Zoran Kesić: Nisu glupi ovi što nas zaglupljuju

Razgovarala: Ivana Nikolić

* Više od tri meseca bili ste van studija, kako ste održavali formu?

Uopšte se nisam trudio da održavam formu. Tokom odmora se potpuno prepustim uživanju sa porodicom i prijateljima. Ležimo, sećam se, suprugica i ja na plaži i bezbrižno posmatramo našu dečicu kako gaze po peškirima i stomacima nemačkih turista i odjednom mi se javi pomisao: “Za manje od mesec dana umesto ove idilične slike, gledaću kojekakve Dačiće, Vučiće, Šutanovce i ostale”. Strašna pomisao.

* Zbog čega ste odlučili da zapostavite političare u novoj sezoni?

Nismo ih zapostavili. To je bila jedna mala, bezazlena šala. Ali dosta sveta je poverovalo da će se naša emisija, koja ima smisla i značaja isključivo kao oštra satirična kritika politike i društva, zaista odjednom baviti kucama i macama sa Jutjuba i estradom!? Kako je naivan naš čitalac. Šta li mu tek rade zlonamerni, kada ga mi, dobronamerni, ovako lako nasamarimo?

* Zašto je dobro biti u četrdesetim?

Zato što sam još uvek živ. Da imam izbor da sam u četrdesetim, ili da me uopšte nema, bez dvoumljenja bih izabrao četrdesete. Ja sam trenutno na samom početku četrdesetih. Računam da imam još deset godina fore da se dobro zezam, ludujem, odlazim na dobre žurke, putujem kao bekpeker interrejlom po Evropi i Sidneju, osvanjujem po kafanama, kitim svirce, razbijam čaše i tako to, da bih onda sa pedeset godina spokojno dočekao starost. Ko ima pedeset već spada u stare ljude. Sa četrdeset si u srednjim godinama, što je kul.

* Jeste li naučili da vezujete sami kravatu ili vam je pomoć supruge i dalje neophodna?

Nisam ja budala. Umeo bih da vežem kravatu ako bih baš trenirao par nedelja, ali mi je lepše da mi je žena vezuje. Sećam se kada mi je prvi put vezivala kravatu na jednom snimanju. Tada smo se tek upoznali. Obgrlila me oko vrata kako bi mi je vezala i tako mi je lepo tad zamirisala (supruga, ne kravata) da sam poželeo tu nasred snimanja pred filmskom ekipom da je zagrlim. Savetujem muževima da, ako već imaju ženu koja lepo miriše, vezivanje kravate prepuste njoj.

* Da li ste u životu češće hazarder ili ziheraš?

Verujem da bi bilo uzbudljivije reći da sam hazarder, ali što da se lažemo, nisam.

Tek ponekad dobijem napad hrabrosti pa naglo presečem neku tešku dilemu ili donesem važnu odluku, ali to su retki incidenti. Volim da znam kojim putem idem, sa kim i kako.

Eto uzmimo recimo našu emisiju. Hazard bi bio kada bismo stvarno promenili koncepciju i počeli da komentarišemo rijaliti nebuloze i estradne nakaze. Hazard i ludost. Samodestrukcija. Umesto toga, mi kao razumni ljudi, igramo na sigurno pa nastavljamo da radimo ono što najbolje prolazi i što znamo da će se publici svideti: gnječimo političare.

* U čemu ste najbolji tata na svetu?

U popari. Dobro je pravim.

* A suprug?

U krevetu. Dobro ga nameštam.

* Trudite li se da ne zapostavite romantiku u braku?

Romantika mi je veoma bitna u vezi. Ako nema romantike i one stvari se pretvaraju u nekakvu rutinu. Zato supruga i ja imamo naše male rituale i igrice za odrasle. Na primer, povremeno se ona preobuče u mene, a ja se preobučem u nju. Onda me ona kao napada, ja se kao branim “neću, umorna sam, pusti me” i tako to, a onda ona postaje sve agresivnija, pocepa mi haljinu, razmaže šminku, raščupa me svu i strastveno uzme nasred kuhinje ili u predsoblju. Otkad je mali u vrtiću, jutra su nam mnogo sadržajnija.

* Volite li da započnete dan savetima Nade Macure?

Pa ne baš. Ali imam ja savet za građane. Okupajte se, operite uši, kosu, lice, vrat, ruke. Operite zube četkicom i pastom. Stavite malo dezodoransa pod pazuh i obucite čistu odeću.

E tek onda u gradski prevoz.

* Koji predmet bi trebalo uvesti u škole?

Nemam pojma. Ja bih uveo još jedan veliki odmor. Ponekad su bolji učitelji deca sami sebi u druženju, igri, kasnije flertu i zaljubljivanju, nego profesori. U mojoj osnovnoj školi su moji vršnjaci pušili cigare na odmoru. Tamo iza zgrade mesne zajednice pored škole. Neki iz razreda su duvali lepak. Naučio sam bitnu lekciju tad: koliko god želeo da budem prihvaćen od vršnjaka i kul, nema sile koja će me naterati da radim nešto što mi se ne radi. Kako tad nisam duvao lepak, tako ni danas ne pristajem na nepristojne ponude i prevelike kompromise.

* Šta je za vas nepresušni izvor gluposti?

Pa čovek, šta drugo. Volim ljude i rado posmatram ljude, ali me često i nerviraju.

Kad recimo na kiosku vidim čoveka koji kupuje Informer ili tako neko smeće, prosto mi dođe da mu doplatim za neke normalne ili bar manje ogavne novine.

Nažalost, najčešće čovek nije svestan svoje gluposti. Nije to često ni glupost, već neka naivnost, površnost, lakovernost. A ovi drugi, što ga zaglupljuju, takođe nisu glupi. To su inteligentne barabe i premazani zlotvori. Govorim o ljudima iz medija. Mediji su dakle veliki proizvođač gluposti, a konzument i žrtva je naravno čitalac, čovek.

* Koji je najveći kompromis koji ste napravili u životu?

Nisam javno rekao šta me tišti i zašto, kako ne bih ugrozio viši cilj.

Toliko o tome.

* Postoje li situacije u kojima biste rado poželeli da ste anonimni?

Postoje. Kada sam nedovoljno pijan da mi je svejedno, na putu ka toaletu u nekom noćnom klubu ili na koncertu, bez čete prijatelja i žene da me ušuškaju i brane, a spopadne me bučna, agresivna, alkoholom ohrabrena omladina obraćajući mi se u trećem licu. Koliko me to nervira! “Eno ga voditelj”. Ali tako glasno da ih apsolutno mogu čuti. Onda im se okrenem i radoznalo upitam: “Gde?” Lepo vaspitane mlade obožavam. Agresivni čopor ne podnosim.

* Šta biste rekli sinu kada bi poželeo da bude političar?

Bolje i političar nego narkoman. Šta da mu kažem, neka bude šta god želi. Mi ćemo ga vaspitati da bude dobar čovek, lepo vaspitan, da voli ljude, ali da nauči da brani sebe i svoje stavove. Ja ću lično pokušati da mu usadim ljubav prema sportu. Pre svega prema najlepšim sportovima fudbalu i košarci, a žena će svakako da ga afirmiše ka umetnosti. Mada, već sada se vidi da neće bogzna kako uzimati u obzir ni mamine ni tatine želje i ambicije. I drago mi je što je tako.

* Da li je fudbal za vas najvažnija sporedna stvar na svetu?

Fudbal je za mene pre svega velika i stara ljubav. Neostvareni dečački san. Neostvareni u smislu da nisam postao veliki fudbaler. Ali nekakav fudbaler jesam bio. I igram rekreativno i dan-danas. I prilično sam dobar, pogotovu kad nisam nervozan. Onda hoću i da se bijem. Beskrajno sam zahvalan roditeljima, pre svega naravno ćaletu, koji je i meni i mom starijem bratu od malih nogu usadio ljubav prema sportu. Timski duh, osećaj da si deo kolektiva, takmičenje, želja za pobedom, poštovanje saigrača, želja da se bude bolji… to je nešto što me i dan-danas "loži" i što imam i mimo sporta, u poslu kojim se bavim.

* Zbog čega je dobro biti oženjen čovek?

Pa svi te gledaju mnogo ozbiljnije kad si oženjen. Kad odeš na poslovni sastanak, a nisi oženjen, misle “ovaj je neki avanturista, bonvivan i vetropir, nije pouzdan, kako sa njim da radimo posao”. Ako si oženjen, već imaš jedan plus u očima ovih koji te ocenjuju. Zbog toga je dobro i naravno zbog godišnjice braka. Gotovo je sigurno da će te noći kad vam je godišnjica, ako je niste zaboravili i ako ste kupili ženi cveće, parfem ili bundu, biti onih stvari. Kada kažem onih stvari mislim naravno na seks.

* Vaše šale lako nasmeju publiku, čijim šalama se vi najslađe smejete?

Ja se najslađe smejem šalama Ognjena Amidžića i Ivana Ivanovića. Mi smešni voditelji rado gledamo jedni druge i smejemo se šalama onog drugog. Naravno, glupo je to priznati javno, ali stoput mi je bolje da gledam Ivana i Amidžu nego recimo Leu Kiš, Sanju Marinković ili tako nekoga.

* Koji mirisi vas uvek vrate u detinjstvo?

Miris zimzelenog. Smola i šišarke. Početak osamdesetih. Ono “zvr, zvr” koje dopire sa grana, šum talasa i zrak sunca koji se probija kroz borovu šumicu. Neka dečja graja u drugom planu. Glas majke i oca tu iznad tebe. Na sigurnom si, među svojima. Spavaš i uskoro će te probuditi jer treba da se ruča. Plakaćeš jer bi se odmah zatrčao u more, ali i taj plač je više reda radi. U stvari ti je lepo. Baš lepo. E taj miris.

* Imate li recept za efikasno izvlačenje iz neprijatnih situacija?

Imam. Pravite se ludi. Meni uspeva već decenijama.

* Koji vaš blam ćete rado prepričavati unucima?

Da parafraziram Matiju Bećkovića, blamiraćemo se još. Ima vremena za velike blamove. Tek sam postao sredovečan.