Brno – urbana Srednja Evropa

Kad pomislimo na Češku, gotovo nikada ne pomislimo ni na šta drugo osim na nezaobilazni Prag, možda i najlepši grad na svetu. Eventualno, u misli nam se uvuku i banje, poput Karlovih Vari, u kojima je sniman i sada popularni i naširoko distribuirani Bond film "Kazino Rojal". Fakultativne ekskurzije često se organizuju do mnogih zamkova, ali nikada do manjih, šarmantnih gradova ove prelepe zemlje. No, jedan od njih, onaj drugi po važnosti i veličini, Brno, ima tu sreću da se nalazi u itinererima većine turističkih agencija. Doduše, kao usputna stanica na putu za "Zlatni Prag". Obično ne ostaje previše vremena da se vidi ovaj srednjeevropski urbani i kulturni centar, ali ne mari - uvek je tu barem nekoliko sati. Šarmantnih sati. Ako ste "gradski kauboj", zasigurno ćete voleti Brno. Ako niste, uplatite aranžman za neku plažu ili planinu, i nemojte se previše zadržavati po urbanoj i istorijskoj Evropi. Ako volite naš kontinent i njegovu srž, onda ste na pravom putu.

Od juče do danas

Brno, nešto veće od Novog Sada, a manje od Bratislave, šarmantan je grad na ušću dveju reka, Svitave i Svratke. Na pola puta od Budimpešte do Praga, bliže Beču nego bilo kojoj drugoj metropoli, ovaj grad je bio prestonica jedne zemlje od 1641. do 1918. godine. Zemlje? Da, dobro ste pročitali. Ne države, zemlje. Moravske, "polunacije" između Čeha i Slovaka. Moravije, kako to kažu raznorazni stranci. Moravska je bila zemlja u sastavu Habzburške krune, to jest njenog austrijskog dela, i tim habzburškim nasleđem obojen je svaki korak u starom gradu Brnu.

Grad je dobio ime po "brdu". Neki tvrde da je nemački naziv "Brünn" došao od keltske reči "bryn", što znači brdo, dok drugi tvrde da je grad nazvan "Brdno" (grad na brdu) po slovenskoj reči za isti pojam. Obrni-okreni, na istom smo. "Grad na brdu" se nalazio tokom istorije uvek na nekim raskršćima puteva i trgovačkih ruta koje su spajale severnu sa južnom i zapadnu sa istočnom Evropom.

Kao poseban grad, Brno je priznato ukazom češkog kralja Vaclava I, i to tek 1243. godine, iako je na ovom mestu postojala naseobina još od 5. veka i doba Kelta, koje su odmah zatim zamenili Sloveni (i Česi, kao i Srbi, nose u svojim genima tragove oba ova naroda).

Sredinom 14. veka, Brno postaje jedan od centara Moravskih zemaljskih skupština, a njihove sednice su naizmenično održavane ili u Brnu ili u obližnjem Olomoucu. Ovi organi lokalne vlasti donosili su političke odluke, ali i one odluke koje su se ticale pravne i finansijske prirode. Zanimljivo je da su tadašnje skupštine imale i ulogu današnjih katastara i arhiva, i da su čuvale mnoge knjige koje imaju veliki značaj za istoriju Čeha, jer govore o tadašnjem svakodnevnom životu i pitanjima od značaja, koja se, avaj, često zaboravljaju i padaju u senku kojekakvih bitaka i krvoločnih vladara kojima istorija obiluje.

Tokom tridesetogodišnjeg rata u 17. veku, grad je bio jedini koji je uspeo da se odbrani od (sada) švedskih opsada, što je omogućilo austrijskim snagama da obnove svoju armiju i oteraju drske protestante na daleki Sever. Da bi nagradili ovu sjajnu ulogu Brna, carevi Austrije odlučili su da u srcu grada obnove tvrđavu, ovaj put u baroknom stilu, a gradu su vraćene sve privilegije. Još jednom će Brnjani uspeti da se odupru najezdama osvajača: bilo je to 1742. godine, a nametljivci su bili Prusi. Već 1777. godine Brno postaje biskupsko središte i njegova budućnost je osigurana. U 18. veku, razvoj industrije i trgovine napravio je "bum" u gradu, a grad počinju da nazivaju "Češki Mančester".

Photo: Scholasticus

Godine 1839. stiže i prvi voz iz Beča, a grad gubi svoje zidine i fortifikaciju. Tvrđava postaje zloglasni zatvor za političke zatvorenike i obične protuve i lopove. Koliko je grad bio napredan svedoči i činjenica da je gasno osvetljenje uvedeno 1847. godine, a tramvaji već 1867.

Posle raspada Austrougarske, grad pripada Čehoslovačkoj i dobija univerzitet i industriju oružja, slavnu Zbrojovku (ČZ). Nakon turbulentnih događaja Sudetske krize i Drugog svetskog rata, sve nemačko stanovništvo proterano je iz grada i naterano na marš pešice prema Austriji. Od 40.000 Nemaca, na putu je umrlo nekoliko hiljada, i ovaj događaj je poznat kao Brnski marš smrti. Naravno, ne treba zaboraviti ni prethodno istrebljenje Jevreja i češke žrtve, i videti da je krajnji rezultat bila ogromna populaciona šteta od koje se grad neće oporaviti ni za 25 godina. Komunisti dolaze na vlast 1948, a Čehoslovačka krahira posle pada komunista, kao i Jugoslavija i SSSR, sa jednom bitnom razlikom: ovde se lepo znalo šta je čije još pre raspada, etničke granice su se poklopile sa političkim i rata i mržnje nije nikada ni bilo...

Danas, zahvaljujući svom položaju između češko-moravske visoravni i južnomoravskih ravnica, Brno ima izuzetno prijatnu i umerenu klimu, tipičnu za centralnu Evropu. Ko ne može da podnese vetrić i malo kišice (poznate kao "češka kišica", jer liči na nekakvu sporopadajuću maglu i rosu koja jedva da kvasi kosu i odelo, ali ipak uporno pada i prestaje na mahove), za njega nije šetnja Brnom u proleće. Ko može, pred njim je divan dan i divan grad.

Šetnja kroz vekove

Kao turistički centar, Brno je u debeloj zavetrini u odnosu na krcati Prag, užurbani Beč koji sve više postaje grad novca i regionalne moći, kao u vreme Habzburgovaca, sve atraktivniju Bratislavu, ili uvek popularnu Budimpeštu.

Ovde nema takvih gužvi i nesnosnog brujanja i zujanja kamera i mobilnih telefona. Ovo je grad u kome se zaista vidi duša Češke.

Obično sve posete počinju sa Železničke stanice, bilo da ste došli vozom ili se vaš turistički autobus baš tu parkirao. Impozantna Crkva Svetog Petra i Pavla na Tvrđavi odmah vas toliko fascinira da jednostavno poželite da pohrlite ka njoj kao najznačajnijem orijentiru. Ali, bolje bi bilo da pogledate sve što vam je usput, i ka crkvi se popnete polako i opušteno. Ako krenete ka gradu glavnom, Masarikovom ulicom, skrenite levo do Kapučinskog trga da biste videli Kapučinski manastir iz 1651. godine, u čijoj se provetrenoj kripti nalaze mošti i mumije svetih ličnosti, biskupa i aristokrata - iskustvo je gotovo religiozno, iako većina pomenutih uopšte nema svetačku prirodu! Na zapadnom kraju trga nalazi se Palata Ditrihštajn (Dietrichstein) iz 1760. godine, iz "zlatnog perioda" grada. Ona je zanimljiva zbog toga što se u njoj nalazi Moravski muzej i pseudo etno selo koje je vredno posete.

Obližnji Zeleni trg (Zelný trh) je upravo ono što mu i ime kaže: zelena pijaca, mesto na kome se može štošta jestivo kupiti kada radi, a uživati u fasadama okolnih zgrada, kada ne radi. Zelena pijaca je najživopisnija u vreme predbožićnih praznika, kada ima divnu svečarsku atmosferu, karakterističnu za sve gradove ovog dela sveta. Parnasova fontana iz 1695. godine nalazi se na sredini trga, što gradu u letnjim mesecima dodaje preko potrebnu dozu osveženja i lakoće... Ko voli kolekcije novčića, flore i faune, preporučujem mu Biskupski muzej, koji se nalazi u broju 8. Zanimljivo je da je u pozorištu Reduta nastupao i sam Mocart i to 1767. godine. Pažnju svih turista koji se zateknu ovde pleni Stara gradska kuća, iz 13. veka, građena u gotičkom stilu sa sjajnim portalom iz 1511. godine, a na toranj, za skromnih 10 kruna možete i da se popnete, što će vam pružiti odličan vidik. Iza pomenutog portala nalazi se punjeni "zmaj", to jest krokodil, koji je simbol grada i za koga legenda tvrdi da je nekada zastrašivao sve one koji su se približavali reci Svratki.

Photo: jonsearlesphoto

Ako je Stara gradska kuća bila atrakcija Radničke ulice (svi nazivi ulica u Češkoj nekako zvuče "gotovo srpski", zar ne?), onda je Nova gradska kuća simbol Dominikanskih namesti, odnosno trga. Ova "novotarija" iz 16. veka ima impresivno dvorište, stepenice i freske. Posle ove tačke, počinje dominacija pomalo zastrašujućeg i veličanstvenog zamka Špilberk (na nemačkom Spielberg, iako nema nikakve veze sa Stivenom Spilbergom iz Holivuda, ovo će vam zasigurno biti prva asocijacija), koji je bio rezidencija moravskih kneževa ili markgrofova, kako bi to Nemci rekli, još od sredine 13. veka. Slično kao i Petrovaradinska tvrđava, Špilberk je postepeno postajao carska kasarna i kazamat, a prvi "gosti" političkog dela zatvora bili su pripadnici moravske "opozicije" koji su izgubili Bitku kod Bele planine 1620. godine. Jedna od najkontroverznijih ličnosti austrijske vojske, Franc fon Trenk, umro je ovde u zatočeništvu 1749. godine. Sada se ovde nalazi nekoliko muzeja koje možete da obiđete ukoliko imate nekoliko dana na raspolaganju.

Katedrala Svetog Petra i Pavla

Možda je na mene ova monumentalna neogotička crna građevina, koja se nadnosi nad Brno, ostavila poseban utisak, ali ja bih je definitivno izdvojio kao posebnu atrakciju, gotovo da je reč o "gradu u gradu". Sama katedrala nalazi se na brdu Petrov i sagrađena je u 19. veku, na mestu starije bazilike. Zapravo, ovo je srž i srce Brna i mesto po kome je originalno naselje i dobilo ime; uostalom, mesto na kome je Brno i nastalo. Za nju (naravno, za stariju "verziju" crkve!) vezana je zanimljiva istorijska priča. Naime, 1645. godine, švedski general Torstenson koji je opsedao Brno već nedeljama, odlučio je da prekine opsadu ukoliko grad ne padne do podneva i javno se zarekao da će trupe biti povučene bez obzira na položaj. Tu novost saznali su nekako i češki branitelji i smislili su "opak" plan. U 11 sati pre podne, Šveđani su se toliko približili svom cilju da su već postavili merdevine na gradske zidine i počeli da se penju uz njih. Tada su lukavi Česi učinili ono što je jedino moglo da se učini: zvonar crkve je "odzvonio" 12 udaraca u 11 sati, nadajući se da će Šveđani to "progutati", što se i desilo: Torstenson je povukao vojnike i Brno je ostalo neosvojeno. Od tada, zvonik na (sada već) katedrali zvoni 12 puta svakoga dana u 11 sati...

Katedrala je zaista impresivna - po lepom danu stoji kao moćni toranj na plavom nebu, a za kišnih dana samo upotpunjuje mračni pejzaž Srednje Evrope i pojačava utisak turobnosti svojom veličanstvenošću.

Na ulazu su ispisane Isusove reči na latinskom "Venite ad me omnis qui laboratis..." ("Hodite k meni svi koji ste umorni..."), a uzane uličice popločane kamenom savršeni su dekor bilo za romantiku, bilo za jezu, kako vam drago. Ja glasam za romantiku...

Sa druge strane crkve, da ne zaboravimo, nalazi se raspeće Isusa Hrista, koje toliko odudara od crne i mrke pozadine crkve zbog toga što je... pozlaćeno! Vredi videti taj jedinstveni prizor sjaja i mraka.

Silazak sa Petrova

Još mnogo crkava u različitim stilovima možete da vidite šetajući se po Brnu, dok silazite sa Petrova. Sve su one savršeno ukomponovane u ambijent grada koji je mnogo toga preživeo i ostao svoj i harmoničan: fasade se prelivaju jedna u drugu, stilovi se mešaju u savršenom skladu. Prepustite se monumentalnosti baroknog Stuba kuge ili spomenika Svetom Trojstvu, koji su Austrijanci redovno dizali u čast prestanaka epidemija kuge u pojedinim gradovima. Ovaj stub nastao je 1680. godine. Vredi videti i crkve Svetog Jovana, Svetog Jakova, Svetog Tome (nekadašnji augustinski samostan), ali i kuće pojedinih velikana. Muzičarima će zasigurno biti atraktivnija kuća kompozitora Janačeka, dok će ostatak populacije biti više zainteresovan za Mendelianum, muzej posvećen Gregoru Mendelu, ocu genetike. Kuća trećeg Brnjanina koji je svetom proneo slavu ovog grada, slavnog Milana Kundere, još nije postala muzej.

Šta još?

Ovaj dinamični grad ovim svakako nije iscrpljen. Ima ovde mnogo više od prijatne atmosfere i fasada. Češka je, moraćemo to da priznamo, ipak raj za sladokusce i pivopije. Brno obiluje pivnicama u kojima se raznorazne vrste piva, od svetlog pilznera do crnog nefermentiranog, može popiti za manje od 1 eura, budući da je grad jeftiniji od Praga, i u njemu novac više vredi. Provod u Brnu je odličan: iako Česi izgledaju prividno nezainteresovano, lokali su uvek puni dobrih ljudi i lepih žena, kojima je Kundera odavno posvetio svoje mnogobrojne i uvek pomalo zavodničke knjige. Postaje nam svima jasno i zašto.

Photo: zwoelf

No, ni ljubitelji vina neće oskudevati u zabavi: svakog septembra Brno je domaćin velikog vinskog festivala, pod imenom Slavnosti vína, kojim se obeležava berba grožđa u obližnjim vinorodnim krajevima. Jedan od najvećih događaja je "Ignis Brunensis" ili Brnske vatre - takmičenje u vatrometu koje se održava svakog juna i privlači 200.000 gledalaca iz celog sveta. Iako nisam prisustvovao lično ovom festivalu, komentari posmatrača su takvi da se, otprilike, posle Vatri svaki drugi vatromet čini kao puko paljenje šibica, i to na vetru.

Brno je i grad mladih i grad tehnologije: ovde se nalazi Tehnološki univerzitet, i to još od 1899. godine, a pomenuti univerzitet je osnovao i Češki tehnološki park, središnju inženjersku koloniju zemlje, nalik na Silicijumsku dolinu ili Grenobl. Oni koji vole moto-trke, biće sigurno privučeni tradicijom moto-takmičenja...

Brno je grad po meri čoveka, bez žurbe, bez "gomile" turista i navalentnih domaćina. Ako hoćete atmosferu "prave, domaćinske" Češke, u kojoj vam ne "uvaljuju" beskorisne suvenire za skupe pare, niti vam prodaju piće višestruko skuplje zbog lokacije na kojoj ste (a njima se može), onda je nekoliko dana provedenih ovde - pravi raj! Ako ste zaljubljenik u Češku, tim pre. Ako ste "gradski kauboj", i onda. Ako jednostavno volite piće, istoriju, zabavu i braću Slovene, uključujući i žene, onda ste na pravom mestu. Na kraju krajeva, toliki ljubavni romani Milana Kundere morali su biti nadahnuti uspomenama njegove mladosti. Probajte atmosferu Brna. Nije spektakularna, ali je vrlo prijatna. I dugo se pamti.

(Izvor: Travel Magazine)