoliko dođu u kontakt s njima. Kućne mačke, koje su vakcinisane, gotovo stopostotno ne mogu da se zaraze besnilom, ali napuštene jedinke mogu da budu nosioci ovog opasnog virusa koji prenose obolele lisice i pacovi. Mačke su lako podložne besnilu, koje napada centralni nervni sistem i ukoliko se desi da obole, bolest je po pravilu smrtonosna.